субота 20. јануар 2018.

Get Adobe Flash player

Промене

ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА УПИС И ПРОМЕНЕ ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА КОД ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА

Правна регулатива

Релевантни прописи који се примењују у поступку регистрације у Регистру привредних субјеката су:

  • Закон о привредним друштвима ("Службени гласник РС", бр. 36/2011, 99/2011,83/2014 - др. закон и 5/2015)
  • Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 99/2011, 83/2014)
  • Закон о јавним предузећима ("Службени гласник РС", бр. 15/2016)
  • Закон о задругама ("Службени гласник РС"', број 112/2015)
  • Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију ("Службени гласник РС", бр. 42/16),
  • Одлука о висини накнаде за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015 и 32/2016)

Накнада за регистрацију промена код привредних субјеката

Висина накнаде за промене података прописана је Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре (Висина накнаде).

Напомена:

Једна промена податка подразумева једну врсту промене, а не промену једног податка. Тако нпр. ако се именују и разрешавају два директора или се нпр. бришу сви чланови надзорног одбора и уписују нови чланови, реч је о једној промени. Међутим, ако се разрешава директор и уз то мења и седиште, онда је реч о две промене. Дакле, критеријум за обрачун висине накнаде је број врста промене које се региструју, а не број података који се мењају у оквиру исте врсте промене. Ово правило не важи само за упис огранака домаћег привредног друштва, промене сувласника удела и објаву докумената где се накнада обрачунава по огранку, по сувласнику, односно по документу.

Рачун за уплату накнаде

Број рачуна за уплату накнаде за промене регистрованих података код привредних субјеката:

840-29770845-52, модел 97, позив на број (обавезно притисните линк Позив на број и добијени број унесите у уплатницу).

Поступак регистрације промене података код привредних субјеката

Поступак регистрације промене података код привредних субјеката започиње подношењем регистрационе пријаве са прописаном документацијом и доказом о уплати прописаних накнада и то непосредно у седишту АПР у Београду или у некој од организационих јединица или поштом. Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Регистрациона пријава

Регистрациона пријава промене није прописана, али се у одељку Обрасци могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију и садрже одговарајуће напомене које могу бити корисне при попуњавању пријаве. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријаве промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци), а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промене која се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Ако се истовремено пријављује више промена, прилаже се само један примерак прве стране пријаве (Обавезни подаци), а уз њу се прилажу одговарајући додаци (у потребном броју примерака).

Овлашћени подносилац пријаве

Регистрациону пријаву промене подноси регистровани заступник привредног субјекта (директор, други регистровани заступник, ликвидациони или стечајни управник), с тим што за регистрацију промене члана друштва подносилац може бити и члан који иступа. Подносилац може бити и лице које заступник овласти пуномоћјем, у ком случају је потребно приложити и пуномоћје.

Ако се пријава односи на промену заступника, подносилац пријаве је или новоименовани заступник или други регистровани заступник који није разрешен. Разрешени заступник не може подносити пријаву за регистрацију, осим у случају када је основ брисања оставка тог заступника.

Више о овлашћеном подносиоцу можете прочитати у одељку Општа упутства.

Овера документације и Apostille

Ако је законом предвиђено да се уз регистрациону пријаву доставља оверена документација – то подразумева оверу од стране органа надлежног за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини).

Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати печатом Apostille - ако је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. "пуна" легализација.

Више информација о томе са којим државама Република Србија има закључене билатералне споразуме, односно о потписницама Хашке конвенције можете пронаћи овде.

Уз документацију која је сачињена на страном језику, обавезно се доставља превод на српски језик оверен од сталног судског тумача.

Практичне напомене

Конститутивно дејство регистрације члана и повећања капитала

Како се својство члана друштва стиче односно престаје даном регистрације, то одлуке о промени, нпр. директора, седишта и др. доносе чланови који су регистровани као чланови оног дана када се одлуке доносе. Тако на пример, ако у друштву долази до промене чланова (на основу уговора о преносу удела или неког другог акта), нови чланови друштва не могу пре регистрације да доносе одлуке о промени неких других података (нпр. да именују или разреше директора, промене седиште или претежну делатност и сл) већ ће овакве одлуке моћи да донесу тек након што буду регистровани као чланови друштва. У оваквој ситуацији, могуће је или доставити одлуке (о промени директора, седишта итд.) потписане од стране регистрованих чланова (који треба да буду брисани из Регистра) или сачекати да се прво региструје промена чланова, па накнадно поднети пријаву за промену других података.

Према истом правилу, стицалац удела може бити наведен у изменама оснивачког акта и потписати овај акт само након што буде регистрован као члан друштва. Изузетак постоји у случају када до промене чланова долази услед смрти члана друштва, односно на основу оставинског решења - тада одлуке могу доносити наследници и пре него што буду регистровани као чланови друштва и код задруга код којих се својство члана губи и стиче у складу са одредбама Закона о задругама, а регистрација је само декларативна.

Закон о привредним друштва такође предвиђа да се промене на капиталу привредних друштва сматрају извршеним даном регистрације, односно да је и дејство регистрације капитала конститутивно, а не декларативно. Из овог разлога, не може се регистровати измена оснивачког акта приложена уз пријаву за промену капитала, већ се најпре подноси пријава за регистрацију промене капитала, а тек је након тога могуће доносити измене оснивачког акта у ком ће бити приказано ново стање капитала друштва.

Конститутивно дејство одлуке о именовању односно разрешењу заступника

Одлуке о променама заступника друштва (именовање односно разрешење) производе дејство даном њиховог доношења или ступања на снагу одлуке.

Из наведеног произилази да регистрациону пријаву којом се тражи промена заступника не може поднети лице које је разрешено, осим у случају када пријаву за брисање заступника по основу поднете оставке подноси заступник који је поднео оставку.

Јавнобележничка потврда (солемнизација)

Када се регистру доставља документ који представља основ за пренос права својине на непокретности (оснивачки акт, уговор о статусној промени/план поделе, уговор о приступању члана и повећању капитала, одлука о повећању неновчаног капитала) овај документ мора бити у форми јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.

Начело формалности

Одредбом члана 3. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистере прописано је начело формалности сходно коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети, док је одредбом члана 45. истог Закона прописано да ће се лице које регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казнити казном затвора од три месеца до пет година, одакле произилази да подносилац регистрационе пријаве сноси одговорност за тачност података унетих у регистрациону пријаву и правилност и законистост поступака у којима су донети документи који се достављају уз регистрациону пријаву.

Дакле, потребно је имати у виду да се надлежност Регистра састоји у регистрацији података о привредним субјектима и то на захтев овлашћеног лица уз обавезу прилагања документације предвиђене законом, те да регистратор нема овлашћење да испитује законитост поступка доношења одлука које се прилажу уз захтев за регистрацију, већ само да врши регистрацију на основу приложеног захтева и  документације.

С обзиром на наведено, обавештења заинтересованих лица којима упозоравају Регистар на постојање спорне ситуације у неком привредном субјекту (најчешће спора између оснивача, незаконито донетих одлука, фалсификовања документа и/или печата и слично) или захтевају спречавање уписа мимо прописаног поступка нема правног значаја, будући да такво обавештење не може спречити поступање регистратора по формално уредно поднетом захтеву и регистратор на таква обавештења неће одговарати.

У оваквим ситуацијама, лице које има правни интерес да спречи одређену регистрацију може се обратити надлежном суду ради евенуталног изрицања привремене мере којом се спречава одређени упис и о тако изреченој привременој мери или другом одговарајућем акту надлежног органа може да обавести Регистар кроз подношење захтева за упис забележе податка од значаја за правни промет.

Органи управе по правним формама привредних друштава у новом Закону о привредним друштвима:

ОРТАЧКО ДРУШТВО (чл. 111. ЗПД и даље)
Заступају сви ортаци (законско правило) или неки од њих (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом).
Ортаци заступају самостално (законско правило) или заједнички (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом) или са прокуристом (такође изузетак).
 
КОМАНДИТНО ДРУШТВО (чл. 131. ЗПД)
Заступају само комплементари.
Командитор може да буде само прокуриста, ако му СВИ комплементари дају прокуру.
 
ДРУШТВО С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (чл. 198, 218. ЗПД и даље)
ЈЕДНОДОМНО ДВОДОМНО
Има једног или више директора. Именује их скупштина. Има једног или више директора. Именује их надзорни одбор.
Сваки директор је и законски заступник. Сваки директор је и законски заступник.
Заступају сви директори заједнички (законско правило) или самостално (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом). Заступају сви директори заједнички (законско правило) или самостално (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом).
  Има и надзорни одбор са председником. Чланове и председника бира скупштина.
 
АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (чл. 382, 417. ЗПД и даље)
ЈЕДНОДОМНО ДВОДОМНО
Има једног или више директора. Именује их скупштина. Има једног или више извршних директора. Именује их надзорни одбор.
Ако има више од два директора, онда обавезно постоји ОДБОР ДИРЕКТОРА са председником. Ако има више од два директора, онда обавезно постоји ИЗВРШНИ ОДБОР.
Заступају сви или неки директори (ако их има више од једног). Заступају сви или неки директори (ако их има више од једног).
Они директори који су заступници заступају заједнички (законско правило) или самостално (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом). Они директори који су заступници заступају заједнички (законско правило) или самостално (изузетак, ако је тако предвиђено одлуком или оснивачким актом ).
Један од директора - заступника може бити Генерални директор (али не мора да буде именован), а именују га остали директори. Један од директора - заступника је Генерални директор (обавезно је његово именовање ако друштво има извршни одбор), а именује га надзорни одбор.
  Има и надзорни одбор са председником. Чланове бира скуптшина, а председника бирају чланови надзорног одбора.

Кооптацијом се може изабрати највише 2 директора.

 

Заступничке функције

Законом о привредним друштвима прописано је да друштва имају законске (статутарне) заступнике и остале заступнике. Када је реч о законским (статутарним) заступницима, Закон је за сваку правну форму прописао која су то лица односно функције, тако да морате водити рачуна да се као законски заступници код сваке поједине форме могу уписати само оне функције које закон предвиђа, док се код осталих заступника функције не региструју. Ово међутим није сметња да друштво у својим интерним актима одређено лице именује са неком функцијом коју сâмо одабере.

Дозвољене функције законских (статутарних) заступника по правним формама у складу са важећом законском регулативом су следеће:

Ортачко друштво:
  • законски заступник
Командитно дpуштво:
  • законски заступник
Друштво с ограниченом одговорношћу:
  • директор
  • в.д. директора
  • председник извршног одбора (само код лизинг кућа)
  • в.д. председника извршног одбора (само код лизинг кућа)
Акционарско друштво:
  • директор
  • в.д. директора
  • члан одбора директора
  • в.д. члана одбора директора
  • председник одбора директора
  • в.д. председника одбора директора
  • генерални директор
  • в.д. генералног директора
  • извршни директор
  • в.д. извршног директора
  • председник извршног одбора (само код банака и лизинг кућа)
  • в.д. председника извршног одбора (само код банака и лизинг кућа)
Огранак страног привредног друштва:
  • заступник
Представништво страног привредног друштва:
  • заступник
Јавно предузеће:
  • директор
  • в.д. директора
Задруга:
  • директор
  • в.д. директора
Задружни савез:
  • председник задружног савеза
  • в.д. председника задружног савез

 

Регистрација ограничења овлашћења за заступање:

Одредбом члана 33. Закона о привредним друштвима прописано је да је заступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва. Истом одредбом Закона даље је императивно прописано да се ограничења овлашћења заступника не могу истицати према трећим лицима, изузев ограничења овлашћења заступника у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

Из цитиране одредбе Закона произилази да трећа лица нису дужна да имају сазнање, нити да воде рачуна, о ограничењима заступника привредних друштава, већ да су заступници дужни да послове из свог делокруга обављају у оквиру овлашћења која су им дата актима друштва или одлукама надлежних органа друштва, али да та ограничења овлашћења заступника нису предмет регистрације, изузев ако је реч о ограничењу овлашћења у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

Посебна напомена за директоре друштава са ограниченом одговорношћу:

Законом о привредним друштвима прописано је да друштво са ограниченом одговорношћу може имати једног или више директора (законских заступника), при чему се број директора одређује оснивачким актом или одлуком скупштине. Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није одређен већи број директора, законска претпоставка је да друштво има једног директора.

Уколико друштво има више од једног директора, препоручујемо да њихов број буде одређен оснивачким актом, како би се касније, након оснивања, у сваком моменту увидом у регистровани оснивачки акт могло утврдити колико директора друштво има.

Уколико је привредно друштво одредило да има два или више директора одлуком скупштине уместо оснивачким актом, потребно је да приликом промене директора, у одлуци којом се именује нови директор, наведе којом одлуком је одређен број директора (број и датум одлуке). Овакво навођење неопходно је из разлога што се одлука скупштине којом се одређује број директора, за разлику од оснивачког акта, не региструје и не објављује, те би се приликом одлучивања о пријави којом се тражи упис новог директора могло поставити питање броја директора.

Потребна документација за регистрацију промена код привредних субјеката

Регистрациона пријава промене пословног имена:

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са законом. Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва, може да садржи и опис предмета пословања, као и друге елементе ако је то прописано законом. Уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака "у ликвидацији". Поред пословног имена, друштво може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи назив и правну форму друштва. Више о пословном имену можете прочитати у одељку Општа упутства.

Ако се за регистрацију пријављује превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена, потребно је користити додатак 02.

Регистрациона пријава промене седишта:

Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва. Одређује се оснивачким актом или одлуком скупштине друштва.

Ако се промена седишта врши тако да се поред улице и броја мења и место седишта, тако да се друштво сели нпр. из Београда у Панчево, регистратор ће извршити промену пословног имена у делу који се односи на место седишта (без захтева и без посебне накнаде). Исто ће бити учињено и ако друштво има регистровано скраћено пословно име које у себи садржи и место седишта. Међутим, ако друштво има регистроване преводе пословног имена, потребно је приложити захтев за промену ових података (додатак 02) и одговарајућу документацију и накнаду.

Регистрациона пријава уписа или промене адресе за пријем поште:

Адреса за пријем поште је посебна адреса која се, ако постоји, увек разликује од адресе седишта. Дакле, друштво не мора имати адресу за пријем поште, али ако је има, она мора бити различита од адресе седишта и регистрована.

Поред адресе за пријем поште, друштво може регистровати и адресу за пријем електронске поште (E-mail адресу), ако поседује овакву адресу. Регистрација адресе за пријем електронске поште је бесплатна, а за њену регистрацију користи се додатак 32.

Регистрациона пријава промене претежне делатности:

Друштво има претежну делатност која се региструје, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом. Више о претежној делатности можете прочитати у одељку Општа упутства.

Регистрациона пријава промене времена трајања друштва:

Сматра се да је друштво основано на неодређено време ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено. Друштво које је основано на одређено време може одлуком, која се региструје, продужити време трајања друштва или наставити пословање као друштво основано на неодређено време. Одлуку о промени (продужењу) трајања доносе сви ортаци и комплементари једногласно, односно двотрећинском већином скупштине друштва с ограниченом одговорношћу и акционарског друштва.

Регистрациона пријава за промену оснивачког акта ортачког, командитног и друштва с ограниченом одговорношћу:

  • регистрациона пријава промене оснивачког акта (Обавезни подаци + додатак 28),
  • одлука надлежног органа друштва о промени оснивачког акта,
  • пречишћен текст измена оснивачког акта, потписан од стране заступника друштва,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Оснивачки акт се мења одлуком ортака, командитора и комплементара, односно скупштине друштва. Одлуку потписују чланови који су за њу гласали и одлука се оверава ако је то предвиђено оснивачким актом и ако је та обавеза регистрована. У супротном, законска је претпоставка да се измене оснивачког акта не оверавају.

Законски заступник је у обавези да након сваке измене оснивачког акта и статута, сачини и потпише пречишћени текст тог документа. Дакле, када друштво ради измене и допуне оснивачког акта, обавезно је сачинити и пречишћени текст оснивачког акта, а оба ова документа достављају се ради регистрације.

Такође, друштво може уместо сачињавања ова два документа (измене оснивачког акта + пречишћени текст), да се одлучи за доношење новог оснивачког акта. У овом случају, претходни оснивачки акт се ставља ван снаге, а доноси се нови. Овако сачињени нови оснивачки акт се такође не оверава (ово правило не важи код оснивања друштва, јер први оснивачки акт мора увек бити оверен). Оснивачки акт акционарског друштва се не мења, већ само статут.

Посебно напомињемо да се регистрација измена оснивачког акта односно новог оснивачког акта не може спровести истовремено са регистрацијом промене чланова и/или промене капитала, с обзиром да ове две промене производе дејство тек са регистрацијом. О овоме можете прочитати више у делу Практичних напомена на овој страници, под насловом "Конститутивно дејство регистрације члана и повећања капитала".  

