Регистар мера и подстицаја регионалног развоја (у даљем тексту: Регистар), почео је 1. фебруара 2011. године са радом у Агенцији за привредне регистре.
Агенција води Регистар у складу са Законом о регионалном развоју ("Сл. гласник РС", бр. 51/09, 30/10 и 89/15-др.закон), Уредбом о садржини, начину и поступку вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ("Сл. гласник РС", бр. 93/10, 100/11, 35/12, 16/13, 76/15, 12/17 и 83/17– у даљем тексту: Уредба), Упутством о ближим условима и начину уноса података о мерама и подстицајима регионалног развоја, као и законом којим се уређује правни положај Агенције.
Регистар је јединствена, централна и електронска база података о предузетим мерама и реализованим подстицајима који су од значаја за регионални развој.
Регистар садржи информације о врсти докумената за подстицање регионалног развоја, намени подстицаја, финансијским карактеристикама подстицаја, даваоцима и корисницима средстава подстицаја, територијалном усмеравању подстицаја, изворима финансирања, као и друге податке од значаја за опредељивање нових улагања, односно инвестиција, у поједине регионе, ради остварења циљева националних и регионалних развојних програма.
Средства за подстицај регионалног развоја опредељују се за реализацију пројеката у области регионалног развоја од националног, регионалног и локалног интереса за Републику Србију. Пројекти се спроводе у циљу изградње или обнове комуналне, економске, еколошке, енергетске, социјалне и друге инфраструктуре, изградње и јачања институција, људских ресурса, развоја привредних друштава и предузетништва, подстицање научноистраживачког рада, односно, ради доприноса свеобухватном друштвено-економском и регионалном развоју.
Обједињујући улагања у развој локалних заједница, како из државних тако и из донаторских фондова, интеграцијом великог броја података о конкретним улагањима или програмским усмеравањима улагања, уз подршку информационог система и свеобухватног софтверског програма, Регистар пружа основ за вођење политике уравнотеженог регионалног развоја.
Подаци о улагањима за 2021, 2022, 2023. и прво полугодиште 2024. године, омогућавају целовитије праћење и компаративну анализу тих улагања, ради даљег планирања улагања у развијање одређених региона, са циљем смањeња регионалних диспаритета и повећања регионалне конкурентности.
Саставни делови Регистра су база података Регистра, база података Мапе Регистра и Мапа Регистра.
База података Регистра је електронска база података о подстицајима регионалног развоја, реализованим у Републици Србији, преко обвезника уноса података у Регистар ( у даљем тексту: ОУПР). ОУПР-и врше унос података у базу Регистра преко овлашћених лица, коришћењем апликације за вођење Регистра, у складу са Корисничким упутством за рад са апликацијом Регистра.
ОУПР уноси податке из своје надлежности или делокруга, на основу евиденција, односно база података, које води и којима располаже.
Овлашћено лице за унос података у Регистар јесте лице које добија овлашћење ОУПР-а да непосредно уноси податке у Регистар, и које за приступ Регистру добија од Агенције јединствено корисничко име и лозинку.
Подаци о мерама и подстицајима регионалног развоја уносе се у Регистар преко стандардизованог Обрасца за електронски унос података и шифарника, као саставних делова обрасца (образац и шифарници), којима се обезбеђује стандардизовани формат података садржаних у Регистру. У шифарницима су дефинисани модалитети за врсту мере, намену подстицаја, врсту финансијског подстицаја, врсту и назив даваоца подстицаја, реализатора подстицаја, врсту корисника подстицаја, ниво територијалног усмеравања и извор финансирања подстицаја.
База података Мапе Регистра је електронска база података која, осим података о подстицајима регионалног развоја који се објављују на Мапи Регистра, садржи и податке из других регистара које води Агенција, односно које Агенција преузима од других државних органа и организација, а који се такође објављују на Мапи Регистра. Ова база садржи све податке који се објављују на Мапи Регистра, као што су основни подаци (површина, број становника, просечна зарада, бруто домаћи производ, број запослених, број и квалификациона структура незапослених), показатељи структуре и финансијске перформансе привреде (информације о привредним субјектима на одређеној територији који послују са позитивним, односно негативним финансијским резултатима и сл.), показатељи задужености и неликвидности привреде који, посматрани заједно, приказују достигнути ниво регионалног развоја одређене територије.
