(ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА)

Установе културе (у јавној, у приватној својини и установе културе чији се пројекти и рад, већим делом или у целини финансирају из буџета), које су биле регистроване у надлежним привредним судовима, од 18. новембра 2022. године, имају обавезу усклађивања која подразумева подношење регистрационе пријаве и прописане документације за упис усклађивања у Регистар установа културе, који ће од 18. новембра 2022. године водити Агенција за привредне регистре.

Поступак уписа усклађивања у Регистар установа кулутре ће се вршити без плаћања накнаде  почев од 18. новембра 2022. године заључно са 18. фебруаром 2023. године, а ако се пријава з упис усклађивања поднесе после 18. фебруара 2023. године, подносилац је дужан да поднесе и доказ о уплати накнаде од 4.900,00 динара.

Поступак усклађивања покреће се подношењем прописане регистрационе пријаве за упис усклађивања овде, и прописане документације (Правилником о ближој садржини регистра установа културе и документацији потребној за регистрацију – чл. 28), која мора бити у оригиналу или овереној копији:

1) важећи оснивачки акт (оснивачки акт доносе оснивачи – члан 26. Закона. Потписи оснивача на оснивачком акту установе културе у приватној својини оверавају се у складу са зконом – чл. 31б став 11. Закона);

2) нови статут (који мора бити донет после ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о култури („Сл. гласник РС“, број 47/2021). Статут установе културе доноси управни одбор – члан 44. Закона);

3) сагласност надлежног органа на нови статут установе културе у јавној својини/установе културе чији се пројекти и рад, већим делом или у целини финансирају из буџета (уз статут установе културе у јавној својини чији је оснивач  аутономна покрајина или јединца локалне самоуправе, доставља се сагласност органа одређених њиховим прописима. На статут установе културе чији је оснивач Република Србија сагласност даје Министарство – чл.28. Закона).

Ако је у поступку усклађивања дошло до промене других података који се уписују у Регистар, изузев статусних промена, и брисања установе културе из регистра, подносилац пријаве је дужан да достави и документацију која је Правилником о ближој садржини регистра установа културе и документацији потребној за регистрацију, прописана за ту врсту промене.

Оснивачки акт и статут установе културе ће се јавно објавити на интернет страни Агенције у складу са Законом.

Подносилац регистрационе пријаве односно лице које је дужно да потпише регистрациону пријаву је директор, односно лице овлашћено за заступање установе културе. Ако је у поступку усклађивања дошло до промене директора односно лица овлашћеног за заступање, пријаву потписује новоименовани директор односно новоименовано лице овлашћено за заступање (уз достављање документације на основу које ће се извршити и промена директора односно лица овлашћеног за заступање у Регистру).

Попуњавање регистрационе пријаве за упис усклађивања у Регистар:

Страна 1 пријаве

  • Ако се пријава подноси непосредно у АПР-у, потврда о поднетој пријави ће се издати подносиоцу само ако буде тако означено у пријави (чл. 12. став 1. Закона о поступку регистрације у АПР-у).
  • Ако се пријава подноси други пут јер је први пут пријава била одбачена решењем регистратора, онда је подносилац пријаве у обавези да упише број пријаве која је решењем регистратора одбачена (чл. 17. став 3. Закона о поступку регистрације у АПР-у).
  • Назив установе културе се уписује на начин како је одређен оснивачким актом и како је уписан у претходни регистар. За разлику од привредног суда који је назив и седиште регистровао као један податак, у Регистру усанова културе који ће водити АПР, назив и седиште ће се регистровани као одвојени подаци. Разлог за овакво поступање јесу позитивно-правни прописи који одређују обавезу приватно-правног лица да, ако жели у називу да има назив Репблике Србије/аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе, мора да има сагласност надлежног државног органа. Назив ће се уписати на ћириличном писму, а ако назив садржи страну реч, ова реч ће бити уписана латиничним писмом.
  • У податке о седишту установе културе се обавезно уписују подаци: град/место, општина, улица, број и број и назив поште, а слово, спрат и број стана се уписују ако постоје.
  • Подаци о скраћеном називу, називу на језику националне мањине и називу на страном језику се уписују ако су прописани оснивачким актом установе културе (чл. 26. Закона о култури прописује да се оснивачким актом установе културе одређује назив установе.
  • Матични број установе културе (одређен је решењем Републичког завода за статистику) и пореско-идентификациони број (одређен је потврдом Пореске управе).

Страна 2 пријаве

  • Подносилац је у обавези да означи врсту власништва установе културе: установа културе у јавној својини/установа културе у приватној својини/установа културе која се у целини или већим делом финансира из буџета.
  • Подносилац је у обавези да означи најмање једну област од понуђених културних делатности, а може да означи и више њих.
  • Податак о шифри и називу делатности коју обавља установа културе треба преписати из решења Републичког завода за статистику којим је установи културе додељен матични/регистарски број, а који се одређује на основју Уредбе о класификацији делатности.
  • Подносилац има обавезу да унесе контакт податке установе културе.