Регистрациона пријава промене статута друштва:

  • регистрациона пријава промене статута друштва (Обавезни подаци + додатак 28),
  • одлука надлежног органа друштва о промени статута,
  • пречишћен текст измена статута, потписан од стране законског заступника друштва,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Акционарска друштва, поред оснивачког акта имају и статут, који се као и оснивачки акт, сачињава у писаној форми и региструје се. Статутом акционарског друштва се уређује управљање друштвом и друга питања у складу са законом и садржи све битне податке о друштву (делатности, капиталу, акцијама, управљању, унутрашњој организацији). Мења се са сваком променом тих података, на основу одлуке скупштине, односно другог органа одређеног законом, најмање једном годишње ако је у претходној години дошло до промене података о основном капиталу и акцијама.

Регистрациона пријава уписа обавезе овере оснивачког акта односно престанка обавезе овере оснивачког акта:

  • регистрациона пријава уписа обавезе овере оснивачког акта односно престанка обавезе овере оснивачког акта (Обавезни подаци + додатак 28),
  • одлука надлежног органа друштва о промени оснивачког акта,
  • пречишћен текст измена оснивачког акта, потписан од стране заступника друштва,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).  

Обавеза овере измене оснивачког акта предвиђа се оснивачким актом и региструје се. У супротном, законска претпоставка је да се измене оснивачког акта не оверавају.

Регистрациона пријава уписа, промене, брисања, оставке или отказа заступника:

Законски (статутарни) заступник друштва може бити физичко лице или друштво регистровано у Републици Србији које ту функцију врши преко свог законског заступника - који је физичко лице или преко физичког лица које је посебним писаним пуномоћјем за то овлашћено. Друштво увек мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице.

Законски заступници уписују се на додатку 06.

Заступници друштва, поред законских, могу бити и лица која су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво (остали заступници).

Остали заступници уписују се на додатку 07.

Ако заступници имају ограничења овлашћења за заступање супотписом која су такве садржине да не могу бити уписана у одговарајућим пољима у пријави (на додатку 06 или 07), онда се прилаже и додатак 30 у ком има довољно простора за упис ограничења.

Више о заступницима прочитајте у Практичним напоменама.

Регистрациона пријава оставке директора или отказа ортака овлашћеног за заступање:

Директор друштва може писаним путем дати оставку преосталим директорима, а ако друштво има само једног директора оставка се даје председнику скупштине или акционару који поседује највећи број акција са правом гласа.  Оставка се региструје и производи дејство у односу на друштво даном подношења, осим ако је у њој наведен неки каснији датум. Ако једини директор друштва поднесе оставку, наставља да предузима радње које не трпе одлагање до именовања новог директора али не дуже од 30 дана од дана регистрације оставке.

Ортак може отказати овлашћење за заступање ако за то постоје оправдани разлози у ком случају писаним путем обавештава остале ортаке благовремено о намери да откаже овлашћење за заступање, како би омогућио осталим ортацима да преузму послове заступања друштва. Ортак, односно комплементар, који отказује овлашћење за заступање, писаним путем благовремено обавештава све остале ортаке, односно комплементаре о намери да откаже овлашћење за заступање. Отказ овлашћења ортака може заменити одлука суда о одузимању овлашћења.

Ради лакше примене члана 30. Правилника о садржини Регистра привредних субјеката и документације потребне за регистрацију навели смо у тексту који следи могуће промене и потребну документацију:

Регистрациона пријава уписа, односно промене заступника:

Регистрациона пријава оставке заступника:

Регистрациона пријава отказа овлашћења ортака/комплементара овлашћеног за заступање:

Регистрациона пријава разрешења ликвидационог управника:

  • регистрациона пријава разрешења ликвидационог управника (Обавезни подаци + додатак 06),
  • одлука надлежног органа о разрешењу ликвидационог управника и именовању новог ликвидационог управника,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Ликвидациони управник може бити разрешен одлуком надлежног органа, а истом одлуком мора бити именован нови ликвидациони управник.

Регистрациона пријава оставке ликвидационог управника:

Ликвидациони управник може дати оставку у складу са одредбама Закона о привредним друштвима којима се регулише оставка директора друштва. Оставка ликвидационог управника се региструје.

Регистрациона пријава промене обима овлашћења заступника:

Актима друштва или одлукама надлежног органа утврђују се ограничења овлашћења заступника и заступник је дужан да поступа у складу са њима.

Ако су ограничења овлашћења за заступање такве садржине да не могу бити уписана у одговарајућим пољима у пријави (додатак 06 или 07, зависно од типа заступника), онда се прилаже и додатак 30 у ком има довољно простора за упис ограничења.

Регистрациона пријава прокуре

Прокура је пословно пуномоћје којим друштво овлашћује једно или више физичких лица да у његово име и за његов рачун закључује правне послове и предузима друге пословне радње. Изузетно се може издати и за огранак.

Издаје се одлуком чланова друштва (ортака, командитора и комплементара, односно скупштине, ако оснивачким актом односно статутом није другачије одређено), непреносива је, може се опозвати, може бити појединачна или заједничка.

Ограничења прокуре су прописана законом тако да прокуриста не може без посебног овлашћења да закључује правне послове у вези са стицањем, отуђењем или оптерећењем непокретности и удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима, да преузима меничне обавезе и обавезе јемства, закључује уговоре о зајму и кредиту, заступа друштво у судским поступцима или пред арбитражом.

Посебно овлашћење прокуристе за закључење ових правних послова није предмет регистрације.

Једини вид ограничења прокуре кроз одлуку чланова је ограничење овлашћења прокуристе супотписом других прокуриста (заједничка прокура) или супотписом заступника.

Прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.

Регистрациона пријава престанка прокуре:

Друштво може опозвати прокуру у свако доба.

Прокуриста може отказати прокуру у свако доба уз обавезу да у наредних 30 дана, рачунајући од дана доставе отказа друштву, закључује правне послове и предузима друге правне радње ако је то потребно ради избегавања настанка штете за друштво.

Регистрациона пријава уписа односно промене директора:

  • регистрациона пријава уписа односно промене директора,
  • одлука надлежног органа о именовању односно разрешењу директора,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Ако се промена директора региструје код акционарског друштва, онда се користи регистрациона пријава за промену директора/одбора акционарског друштва (Обавезни подаци + додатак 08), а ако је директор који се уписује истовремено и законски заступник друштва прилаже се и додатак 06.

Код осталих правних форми, за промену директора користи се регистрациона пријава промене законских заступника (Обавезни подаци + додатак 06).

Код јавних предузећа у случају престанка функције услед престанка мандата треба доставити пријаву брисања и уписа директора и решење о именовању или само пријаву брисања уколико је разлог брисања престанак мандата. 

Регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана извршног одбора:

  • регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана извршног одбора (Обавезни подаци + додатак 08),
  • одлука надлежног органа о именовању односно разрешењу председника и члана извршног одбора,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Председник извршног одбора као функција није предвиђен одредбама Закона о привредним друштвима. У складу са тим, ова функција може се регистровати само код оних друштава чији су органи управе уређени посебним законом који ову функцију предвиђају, као што су банке или лизинг куће.

Регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана надзорног одбора:

  • регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана надзорног одбора (Обавезни подаци + додатак 09),
  • одлука надлежног органа о именовању односно разрешењу председника и члана надзорног одбора,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Председник и члан надзорног одбора не могу бити именовани за заступнике друштва.

Код јавних предузећа у случају престанка функције услед престанка мандата треба доставити пријаву брисања и уписа члана надзорног одбора односно председника одбора и решење о именовању или само пријаву брисања уколико је разлог брисања престанак мандата. 

Регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана управног одбора:

  • регистрациона пријава уписа односно промене председника и члана управног одбора (Обавезни подаци + додатак 10),
  • одлука надлежног органа о именовању односно разрешењу председника и члана управног одбора,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Уз регистрациону пријаву именовања односно разрешења председника и чланова управног одбора јавног предузећа доставља се одлука оснивача јавног предузећа.

Иако Закон о привредним друштвима више не предвиђа постојање управног одбора као органа код друштва с ограниченом одговорношћу и акционарских друштава, Закон о финансијском лизингу је као lex specialis предвидео да су органи даваоца лизинга управни и извршни одбор. У складу са наведеним, она друштва с ограниченом одговорношћу и акционарска друштва чија је регистрована претежна делатност 6491 - Финансијски лизинг могу имати и регистровати и управни одбор.

Исто правило важи и за банке, чији су органи управе дефинисани Законом о банкама, као и за задруге.