Мапа Регистра представља обједињени приказ података, релевантних за регионални развој који су добијени из различитих извора и садржани у бази Мапе Регистра. Подаци на Мапи Регистра се формирају на основу задатог упита у базу података Мапе Регистра и иновирају се полугодишње. На Мапи Регистра објављују се подаци за текућу годину и три претходне године. Имајући у виду да се подаци на Мапи Регистра приказују за четири територијална нивоа (република, региони, области, јединице локалне самоуправе), исти представљају користан извор информација за све потенцијалне инвеститоре у Србији, с једне стране, као и за субјекте регионалног развоја у процесу доношења одлука које се односе на смањивање регионалних неравномерности, с друге стране.
У току 2011. године, у складу са одредбама Уредбе о садржини, начину и поступку вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ("Сл. гласник РС", бр. 93/10), обавезу уноса података у Регистар, ималo је 10 ОУПР-ова.
У 2012. години, према одредбама Уредбе о садржини, начину и поступку вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ("Сл. гласник РС", бр. 93/10, 100/11 и 35/12 ), податке о подстицајима регионалног развоја уносило је у Регистар 16 ОУПР-ова, док је после ступања на снагу Закона о министарствима ("Сл. гласник РС", бр. 72/12) у јулу 2012. године, обавезу уноса података у Регистар ималo 17 ОУПР-ова.
У 2013. години, са ступањем на снагу Закона о изменама и допунама закона о министарствима ("Сл. гласник РС", бр. 76/13) у августу 2013. године, обавезу уноса података у Регистар имало је 18 ОУПР-ова.
У 2014. години, са ступањем на снагу Закона о министарствима ("Сл. гласник РС", бр. 44/14) у априлу 2014. године, обавезу уноса података у Регистар имало је 16 ОУПР-ова.
У 2015. години, према одредбама Уредбе о садржини, начину и поступку вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ("Сл. гласник РС", бр. 93/10, 100/11, 35/12, 16/13 и 76/15), податке о подстицајима регионалног развоја уносило је у Регистар 26 ОУПР-ова.
У 2017. години, према одредбама Уредбе и Закона о министарствима ("Сл. гласник РС", бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 - др. закон и 62/17), податке о подстицајима регионалног развоја уносило је у Регистар 26 ОУПР-ова.
После ступања на снагу Закона о министарствима ("Сл. гласник РС", бр. 128/20 и 116/22) у октобру 2022. године, актуелни обвезници уноса података у Регистар су:
- Министарство привреде;
- Министарство финансија;
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде;
- Министарство заштите животне средине;
- Министарство гађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре;
- Министарство рударства и енергетике;
- Министарство туризма и омладине;
- Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;
- Министарство просвете;
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација
- Министарство здравља;
- Министарство културе;
- Министарство информисања и телекомуникација;
- Министарство за европске интеграције;
- Фонд за развој Републике Србије;
- Национална служба за запошљавање (НСЗ);
- Развојна агенција Србије;
- Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ);
- Развојни фонд АП Војводине;
- Управа за капитална улагања АП Војводине;
- Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај;
- Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу;
- Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност;
- Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство;
- Покрајински секретаријат за привреду и туризам;
- Покрајински секретаријат за спорт и омладину;
- Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине;
- Секретаријат за привреду Града Београда.
Збирне податке о реализованим подстицајима регионалног развоја за ниво републике, региона, области и јединица локалне самоуправе, као и друге податке од значаја за регионални развој, Агенција објављује на свом сајту и чини доступним јавности путем Мапе Регистра.
Агенција субјектима регионалног развоја (утврђеним чланом 19. Закона о регионалном развоју), у складу са Уредбом, као и другим корисницима података, у складу са Одлуком о врсти, обиму и начину испоруке података и докумената који се уступају без накнаде државним органима и организацијама, органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 56/12 и 106/15), обезбеђује збирне податке из Регистра у форми посебног, стандардизованог извештаја, који за ту сврху креира и припрема Агенција.
Такође, Агенција свим ОУПР-има, преко овлашћених лица за коришћење података из Регистра, обезбеђује претрагу података над целом базом Регистра. Ово претраживање има за циљ да обезбеди ОУПР-има, као даваоцима подстицаја (доносиоцима одлука за усмеравање средстава подстицаја одређеном кориснику подстицаја) информацију о томе за које намене и у ком износу су усмерена средства подстицаја конкретном подносиоцу захтева за одобрење средстава подстицаја.