Страна 3 пријаве

  • Подносилац уноси податке о оснивачу установе културе (за установе у јавној својини то су Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, а за установе у приватној својини физичка и правна, домаћа и страна лица/ за установе које се већим делом или у целини финансирају из буџета то су Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и домаћа правна лица). Подаци о домаћем физичком лицу који се региструју су: лично име и јединствени матични број грађана. Подаци о странцу који се региструју су: лично име, број пасоша и држава издавања, односно лични број за странца. Подаци о домаћем правном лицу који се региструју су: име државног органа, односно пословно име, адреса седишта и матични број. Подаци о страном правном лицу који се региструју су: пословно име, адреса седишта, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава у којој је то лице регистровано (који се доказују изводом из надлежног регистра са преводом на српски језик, овлашћеног судског тумача).

Напомена:

Ако је законом предвиђено да се уз регистрациону пријаву доставља  документација у оригиналу или овереној копији – оверена копија подразумева оверу од стране органа надлежног за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини).

Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати Apostille - ако је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. "пуна" легализација.

Више информација о томе са којим државама Република Србија има закључене билатералне споразуме, односно о потписницама Хашке конвенције можете пронаћи овде

Уз документацију која је сачињена на страном језику, обавезно се доставља превод на српски језик оверен од сталног судског тумача.

Страна 4 пријаве

  • Подносилац пријаве уноси податке о директору/в.д. директору/управнику/лицу овлашћеном за заступање установе у јавној својини односно о директору/в.д. директору/управнику/лицу овлашћеном за заступање/ликвидационом управнику или стечајном управнику (који сеуписују као „друго“), установе културе у приватној својини на начин одређен статутом установе културе. Установа културе, поред директора, може имати и друга лица овлашћена за заступање. Лица овлашћена за заступање установе културе у приватној својини су ликвидациони управник у поступку ликвидације и стечајни управник у поступку стечаја. Подаци који се уносе за домеће физичко лице су: име и презиме, јединствени матични број (ЈМБГ) и функција, а за страно физичко лице: име и презиме, број пасоша и држава издавања, односно лични број за странца и функција.

Страна 5 пријаве

  • Подносилац пријаве уноси податке о председникуј/в.д.председнику/члану/в.д. члану управног одбора. Управни одбор установе културе именује оснивач, а председника управног одбора именује оснивач из редова чланова управног одбора.
  • Управни одбор мора имати најмање 5 чланова (председник + 4 члана). Изузетак је управни одбор установе културе из члана 24. Закона о култури, код којих се број чланова управног одбора повећава за по једног представника националних савета националних манјина за које је та установа од посебног значаја. Подаци који се уносе за домеће физичко лице су: име и презиме, јединствени матични број (ЈМБГ) и функција, а за страно физичко лице: име и презиме, број пасоша и држава издавања, односно лични број за странца и функција.

Страна 6 пријаве

  • Подносилац пријаве има обавезу да у регистрациону пријаву уписа усклађивања упише датум оснивања установе културе (датум оснивања из решења о оснивању надлежног привредног суда). Регистратор ће овај податак преписати из регистрационе пријаве.
  • Подносилац пријаве има обавезу да у регистрациону пријаву упише датум доношења важећег оснивачког акта. Приликом подношења регистрационе пријаве усклађивања у АПР, уз осталу документацију се предаје важећи оснивачки акт ради регистрације и објаве на интернет страни. Важећи оснивачки акт се предаје и у фотокопији јер je претпоставка да се оригинал налази у архивској документацији, коју је АПР преузео од надлежних привредних судова. Ако се предаје оснивачки акт који није регистрован у надлежном привредном суду, онда оснивачки акт мора бити предат у оригиналу или овереној копији.
  • Подносилац пријаве има обавезу да у регистрациону пријаву упише датум доношења новог статута који се доставља АПР на регистрацију и објављивање. Ако се ради о установи културе у јавној својини или установи која се већим делом или у целини финансира из буџета, поред статута се доставља и сагласност надлежног органа на статут (члан 28. Закона о култури).
  • Подносилац пријаве може (нема обавезу) да у регистрациону пријаву упише тип установе културе.

Страна 7 пријаве

  • Подносилац има обавезу да у регистрациону пријаву упише податке (назив, адресу седишта и делатност), о постојећим огранцима.

Страна 8 пријаве

  • Ако постоји податак који је од значаја за правни промет, подносилац има обавезу да га приликом подношења пријаве за упис усклађивања, упише у виду забележбе и достави документацију којом потврђује такав податак (рецимо ако се ради о установама културе из чл. 21а. Закона које уживају посебну бригу или о установама културе из члана 25. и 25а. Закона.
  • Подносилац има обавезу да обележи документацију коју је доставио уз пријаву.
  • Подносилац има обавезу да изабере један од понуђених начина на који жели да му се достави одлука регистратора.
  • Подносилац пријаве (директор/управник/в.д. директора/друго лице овлашћено за заступање) односно заступник установе културе има обавезу да упише тражене личне подтаке, да потпише регистрациону пријаву и ако се ради о установи културе у јавној својини, стави печат те установе. Подносилац може уписати и свој контакт податак како би се обезбедила лакша комуникација са регистром.