Регистрациона пријава уписа или промене члана привредног друштва:

  • регистрациона пријава уписа или промене члана у ортачком друштву, командитном друштву и друштву с ограниченом одговорношћу (Обавезни подаци + додатак 12 + додаци 14 или 15 – ако постоји и промена на укупном капиталу),
  • уговор о преносу удела са овереним потписима чланова друштва или други акт који је основ за пренос удела,
  • доказ о идентитету члана који приступа друштву (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре),
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Поред уговора о преносу удела, члану друштва својство члана може престати:

  • смрћу - када је потребно доставити правноснажно решење о наслеђивању удела у друштву. У случају смрти ортака удео се не наслеђује, већ се распоређује сразмерно на преостале ортаке, осим ако је уговором о оснивању предвиђено да друштво наставља да послује са наследницима преминулог ортака;
  • искључењем члана друштва одлуком скупштине - када је потребно доставити одлуку скупштине о искључењу члана донету у складу са законом (члан се може искључити одлуком скупштине само због неиспуњења обавезе уплате односно уноса улога из члана 46. Закона о привредним друштвима, а не и из других разлога. Ако постоје други оправдани разлози за искључење члана друштва, искључење се врши судским путем);
  • искључењем члана друштва с ограниченом одговорношћу правноснажном пресудом - када је потребно доставити правноснажну пресуду надлежног суда о искључењу члана;
  • иступањем члана друштва без потраживања накнаде за удео - када је потребно доставити изјаву члана друштва који иступа из друштва, одговарaјући доказ из којег произилази да је скупштина друштва (или други надлежани орган према општим актима друштва) упозната са датом изјавом члана о иступању, одлуку скупштине о прихватању захтева за иступање којом се утврђује да нема законских сметњи за иступање тог члана из друштва у смислу члана 187. став 2. Закона о привредним друштвима и одлуку скупштине друштва о стицању сопственог удела по основу иступања члана;
  • иступањем члана друштва с ограниченом одговорношћу из оправданог разлога - када је потребно доставити захтев за иступање и одлуку скупштине о прихватању захтева за иступање члана;
  • брисањем из регистра (за правна лица) услед ликвидације или стечаја - када је потребно доставити акт/доказ о правном следбеништву над уделом у друштву;
  • брисањем из регистра услед припајања другом привредном друштву - када је потребно доставити акт/доказ о правном следбеништву (ако је члан брисан услед статусне промене која је регистрована у Регистру привредних субјеката, довољан доказ је позвати се на број решења којим је регистрована та статусна промена)

Својство члана у ортачком и командитном друштву такође престаје преносом удела који се врши уговором са овереним потписима преносиоца и стицаоца, с тим што Закон предвиђа и могућност иступања ортака односно комплементара у складу са одредбом члана 121. Закона о привредним друштвима. У овом случају прилаже се писано обавештење о иступању ортака односно комплементара, с тим што ово обавештење мора поднети друштву најмање шест месеци пре истека пословне године (ако уговором о оснивању није предвиђено другачије) и оно се најпре региструје у виду забележбе податка од значаја за правни промет (Обавезни подаци + додатак 30), а ортак који поднесе овакво обавештење иступа из ортачког друштва тек са истеком пословне године и тек тада може поднети пријаву за регистрацију иступања (дакле у периоду од 01-15. јануара наредне године).

Регистрација промене члана има конститутивно дејство, што значи да се својство члана стиче, односно престаје даном регистрације овог податка у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре.
У складу са наведеним, стицалац удела може бити наведен у изменама оснивачког акта и потписати овај акт само након што буде регистрован као члан друштва.

Регистрациона пријава промене података о регистрованим лицима:

Подаци који се уписују у Регистар за домаће физичко лице су лично име и ЈМБГ, а за странца лично име, број пасоша и држава издавања, односно ако је странцу издата лична карта за странца - онда лично име и лични број странца. Лични број за странца може се у пријави уписати у поље за ЈМБГ.

За промену презимена физичког лица доставља се фотокопија личне карте или пасоша или друга документација у складу са законом (извод из матичне књиге венчаних).

Пребивалиште физичких лица која се уписују у регистар (чланова друштва, заступника, других чланова органа управе) није податак који се региструје, тако да предмет регистрације нису ни промене ових података.

Подаци који се уписују у Регистар за домаће правно лице које је члан привредног друштва су пословно име, матични број и седиште. Ако домаће привредно друштво промени пословно име или седиште, овај податак ће аутоматски бити промењен и у његовим зависним привредним друштвима, те нема потребе подносити пријаву за регистрацију.

Подаци који се уписују у Регистар за страно правно лице које је члан домаћег привредног друштва су пословно име, седиште, матични/регистарски број под којим се то правно лице води у матичном регистру и назив тог регистра (одн. држава регистра).

Ако дође до промене неког од наведених података код страног привредног друштва, потребно је поднети пријаву за регистрацију промене података и одговарајући извод из матичног регистра као доказ о насталој промени (нема аутоматизма).

Регистрациона пријава за објављивање позива друштва:

Објављивање позива члану да изврши обавезу уплате/уноса улога

  • регистрациона пријава за објављивање позива друштва члану да изврши обавезу уплате односно уноса улога на интернет страни Агенције (Обавезни подаци + додатак 27),
  • позив друштва члану да изврши обавезу уплате односно уноса улога,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

У случају да члан друштва пропусти да изврши своју обавезу уплате односно уноса улога у складу са оснивачким актом, друштво га може позвати писаним путем да ту обавезу изврши у накнадном року који не може бити краћи од 30 дана од дана слања тог позива.

Друштво је дужно да у року од три дана од дана слања позива исти објави на интернет страни регистра. Објављивање позива траје најмање у истом року који је остављен члану друштва да испуни своју обавезу уноса/уплате улога.

На основу наведеног, друштво подноси пријаву за објављивање позива уз коју доставља позив друштва члану да изврши обавезу уплате/уноса и доказ о уплати накнаде за објаву (висина накнаде), а регистратор врши објављивање позива на интернет страни Агенције.

Објављивање позива друштва за седницу скупштине друштва

  • регистрациона пријава позива друштва члановима за седницу скупштине друштва ради објављивања на интернет страни Агенције (Обавезни подаци + додатак 27),
  • позив друштва члановима за седницу скупштине друштва,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Друштво с ограниченом одговорношћу седницу скупштине сазива слањем писаних позива упућених сваком члану друштва на адресу члана из евиденције података о члановима, осим ако је другачији начин позивања одређен оснивачким актом или се са другачијим начином позивања члан друштва писаним путем сагласио.

Акционарско друштво позив за седницу скупштине шаље:

  • препорученом поштанском пошиљком на адресе акционара из јединствене евиденције акционара, односно на електронску адресу акционара (ако је дао писану сагласност за такав начин слања) или
  • објављивањем на интернет страни друштва и на интернет страни Регистра привредних субјеката

Јавно акционарско друштво је дужно да позив за седницу објави и на интернет страници регулисаног тржишта, односно мултилатералне трговачке платформе где су укључене његове акције, а објаву увек врши и на својој интернет страници.

На основу наведеног, друштво подноси пријаву за објављивање позива за седницу скупштине уз коју доставља позив друштва члановима за седницу скупштине и доказ о уплати накнаде за објаву (висина накнаде), а Регистратор врши објављивање позива на интернет страни Агенције.

Објављивање понуде друштва за откуп сопствених акција

  • регистрациона пријава за објављивање понуде друштва за откуп сопствених акција на интернет страни Агенције (Обавезни подаци + додатак 27),
  • понуда друштва за откуп акција,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Друштво подноси пријаву за објављивање понуде друштва за откуп сопствених акција уз коју доставља понуду друштва за откуп и доказ о уплати накнаде за објаву (висина накнаде), а регистратор врши објављивање понуде на интернет страни Агенције.

Регистрациона пријава одлуке/обавештења о вршењу права на принудни откуп:

  • регистрациона пријава одлуке, односно обавештења о принудном откупу удела или акција (Обавезни подаци + додатак 27),
  • одлука скупштине друштва односно обавештење члана друштва о принудном откупу удела или акција,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава објављивања записника са седнице скупштине:

  • регистрациона пријава објављивања записника са седнице скупштине (Обавезни подаци + додатак 27),
  • записник са седнице скупштине акционарскоg друштвa које има преко 100 акционара мора бити у форми јавнобележничког записа, aко је та форма предвиђена оснивачким актом,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава одлуке о ограничењу или искључењу права пречег уписа:

  • регистрациона пријава одлуке скупштине друштва о ограничењу или искључењу права пречег уписа (Обавезни подаци + додатак 28),
  • одлука скупштине друштва о ограничењу или искључењу права пречег уписа,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава промене података о регистрованом огранку:

  • регистрациона пријава промене података о регистрованом огранку (Обавезни подаци + додатак 18),
  • одлука или доказ који представља основ за промену тих података,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

За упис новог огранка, видети упутство у одељку Оснивање.