Док Агенција чини доступним збирне податке о подстицајима, ОУПР-и као власници индивидуалних података, обезбеђују свим субјектима регионалног развоја и другим корисницима података, у складу са прописом, доступност појединачних података о подстицајима из свог делокруга.
Корисници података су дужни да приликом јавног објављивања и коришћења података наведу Агенцију, односно ОУПР, као извор података.
Речник појмова
РЕГИСТАР МЕРА И ПОДСТИЦАЈА РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА (РЕГИСТАР) – јединствена, централна и електронска база података о предузетим мерама и подстицајима који су од значаја за регионални развој.
РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ – дугорочни и свеобухватни процес унапређења одрживог економског и друштвеног развоја региона и јединица локалне самоуправе, уз уважавање њихових специфичности.
ОБВЕЗНИЦИ УНОСА ПОДАТАКА У РЕГИСТАР (ОУПР) – министарства и друге институције које су прописом Владе утврђени као ОУПР-и.
ОВЛАШЋЕНО ЛИЦЕ ЗА УНОС И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА РЕГИСТРА – лице из састава ОУПР овлашћено за унос и коришћење података из Регистра.
МЕРE РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА – акти за спровођење политике регионалног развоја.
РАЗВОЈНИ ПРОЈЕКАТ - пројекат изградње или обнове комуналне, економске, еколошке, социјалне и друге инфраструктуре, изградње и јачања институција и кадровских и људских ресурса, развоја привредних друштава и предузетништва, подстицања научно истраживачког рада, као и други пројекти који доприносе свеобухватном друштвено-економском или регионалном развоју.
ПОДСТИЦАЈ РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ – конкретно улагање или програмско усмеравање улагања за реализацију пројеката од посебног значаја за регионални развој.
ИНТЕРНА ШИФРА ПОДСТИЦАЈА – интерни број према којем ОУПР идентификује подстицај и прати његову реализацију.
НИВО ТЕРИТОРИЈАЛНОГ УСМЕРАВАЊА ПОДСТИЦАЈА – разврставање подстицаја регионалног развоја према територији за чији развој је усмерен (општина, област/управни округ, регион, Република Србија).
РЕГИОН – статистичка функционална територијална целина која се састоји од једне или више области, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 2, није административна територијална јединица и нема правни субјективитет.
ОБЛАСТ – статистичка функционална територијална целина, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3[1], није административна територијална јединица и нема правни субјективитет, чији назив одговара називу управног округа.
ТЕРИТОРИЈАЛНО РАЗВРСТАВАЊЕ ПРЕМА СТЕПЕНУ РАЗВИЈЕНОСТИ – разврставање подстицаја регионалног развоја према степену развијености територије улагања (јединица локалне самоуправе и региона), у складу са прописом.
СТЕПЕН РАЗВИЈЕНОСТИ ТЕРИТОРИЈЕ УЛАГАЊА – мера развијености територије улагања у односу на републички просек.
ПРВА ГРУПА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (према степену развијености) - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека.
ДРУГА ГРУПА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (према степену развијености) - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 80 % до 100% републичког просека;
ТРЕЋА ГРУПА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (према степену развијености) - НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНЕ ОПШТИНЕ - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека.
ЧЕТВРТА ГРУПА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (према степену развијености) - ИЗРАЗИТО НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНА ПОДРУЧЈА- јединице локалне самоуправе чији је степен развијености испод 60% републичког просека; јединице локалне самоуправе у којима је демографски пад у периоду од Пописа 1971. до посматране године већи од 50%; заједнице јединица локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.
ДАВАЛАЦ ПОДСТИЦАЈА – Република Србија, АП Војводина и град Београд преко надлежних органа и организација, међународни субјект и други правни субјект који додељује подстицајна средства или управља подацима о мерама и подстицајима регионалног развоја.
ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ – министарства, органи управе у саставу министарстава и посебне организације који, као даваоци (и реализатори) подстицаја, одобравају (и усмеравају) буџетска средства корисницима подстицаја.
ФОНД (Фонд за развој РС, АПВ) – финансијска организација која као давалац и/или реализатор подстицаја, пласира корисницима подстицаја сопствена средства и/или средства државних органа, у складу са прописом.
АГЕНЦИЈА – организација основана за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса, која као давалац и/или реализатор подстицаја, пласира корисницима подстицаја сопствена средства и/или средства из других извора, у складу са прописом.
МЕЂУНАРОДНИ РАЗВОЈНИ ПАРТНЕР – страна држава, државна агенција или међународна институција која је давалац развојне помоћи.
РЕАЛИЗАТОР ПОДСТИЦАЈА – ОУПР који врши унос података о подстицајима у Регистар, односно ОУПР који располаже изворним базама података (одговарајућим евиденцијама и документацијом о реализацији подстицаја) и/или који реализује/исплаћује средства подстицаја кориснику подстицаја.
КОРИСНИК ПОДСТИЦАЈА – јединица локалне самоуправе, регионална развојна агенција, институција и организација на републичком, регионалном и локалном нивоу, привредни субјект, фонд на регионалном и локалном нивоу, институције из области образовања, истраживања, удружење, кластер, пословни инкубатор и друго правно и физичко лице које користи неки од облика подстицаја.
ПОЈЕДИНАЧНИ КОРИСНИК ПОДСТИЦАЈА – индивидуализован корисник подстицаја чији се износ подстицаја прати као појединачан податак.
ВЕЛИКО ПРИВРЕДНО ДРУШТВО – појединачни корисник подстицаја/правно лице које испуњава најмање два од три следећа критеријума, на дан састављања годишњег финансијског извештаја у пословној години: просечан број запослених већи од 250; пословни приход већи од 35 милиона ЕУР, изражен у динарској противвредности; просечна вредност пословне имовине (израчуната као аритметичка средина вредности на почетку и на крају пословне године) већа од 17,5 милиона ЕУР, изражена у динарској противвредности.
МИКРО, МАЛА И СРЕДЊА ПРИВРЕДНА ДРУШТВА – појединачни корисници подстицаја/правна лица која испуњавају најмање два од три следећа критеријума, на дан састављања годишњег финансијског извештаја у пословној години: просечан број запослених не прелази 250; пословни приход не прелази 35 милиона ЕУР, изражен у динарској противвредности; просечна вредност пословне имовине (израчуната као аритметичка средина вредности на почетку и на крају пословне године) не прелази 17,5 милиона ЕУР, изражена у динарској противвредности.
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ – појединачни корисник подстицаја/предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе.
ПРЕДУЗЕТНИК – појединачни корисник подстицаја/физичко лице које, ради стицања добити, оснива радњу и самостално обавља делатност.
ПОЉОПРИВРЕДНО ГАЗДИНСТВО – појединачни корисник подстицаја/газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Србије, на коме привредна друштва, предузетници, земљорадничке задруге, научноистраживачке организације, пољопривредна газдинства са статусом правног лица и пољопривредници, обављају пољопривредну производњу, као и газдинство са мање од 0,5 хектара пољопривредног земљишта, друго земљиште или грађевинска целина на коме носилац пољопривредног газдинства обавља сточарску, виноградарску и повртарску (стакленици и пластеници) производњу, односно обавља друге облике пољопривредне производње (узгој рибе, гајење печурака, пужева, пчела и др).
КЛАСТЕР – појединачни корисник подстицаја/група сродних предузећа или удружења произвођача из једне гране, укључујући и произвођаче сировина, као и владине и невладине организације, научне и образовне институције, које тако удружене решавају заједничке проблеме и, унапређујући пословање, постижу успех у одређеном сегменту делатности, натпросечну конкурентност и промоцију у земљи и иностранству.
ПОСЛОВНИ ИНКУБАТОР – појединачни корисник подстицаја/предузеће које помаже оснивању, расту и развоју других предузећа (превасходно намењено развоју малих и средњих предузећа).
УДРУЖЕЊЕ – појединачни корисник подстицаја/добровољна и невладина непрофитна организација, заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег интереса, који није у супротности са Уставом или законом.
ДРУГО ПРАВНО ЛИЦЕ – појединачни корисник подстицаја/остала правна лица/корисници подстицаја, која нису дефинисана као посебни облици појединачног корисника.
ФИЗИЧКО ЛИЦЕ – појединачни корисник подстицаја/физичко лице које је корисник подстицаја.