Регистрациона пријава брисања огранка:

Регистрациона пријава промене података о представништву:

  • регистрациона пријава промене података о представништву (Обавезни подаци + одговарајући додатак у зависности од врсте промене чија се регистрација тражи),
  • одлука о промени података или доказ који представља основ за промену тих података,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Представништво страног привредног друштва не може вршити промену оснивача, осим у случају да је оснивач претрпео статусну промену и да постоји његов правни следбеник, о чему је потребно доставити доказ у виду потврде надлежног регистарског органа земље порекла оснивача да је друштво стицалац правни сукцесор друштва које је регистровано као оснивач представништва у Републици Србији.

Регистрациона пријава финансијских извештаја оснивача огранка страног привредног друштва:

Регистрациона пријава повећања основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу:

  • регистрациона пријава повећања основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу (Обавезни подаци + додатак 14),
  • одлука скупштине друштва о повећању основног капитала,
  • потврда банке о уплати новчаног улога или споразум чланова о процени неновчаног улога или потврда надлежног органа о процени вредности неновчаног улога, ако се повећање основног капитала врши новим улозима чланова друштва, или претварањем додатних уплата у основни капитал,
  • доказ којим се потврђује постојање потраживања према друштву, ако се повећање основног капитала врши претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал,
  • годишњи финансијски извештај, ако исти није регистрован у складу са законом, кад се повећање основног капитала врши претварањем резерви или добити друштва у основни капитал друштва,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Основни капитал друштва с ограниченом одговорношћу може се повећати:

- новим улозима постојећих чланова или члана који приступа друштву;
- претварањем резерви или добити друштва у основни капитал;
- претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал;
- статусним променама које имају за последицу повећање основног капитала;
- претварањем (конверзијом) додатних уплата у основни капитал.

Ако се повећање капитала врши конверзијом потраживања према друштву у основни капитал, треба водити рачуна да ли ће потраживање бити исказано као новчани или као неновчани капитал. За конверзију потраживања у новчани улог (капитал) потребно је поседовати потврду банке да је одређени новчани износ уплаћен на рачун друштва по неком другом основу који није довео до повећања капитала (из чега је настало потраживање), док за конверзију потраживања у неновчани улог (капитал) не мора бити приложена потврда банке, већ само доказ да је друштво стекло одређене ствари или права по основу којих је настао дуг према улагачу.

Посебно се напомиње да се конверзија потраживања припадајуће камате по основу новчаног зајма у капитал, може вршити искључиво у неновчаном облику – односно у виду права потраживања камате, с обзиром да се о камати не може доставити доказ о уплати јер се ради о интересу као битном делу уговора о зајму уколико је закључен са накнадом.

Најзад, ако се повећање капитала врши уносом непокретности, одлука о повећању капитала мора бити у форми солемнизоване приватне исправе.

Регистрационе пријаве смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу:

Смањење основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу спроводи се сходно применом одредби којима је уређен поступак смањења капитала акционарских друштава.

Овде треба разликовати две ситуације: 

А. смањење капитала без примене одредби о заштити поверилаца када се смањење спроводи у једном кораку 

Б. смањење капитала уз примену одредби о заштити поверилаца када се спроводи у два корака.

А. Смањење капитала без примене одредби о заштити поверилаца:

Смањење услед повлачења и поништаја удела:

  • регистрациона пријава смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу услед повлачења и поништења удела (Обавезни подаци + додатак 15),
  • одлука скупштине друштва о повлачењу и поништењу удела,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Смањење капитала друштва с ограниченом одговорношћу услед повлачења и поништаја удела спроводи се у једном кораку само у случајевима кад се:

  1. поништавају сопствени удели друштва које је друштво бестеретно стекло и који су у потпуности уплаћени/унети,
  2. повлаче и поништавају удели који су у потпуности уплаћени/унети и то исплатом на терет средстава резерви које се могу користити за те намене.

У свим осталим случајевима смањења капитала услед повлачења и поништаја удела, примењују се одредбе о заштити поверилаца ("два корака").

Смањење основног капитала без промене нето имовине (ради покрића губитака и стварања/повећања резерви за покривање будућих губитака друштва):

  • регистрациона пријава смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу услед смањења основног капитала без промене нето имовине друштва (Обавезни подаци + додатак 15),
  • одлука скупштине друштва о смањењу основног капитала друштва,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Нето имовина друштва не мења се у случају смањења основног капитала којим се:

  1. покривају губици друштва,
  2. стварају или повећавају резерве за покривање будућих губитака друштва или за повећање основног капитала из нето имовине друштва.

Смањење основног капитала друштва на овај начин може се вршити само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које се могу користити за те намене.

Смањење основног капитала друштва на овај начин не може се вршити за износ који је већи од износа губитака који се покривају.

Б. смањење капитала уз примену одредби о заштити поверилаца:

У случају смањења капитала уз примену одредби о заштити поверилаца поступак смањења спроводи се у два корака:

  1. корак - регистрација и објава одлуке о смањењу капитала у непрекидном трајању од три месеца почев од дана регистрације:
    • регистрациона пријава за регистрацију и објаву одлуке о смањењу основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу повериоцима, преко интернет стране Агенције (Обавезни подаци + додатак 28),
    • одлука скупштине друштва о смањењу капитала (не старија од три месеца),
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).
  2. корак - смањење капитала настало спровођењем објављене одлуке о смањењу:
    • регистрациона пријава смањења основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу друштва насталог спровођењем одлуке о смањењу капитала (Обавезни подаци + додатак 15),
    • изјава надлежног органа друштва да су сва потраживања поверилаца обезбеђена односно измирена, односно да ти повериоци у прописаном року нису поднели тужбу надлежном суду, односно доказ да је суд одбио да се наложи установљење обезбеђења тих поверилаца,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Регистрациона пријава повећања основног капитала акционарског друштва:

Основни капитал акционарског друштва може се повећати:

  1. новим улозима (обухвата и конверзију дуга у капитал, осим код јавних АД);
  2. условно, у складу са чланом 301. ЗПД (условно повећање капитала);
  3. из нераспоређене добити и резерви друштва расположивих за те намене (повећање из нето имовине друштва);
  4. као резултат статусне промене.

Повећање капитала акционарског друштва увек се спроводи у два корака:

  1. корак - регистрација одлуке о повећању капитала:
    • регистрациона пријава одлуке о повећању основног капитала акционарског друштва (Обавезни подаци + додатак 28),
    • одлука надлежног органа друштва о повећању капитала (не старија од шест месеци),
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).
  2. корак - повећање основног капитала настало спровођењем регистроване одлуке:
    • регистрациона пријава повећања основног капитала акционарског друштва насталог спровођењем одлуке о повећању капитала (Обавезни подаци + додатак 14),
    • потврда Централног регистра о извршеном упису акција у Централном регистру,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

За случајеве повећања капитала насталог остваривањем права ималаца заменљивих обвезница и вараната:

  1. корак - регистрација одлуке о издавању заменљивих обвезница и вараната:
    • регистрациона пријава одлуке о издавању заменљивих обвезница и вараната (Обавезни подаци + додатак 28),
    • одлука надлежног органа о издавању заменљивих обвезница и вараната,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).
  2. корак - повећање основног капитала настало спровођењем регистроване одлуке о издавању заменљивих обвезница и вараната:
    • регистрациона пријава повећања основног капитала акционарског друштва насталог спровођењем одлуке о издавању заменљивих обвезница и вараната (Обавезни подаци + додатак 14),
    • потврда Централног регистра о извршеном упису заменљивих обвезница и вараната у Централни регистар,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Регистрациона пријава смањења основног капитала акционарског друштва:

Код смањења капитала акционарског друштва такође треба разликовати две ситуације: 

А. смањење капитала без примене одредби о заштити поверилаца када се смањење спроводи у једном кораку,

Б. смањење капитала уз примену одредби о заштити поверилаца када се смањење спроводи у два корака.

А. смањење капитала без примене одредби о заштити поверилаца друштва када се смањење спроводи у једном кораку. Ово обухвата случајеве у којима се врши поништај акција (члан 320. ЗПД) и случајеве у којима се смањење основног капитала врши без промене нето имовине друштва (члан 321. ЗПД):

  • регистрациона пријава смањења основног капитала - случајеви када се не примењују правила о заштити поверилаца, већ се одмах региструје смањење капитала (Обавезни подаци + додатак 15),
  • одлука надлежног органа друштва о смањењу основног капитала,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Б. смањење капитала уз примену одредби о заштити поверилаца друштва када се спроводе два корака. Ово обухвата све остале случајеве осим оних из члана 320. и 321. ЗПД:

  1. корак - регистрација и објава одлуке о смањењу капитала у непрекидном трајању од три месеца почев од дана регистрације:
    • регистрациона пријава за регистрацију и објаву одлуке о смањењу основног капитала акционарског друштва повериоцима, преко интернет стране Агенције (Обавезни подаци + додатак 28),
    • одлука надлежног органа друштва о смањењу капитала (не старија од три месеца),
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).
  2. корак - смањење капитала настало спровођењем објављене одлуке о смањењу:
    • регистрациона пријава смањења основног капитала акционарског друштва насталог спровођењем одлуке о смањењу капитала (Обавезни подаци + додатак 15),
    • потврда Централног регистра о извршеном смањењу,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Поступак код враћања додатних уплата које не повећавају основни капитал:

  • регистрациона пријава за регистрацију и објаву одлуке о враћању додатних уплата, преко интернет стране Агенције (Обавезни подаци + додатак 28),
  • одлука надлежног органа друштва о враћању додатних уплата (не старија од три месеца),
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Одредбом члана 180. Закона о привредним друштвима прописано је да се додатне уплате могу вратити члановима друштва само ако нису неопходне за покриће губитака друштва или за намирење поверилаца друштва.

Такође је прописано да се додатне уплате не могу вратити члану друштва пре уплате, односно уноса целокупног уписаног улога у друштво, те да се враћање додатних уплата члановима друштва врши сходно применом одредаба овог закона о смањењу основног капитала друштва.
Ово даље упућује на сходну примену одредбе члана 314. Закона, којом је прописана обавеза регистрације одлуке о смањењу капитала - у овом случају, с обзиром на сходну примену, Одлуке о враћању додатних уплата која се региструје и објављује на интернет страни Регистра привредних субјеката.

Члан 319. став 1. Закона даље прописује да одлука ради заштите поверилаца мора бити објављена на интернет страни Регистра у трајању од 3 месеца. У ова три месеца евентуални повериоци пријављују своја потраживања и она се намирују или обезбеђују или оспоравају.

Дакле, за разлику од поступка за регистрацију смањења основног (регистрованог) капитала друштва, где постоји тзв. други корак, у случају додатних уплата, које никад нису претворене у капитал, регистратор након три месеца не може донети никакво Решење о смањењу додатних уплата или каквој другој регистрацији, будући да се додатне уплате не региструју, па никаква измена у регистрованим подацима ни не настаје.

Под овим околностима, регистратор може само издати Потврду да је Одлука о враћању додатних уплата била регистрована и објављена на интернет страни Регистра привредних субјеката у трајању од три месеца, а ово се може утврдити и претрагом интернет стране Агенције.

Регистрациона пријава уплате односно уноса уписаног улога:

Уплата новчаног улога - ДОО:

Уплата новчаног улога - АД:

Унос неновчаних улога код АД и ДОО:

  • регистрациона пријава уноса уписаног неновчаног улога друштва с ограниченом одговорношћу или акционарског друштва (Обавезни подаци + додатак 14),
  • споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога (код јавних акционарских друштава обавезна је процена вредности неновчаног улога овлашћеног процењивача),
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава промене правне форме:

Регистрација промене правне форме спроводи се у два корака, при чему је први корак објава предлога одлуке о промени правне форме. Предлог одлуке о промени правне форме доставља се Регистру привредних субјеката ради објаве на интернет страници овог регистра најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука о промени правне форме.

Друштво подноси пријаву за објаву предлога одлуке о промени правне форме, уз коју доставља предлог одлуке о промени правне форме и доказ о уплати накнаде за објаву у износу од 700,00 динара, а регистратор врши објављивање одлуке на интернет страни Агенције. Предлог одлуке биће објављен на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од најмање 60 дана, с тим што друштво може одржати седницу скупштине на којој ће донети одлуку о промени правне форме већ након месец дана од дана објаве предлога одлуке.

  1. корак - Објава предлога одлуке

    По истеку законског рока од најмање месец дана од дана објаве предлога одлуке о промени правне форме и након одржавања седнице скупштине на којој се доноси коначна одлука о промени правне форме, може се приступити 2. кораку:

  2. корак - Промена правне форме
    • регистрациона пријава промене правне форме привредног друштва (Обавезни подаци + додатак 19 + додатак 01 + додатак 12 + други одговарајући додаци за промену органа друштва у зависности од нове правне форме),
    • одлука надлежног органа о промени правне форме друштва,
    • измене оснивачког акта друштва,
    • статут друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво,
    • одлука којом се именују чланови органа друштва,
    • документација прописана за оснивање дате форме друштва,
    • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде) - имајте у виду да се за регистрацију оснивачког акта односно статута друштва плаћа посебна накнада у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015 и 32/2016)

Важна напомена за промену правне форме јавних акционарских друштава:

Одредбом члана 478. став 4. Закона о привредним друштвима прописано је да ако јавно акционарско друштво мења правну форму, оно мора да испуни услове за престанак својства јавног друштва који су прописани законом којим се уређује тржиште капитала.

Ово упућује на примену одредби чланова 70. и 123. Закона о тржишту капитала.

У складу са наведеним процедура је следећа:

  • јавно акционарско друштво доноси предлог одлуке о промени правне форме и одлуку о повлачењу акција са регулисаног тржишта односно МТП.
  • обе ове одлуке потребно је доставити АПР ради регистрације односно објаве (Обавезни подаци + додатак 27 + додатак 28). Одлуке се могу подносити за регистрацију истовремено или одвојено, уз обавезу поштовања законских рокова у погледу времена доношења одлука;
  • затим се Одлука о повлачењу акција са регулисаног тржишта односно МТП заједно са решењем регистратора о регистрацији ове одлуке у АПР и осталом прописаном документацијом доставља Београдској берзи ради доношења решења о искључењу акција издаваоца са регулисаног тржишта односно МТП;
  • након добијања решења Београдске берзе, потребно је обратити се Комисији за хартије од вредности ради брисања издаваоца из Регистра јавних друштава;
  • тек након добијања овог акта Комисије и прибављања остале документације потребне за регистрацију промене правне форме, може се поднети регистрациона пријава за промену правне форме у АПР, при чему се решење Комисије о брисању друштва из Регистра јавних друштава доставља АПР уз осталу документацију (у оригиналу или овереној копији).

Регистрациона пријава промене облика организовања друштвеног предузећа:

  • регистрациона пријава за промену облика организовања друштвеног предузећа (Обавезни подаци + додатак 19 + додатак 01 + додатак 12 + други одговарајући додаци за промену органа друштва у зависности од новог облика организовања),
  • одлука о промени облика организовања,
  • споразум о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће,
  • закључак Владе о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће са предлогом споразума о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће,
  • доказ о уплати накнаде за промену података (висина накнаде).

Уколико друштвено предузеће у коме је утврђен удео Републике Србије мења облик организовања у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво потребно је да достави измењен оснивачки акт сачињен и потписан од стране овлашћеног лица.

Регистрациона пријава статусне промене:

Регистрација статусне промене спроводи се у два корака, при чему је први корак објава нацрта уговора о статусној промени односно нацрта плана поделе. Нацрт уговора о статусној промени односно нацрт плана поделе доставља се Регистру привредних субјеката ради објаве на интернет страници тог регистра најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука о статусној промени.

Друштво подноси пријаву за објаву нацрта уговора о статусној промени односно нацрта плана поделе, уз коју доставља нацрт уговора о статусној промени односно нацрт плана поделе и доказ о уплати накнаде за објаву у износу од 700,00 динара, а регистратор врши објављивање нацрта на интернет страни Агенције. Нацрт ће бити објављен на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од најмање 60 дана. Нацрт уговора/плана поделе доставља се Регистру ради објаве за сваког од учесника у статусној промени.

  1. корак - објава нацрта уговора о статусној промени/нацрта плана поделе
    • регистрациона пријава за објављивање на интернет страни Агенције нацрта уговора о статусној промени односно нацрта плана поделе (Обавезни подаци + додатак 27),
    • нацрт уговора о статусној промени, односно нацрт плана поделе привредног друштва,
    • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрација одлуке о повећању основног капитала акционарског друштва

Ако се статусном променом повећава основни капитал акционарског друштва, истовремено са пријавом нацрта уговора, подноси се и пријава регистрације одлуке о повећању основног капитала (додатак 28).

Објава обавештења члановима друштва:

Уз пријаву нацрта уговора, доставља се обавештење члановима друштва о времену и месту где могу извршити увид у документе и акте друштва, ради објаве у складу са законом, с тим што друштво које није јавно АД нема ову обавезу ако је ово обавештење упутило лично сваком члану друштва.

Објава обавештења повериоцима:

Објављивањем нацрта уговора о статусној промени односно нацрта плана поделе, сматра се да су и повериоци друштва обавештени о статусној промени.

2.   корак - регистрација статусне промене

    • регистрациона пријава статусне промене (за употребу образаца погледати ниже - обрасци се разликују у зависности од врсте статусне промене),
    • одлуке скупштина привредних друштава која учествују у статусној промени, којима се одобрава статусна промена,
    • уговор о статусној промени, односно план поделе друштва, oверен од надлежног органа овере,
    • оснивачки акт привредног друштва које настаје статусном променом, као и статут тог привредног друштва ако се оснива акционарско друштво, или измене и допуне оснивачког акта, односно статута у случају акционарског друштва, ако привредно друштво које учествује у статусној промени наставља да постоји,
    • документација која се доставља за регистрацију оснивања привредног друштва у одговарајућој правној форми, ако статусном променом настаје ново привредно друштво,
    • финансијски извештај привредних друштава која учествују у статусној промени са мишљењем ревизора, извештај ревизора о извршеној статусној промени, извештај одбора директора, односно извршног одбора ако је управљање друштвом дводомно о статусној промени или изјава заступника друштва да су чланови сагласни да се финансијски извештаји, извештај ревизора, извештај одбора директора односно извршног одбора не сачињава,
    • потврда Централног регистра о извршеном упису акција у Централном регистру, ако се услед статусне промене повећава основни капитал акционарског друштва,
    • доказ о уплати накнаде (висина накнаде) - имајте у виду да се за регистрацију оснивачког акта односно статута друштва учесника у статусној промени плаћа посебна накнада у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре.
    Регистрација статусне промене, односно други корак, не може се вршити пре истека рока од 30 дана од дана ступања на снагу уговора о статусној промени, односно плана поделе (члан 504. Закона о привредним друштвима).

При томе, Законом је предвиђено да уговор о статусној промени, односно план поделе, ступа на снагу када је одобрен одлуком скупштине свих друштава која учествују у статусној промени, односно даном закључења тог уговора ако је тај датум каснији, ако уговором није предвиђено да ступа на снагу неког каснијег датума (члан 498. Закона о привредном друштвима). Важно је напоменути и то да ће се као датум закључења уговора, односно плана поделе, узети датум овере, будући да је реч о формалном уговору.

Према томе рок од 30 дана, након којег се може поднети пријава за регистрацију настале статусне промене, рачуна се према неком од наведених момената ступања на снагу.

Код статусних промена јавних предузећа потребно је приложити и сагласност оснивача на одлуку о статусној промени.

Важна напомена за статусне промене код јавних акционарских друштава:

Одредбом члана 483. став 5. Закона о привредним друштвима прописано је да ако се статусном променом јавно акционарско друштво припаја друштву које није јавно акционарско друштво или се са њим спаја у ново друштво које није јавно акционарско друштво, то друштво мора да испуни услове за престанак својства јавног друштва који су прописани законом којим се уређује тржиште капитала.

Ово упућује на примену одредби чланова 70. и 123. Закона о тржишту капитала.

У складу са наведеним, процедура је следећа:

  • јавно акционарско друштво доноси нацрт уговора о статусној промени и одлуку о повлачењу акција са регулисаног тржишта односно МТП. Нацрт и одлуку потребно је доставити АПР ради регистрације односно објаве (Обавезни подаци + додатак 27 + додатак 28). Ова два акта се могу поднети за регистрацију истовремено или одвојено, уз обавезу поштовања законских рокова у погледу времена доношења;
  • затим се Одлука о повлачењу акција са регулисаног тржишта односно МТП заједно са решењем регистратора о регистрацији ове одлуке у АПР и осталом прописаном документацијом доставља Београдској берзи ради доношења решења о искључењу акција издаваоца са регулисаног тржишта односно МТП;
  • након добијања решења Београдске берзе, потребно је обратити се Комисији за хартије од вредности ради брисања издаваоца из Регистра јавних друштава;
  • тек након добијања овог акта Комисије и прибављања остале документације потребне за регистрацију статусне промене, може се поднети регистрациона пријава за промену правне форме у АПР, при чему се решење Комисије о брисању друштва из Регистра јавних друштава доставља АПР уз осталу документацију (у оригиналу или овереној копији).

Поједностављени поступак спровођења статусне промене:

Поједностављени поступак спровођења статусне промене спроводи се када је друштво стицалац власник најмање 90% удела/акција друштва преносиоца и тада се поступак статусне промене може спровести без доношења одлуке о статусној промени друштва стицаоца, али само ако су испуњени сви услови из члана 501. став 1. ЗПД (тј. ако је друштво стицалац благовремено објавило нацрт уговора о статусној промени, омогућило увид у акта и документа друштва везана за статусну промену, ако су мањински акционари стицаоца сагласни да се одлука не доноси), а сам уговор о статусној промени не мора да садржи податке о замени акција/удела.

Такође, ако је друштво стицалац 100% власник акција/удела у друштву преносиоцу, код друштва стицаоца неће бити промене у чланском односу, нити промене у висини капитала.

Промена чланског односа услед статусне промене:

Статусном променом се друштво преносилац реорганизује тако што на друго друштво - друштво стицаоца преноси имовину и обавезе, док његови чланови у том друштву стичу уделе, односно акције.

Сви чланови друштва преносиоца стичу уделе, односно акције у друштву стицаоцу сразмерно својим уделима, односно акцијама у друштву преносиоцу, осим ако се сваки члан друштва преносиоца сагласи да се статусном променом изврши замена удела односно акција у другачијој сразмери или ако користи своје право на исплату уместо стицања удела, односно акција у друштву стицаоцу. Посебно напомињемо да се кроз статусну промену не могу спроводити промене чланова које за свој основ имају пренос удела, а нису последица саме статусне промене, будући да се сходно Закону о привредним друштвима својство члана стиче односно губи даном регистрације. Ово практично значи да није могуће користити поступак статусне промене за иступање/приступање чланова мимо правила које предвиђа Закон, већ ће лица која желе да иступе из друштва преносиоца и/или стицаоца то моћи да учине тек након регистрације статусне промене кроз пренос удела или на други законом прописани начин.

Уколико је конкретна статусна промена таква да доводи до промене у чланском односу, било код друштва преносиоца и/или друштва стицаоца, подноси се и додатак за промену чланова (додатак 12), осим ако је друштво стицалац друштво које настаје услед статусне промене (тада се нови чланови уписују у ЈРППС) или ако је друштво преносилац друштво које престаје да постоји (тада нема потребе брисати посебно чланове друштва будући да се брише читаво друштво).

Повећање капитала друштва

Ако се статусном променом повећава основни капитал друштва стицаоца, истовремено са регистрационом пријавом статусне промене, подноси се и додатак за повећање основног капитала друштва стицаоца (додатак 14), осим ако се капитал преноси на друштво које настаје услед статусне промене (тада се износ уписује у ЈРППС). Друштво стицалац не може повећати свој основни капитал за износ које оно само поседује у друштву преносиоцу нити за износ који друштво преносилац поседује у друштву стицаоцу (забрана стварања привидног капитала).
Повећање се врши у складу са регистрованим износима основног капитала.

Смањење капитала друштва

Ако се статусном променом смањује основни капитал друштва преносиоца, истовремено са регистрационом пријавом статусне промене подноси се и додатак за смањење основног капитала друштва преносиоца (додатак 15), осим ако се друштво преносилац брише услед статусне промене.

Смањење се врши у складу са регистрованим износима основног капитала.

Регистрационе пријаве статусне промене – коришћење образаца:

  1. Припајање
  2. Спајање
    • за преносиоце: Регистрациона пријава брисања (за сваког преносиоца засебна пријава)
    • за стицаоца: Јединствена регистрациона пријава оснивања (ЈРППС) за одговарајућу правну форму у зависности од правне форме друштва које настаје услед ове статусне промене
  3. Подела уз оснивање

    • за преносиоца: Регистрациона пријава брисања
    • за стицаоце: Јединствена регистрациона пријава оснивања (ЈРППС) за одговарајућу правну форму у зависности од правне форме друштва које настаје услед ове статусне промене (за сваког стицаоца засебна пријава)
  4. Подела уз припајање
  5. Издвајање уз оснивање
    • за преносиоца: Обавезни подаци + додатак 20 + други потребни додаци у зависности од конкретног случаја.
    • за стицаоца/е: Јединствена регистрациона пријава оснивања (ЈРППС) за одговарајућу правну форму у зависности од правне форме друштва које настаје услед ове статусне промене (за сваког стицаоца засебна пријава, ако их има више)
  6. Издвајање уз припајање
    • за преносиоца: Обавезни подаци + додатак 20 + други потребни додаци у зависности од конкретног случаја (видети додатак 21).
    • за стицаоца/е: Обавезни подаци + додатак 20 + други потребни додаци у зависности од конкретног случаја. За сваког стицаоца подноси се засебна пријава, ако их има више.

Напомена:

Приликом подношења регистрационих пријава и пратеће документације за регистрацију статусних промена важно је да имате у виду да се свака пријава за сваког учесника заводи засебно, у смислу да добија свој БД број, али да се сви добијени бројеви третирају као један захтев – захтев за регистрацију статусне промене. У овом смислу, ако један од поднетих захтева не испуњава услове за регистрацију, неће бити могуће донети позитивну одлуку ни по осталим захтевима, с обзиром да се о њима мора одлучивати на јединствен начин.

Регистрациона пријава промене власништва друштвеног, односно јавног капитала:

  • регистрациона пријава промене власништва друштвеног, односно државног капитала (Обавезни подаци + додатак 06 + додатак 12 + додатак 14 или додатак 15 + додатак 19 + додатак 28) – прилажу се одговарајући додаци у зависности од конкретног случаја, односно неће увек бити потребни сви наведени додаци),
  • уговор о продаји друштвеног, односно јавног капитала,
  • акт о промени правне форме субјекта приватизације, ако се услед продаје друштвеног, односно јавног капитала мења правна форма,
  • решење организације надлежне за приватизацију којим се потврђује да је предузеће пренело уделе без накнаде запосленима у поступку приватизације, чији је саставни део списак уделичара,
  • оверене измене оснивачког акта и његов пречишћен текст и/или статут субјекта приватизације, у зависности од промене правне форме,
  • одлука о именовању заступника друштва, ако долази до промене заступника,
  • друга документација у складу са законом,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава повећања капитала услед испуњења обавеза из уговора о продаји друштвеног, односно јавног капитала:

  • регистрациона пријава повећања основног капитала у складу са обавезом из уговора о продаји друштвеног, односно државног капитала у поступку приватизације (Обавезни подаци + додатак 14),
  • одлука скупштине друштва о повећању основног капитала, донета у складу са уговором о продаји друштвеног, односно јавног капитала,
  • доказ о извршеном повећању основног капитала (потврда банке о извршеној уплати новчаног капитала и/или извештај о извршеној процени улога у стварима),
  • акт организације надлежне за приватизацију о потврђивању испуњења обавезе из уговора о продаји друштвеног, односно јавног капитала у поступку приватизације,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава објављивања уговора о контроли и управљању:

Пријава уговора

Друштво подноси пријаву за објављивање уговора о контроли и управљању уз коју доставља уговор и доказ о уплати накнаде за објаву (висине накнада), а регистратор врши објављивање уговора на интернет страни Агенције.

Престанак уговора

Регистрациона пријава забележбе:

  • регистрациона пријава чињеница од значаја за правни промет ради регистрације и објаве преко интернет стране Агенције (Обавезни подаци + додатак 29),
  • документација којом се те чињенице утврђују,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).

Регистрациона пријава обуставе поступка ликвидације:

Одлуком ортака, комплементара, односно скупштине друштва, може се обуставити ликвидација и наставити са пословањем.

Одлука о обустави ликвидације може се донети само у случају да је друштво намирило у потпуности све повериоце, да није отказало уговор о раду било ком запосленом по основу ликвидације нити је отпочело са исплатом члановима друштва.

Саставни део одлуке о обустави ликвидације је именовање законског заступника друштва и изјава ликвидационог управника да су намирени у потпуности сви повериоци друштва и да друштво није отпочело са исплатама члановима друштва.

Одлука о обустави ликвидације се региструје.

Обустава стечаја услед продаје стечајног дужника као правног лица:

У стечајном поступку може доћи и до обуставе стечајног поступка као последице продаје стечајног дужника као правног лица која за последицу нема брисање, већ спровођење промене података о стечајном дужнику у Регистру.

Уколико се у поступку стечаја стечајни дужник прода као правно лице, тада се стечајни поступак у односу на стечајног дужника обуставља, а наставља се према стечајној маси. Након обуставе стечајног поступка, привредни субјект који је био предмет продаје у стечајном поступку задржава свој правни субјективитет, а долази до промене оснивача, тј. власника правног лица, тако што се купац стечајног дужника уписује у Регистар Агенције за привредне регистре као његов члан (осим код акционарских друштава, с обзиром да се промена акционара не региструје у Регистру привредних субјеката већ у Централном регистру хартија од вредности). Истовремено, нови члан друштва бира законске заступнике и друге органе друштва.

Пријаву за регистрацију промене података у овом случају овлашћен је да поднесе нови заступник друштва – не и стечајни управник (најчешће су то следеће промене: пословно име, правна форма, органи, капитал, чланови друштва, обустава стечаја, па се у складу са тим и прилажу одговарајући додаци пријаве). Уз пријаву за регистрацију обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица прилажу се:

  • правноснажно решење о обустави стечајног поступка,
  • уговор о продаји стечајног дужника као правног лица,
  • доказ о идентитету новог члана/чланова,
  • одговарајуће одлуке скупштине односно другог органа друштва о промени/именовању органа друштва или промени других статусних података,
  • измене оснивачког акта и пречишћени текст (ако се мења правна форма) и/или статут (ако је реч о акционарском друштву),
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде) - имајте у виду да се за регистрацију оснивачког акта односно статута плаћа посебна накнада у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре.

Важна напомена:

Приликом промене правне форме услед продаје стечајног дужника као правног лица, не примењују се одредбе Закона о привредним друштвима којима је предвиђена обавезна објава предлога одлуке о промени правне форме, односно овај случај представља изузетак у ком се промена правне форме може регистровати у "једном кораку".

Изузетак од овог правила је ситуација када је обустављен стечајни поступак  услед продаје стечајног дужника као правног лица, а стечајни дужник је  акционарско друштво, када се на промену правне форме примењују одредбе Закона о привредним друштвима којима је предвиђена обавезна објава предлога одлуке о промени правне форме,  тако да:

  1. подносилац пријаве (законски заступник именован одлуком купца из уговора о прадаји стечајног дужника као правног лица)  подноси захтев за обуставу стечајног поступка, промену законског заступника  и захтев за објаву нацрта одлуке о промени правне форме. Уз регистрациону пријаву доставља се: правноснажно решење о обустави стечаја, оверен уговор о купопродаји стечајног дужника, одлука о именовању директора коју доноси купац стечајног дужника, предлог одлуке о промени правне форме.
  2. након добијања документа из ЦРХоВ о испису акција  (у „другом кораку“) странка подноси регистрациону пријаву промене капитала, чланова, пријаву за регистрацију и објаву оснивачког акта, уз коју пријаву се доставља: одлука о промени правне форме, оверен  оснивачки акт  и  документ  ЦРХоВ о испису акција из Централног регистра. 

Капитал друштва који се уписује након обуставе стечаја услед продаје стечајног дужника као правног лица је неновчани и једнак је износу купопродајне цене из уговора о купопродаји.

Регистрациона пријава других података:

У Регистар се региструју и друге промене података из члана 4. и 6. Правилника о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију.

Уз регистрациону пријаву промена података из члана 4. и 6. Правилника прилаже се документација којом су, у складу са законом, извршене те промене.

  • регистрациона пријава промене података из члана 4. Правилника (навести која промене се тражи, при чему се може користити најпогоднији додатак или се може доставити у форми поднеска),
  • документација којом је у складу са законом извршена та промена,
  • доказ о уплати накнаде (висина накнаде).
  

Агенција за привредне регистре Бранкова 25, 11000 Београд Србија; Инфо центар + 381 11 20 23 350
Услови коришћења...

Copyright 2009 APR