ФОНДОВИ НА РЕГИОНАЛНОМ И ЛОКАЛНОМ НИВОУ – појединачни корисник подстицаја/институције на регионалном и локалном нивоу, којима се у оквиру спровођења мера регионалног развоја, усмеравају средства подстицаја, ради реализације одређених циљева економске политике.
ИНСТИТУЦИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ – појединачни корисник подстицаја/социјалне установе чија је главна функција задовољавање битних људских потреба из области образовања и науке.
ИНСТИТУЦИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ – појединачни корисник подстицаја/социјалне установе чија је главна функција задовољавање битних људских потреба из области културе.
ИНСТИТУЦИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВА – појединачни корисник подстицаја/социјалне установе чија је главна функција задовољавање битних људских потреба из области здравства.
ДРУГЕ ИНСТИТУЦИЈЕ – појединачни корисник подстицаја/остале институције чије су функције усмерене на задовољавање битних људских потреба, а нису дефинисане као посебни облици појединачног корисника подстицаја.
ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – појединачни корисник подстицаја/општина.
РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА – појединачни корисник подстицаја/привредно друштво или удружење основано за обављање послова, односно унапређење регионалног развоја, у складу са прописом.
ДРУГИ ПОЈЕДИНАЧНИ КОРИСНИЦИ – појединачни корисник подстицаја/остали појединачни корисници подстицаја који нису посебно дефинисани.
ГРУПНИ КОРИСНИК ПОДСТИЦАЈА – корисник подстицаја чији се износ подстицаја прати као групни податак (пољопривредна газдинства са неке општине којима су усмерена средства подстицаја за унапређење пољопривредне производње, у ком случају реализатор подстицаја располаже бројем газдинстава и појединачним износима средстава која су им усмерена, али се ти подаци не индивидуализују него се посматрају збирно на нивоу општине; корисници средстава која су намењена за обуке на одређеној територији и слично).
КРАЈЊИ КОРИСНИЦИ ПОДСТИЦАЈА – број физичких лица која су крајњи корисници подстицаја, независно од тога да ли користе средства подстицаја у оквиру појединачног или групног корисника подстицаја, односно, број пољопривредних газдинстава у оквиру групног корисника подстицаја.
НАМЕНА ПОДСТИЦАЈА – сврха усмеравања/улагања средстaва одређеног подстицаја.
ПОДСТИЦАЊЕ ЗАПОШЉАВАЊА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја, које имају за циљ повећање запослености и смањење незапослености (посредовање у запошљавању лица која траже запослење, пружање помоћи у професионалној оријентацији и саветовање о планирању каријере, давање субвенција за запошљавање, подршка самозапошљавању, обезбеђење услова за додатно образовање и обуке, спровођење јавних радова и друго).
ЈАЧАЊЕ КАДРОВСКИХ И ЉУДСКИХ РЕСУРСА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја у циљу јачања кадровских и људских ресурса, путем улагања у унапређење знања, вештина и способности запослених (обуке, усавршавања, мотивисања, награђивања запослених и друго).
ПОДСТИЦАЊЕ ИЗВОЗА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја у циљу јачања међународне конкурентности српске привреде и повећања извоза, кроз снажну подршку процесу интернационализације и јачања конкурентности капацитета домаћих привредних субјеката и удружења привредних субјеката, обезбеђивање макроекономске стабилности, успостављање конкурентног пословног амбијента, привлачење страних директних инвестиција и слично.
ПОДСТИЦАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја у циљу развоја и унапређења производног процеса и производње одређених врста производа.
ПОДСТИЦАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја у циљу развоја сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, као и инвестиционо улагање у пољопривредну механизацију, опрему и пољопривредне објекте, које се додељује пољопривредним газдинствима и другим лицима у функцији спровођења пољопривредне политике.
ПОДСТИЦАЊЕ НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА, ИСТРАЖИВАЊА И РАЗВОЈА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја у циљу развоја науке и стваралаштва, унапређења делатности високог образовања, популаризације науке и усавршавања научног подмлатка, као и улагања у основна, примењена и развојна истраживања.
ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ВИСОКОГРАДЊА - намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја путем суфинансирања просторних планова општина, просторних планова подручја посебне намене, регионалних просторних планова, генералних планова и планова генералне регулације, као и суфинансирања стамбене изградње и изградње друштвених, јавних, производних и других објеката из области високоградње.
РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја путем улагања у субјекте приватизације и њихова зависна предузећа са циљем продаје капитала или имовине тих субјеката, односно путем улагања која имају за циљ статусну промену, промену правне форме, промену унутрашње организације и друге организационе промене, отпис главнице дуга, припадајуће камате или других потраживања, отпуштање дуга у целини или делимично, ради намиривања поверилаца из средстава остварених од продаје капитала или имовине тих субјеката.
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја путем улагања које је усмерено на заштиту, очување и унапређење природе и биодиверзитета (ваздуха, воде и земљишта), као и управљање заштићеним природним добрима (резерватима природе, националним парковима, споменицима природе и друго).
УЛАГАЊЕ У ЕКОЛОШКУ ИНФРАСТРУКТУРУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања на јачање екосистема и заштиту животне средине, као и путем улагања у регионалне санитарне депоније за одлагање, третирање, рециклажу отпада и управљање отпадним водама.
УЛАГАЊЕ У САОБРАЋАJНУ ИНФРАСТРУКТУРУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у објекте саобраћајне инфраструктуре (путеви, мостови, железничке пруге и станице, аеродроми, унутрашњи пловни путеви и пристаништа, телекомуникације).
УЛАГАЊЕ У КОМУНАЛНУ ИНФРАСТРУКТУРУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у објекте комуналне инфраструктуре (улице, локални путеви и јавне површине, јавна расвета, објекти водоснабдевања, водоводне мреже, кишне и фекалне канализационе мреже, градске и општинске депоније).
УЛАГАЊЕ У ЕНЕРГЕТСКУ ИНФРАСТРУКТУРУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у објекте, уређаје и системе електричне енергије, складишта природног гаса, магистралне гасоводе, нафтоводе, продуктоводе, градске топлане и топловоде.
УЛАГАЊЕ У ЕКОНОМСКУ (ПРИВРЕДНУ) ИНФРАСТРУКТУРУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у развој индустријских или пословних зона, пословних инкубатора, индустријских и технолошких паркова, слободних царинских зона, као и туристичких зона и инфраструктуре.
УЛАГАЊЕ У ИНФРАСТРУКТУРУ (ДРУГО) – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања на изградњу и одржавање остале инфраструктуре (која није наведена као посебан облик инфраструктуре).
УЛАГАЊЕ У ЗДРАВСТВО – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања на изградњу и текуће одржавање просторија, набавку и одржавање медицинске и друге опреме и превозних средстава неопходних за рад здравствених установа.
УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ, КУЛТУРУ И СПОРТ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у образовање, науку, културу и спорт кроз разне програме подршке социјалне димензије образовања (унапређење бесплатног основног и средњег образовања, обезбеђење бесплатних уџбеника и подстицање школовања на вишим степенима образовања, подстицање развоја науке, улагање у културне и спортске манифестације, као и улагање у изградњу и одржавање образовних, научних, културних и спортских објеката).
УЛАГАЊЕ У СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања на превенцију узрока могућих индивидуалних социјалних случајева и групнихсоцијалних проблема, као и обезбеђење услова за одговарајуће институционализоване интервенције у случајевима појаве тешкоћа које онемогућавају успешно лично и социјално функционисање.
ИЗГРАДЊА И ЈАЧАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања на подизање институционалних капацитета за примену политике одрживог развоја, у смислу унапређења процеса доношења одлука, квалитета менаџмента и развоја индивидуалних потенцијала запослених.
ДРУГИ ПОДСТИЦАЈИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ – намена подстицаја/остала улагања у регионални развој која нису обухваћена посебно дефинисаним наменама подстицаја.
ИНВЕСТИЦИЈА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем примарно новчаних средстава у финансијске и реалне облике имовине корисника подстицаја, са циљем отварања нових радних места, нових производних погона или унапређења постојећих.
ИНОВАЦИЈА – намена подстицаја/спровођење мера регионалног развоја усмеравањем улагања у примену нове и побољшане идеје, поступка, односно процеса, које доноси већу добит и нове користи у примени, уз мање трошкове и већу конкурентност корисника подстицаја.
СОПСТВЕНА СРЕДСТВА ДАВАЛАЦА – извор финансирања подстицаја којима давалац подстицаја самостално располаже на основу прилива средстава по законом утврђеним пословима.
ПРЕТПРИСТУПНИ ФОНДОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – извор финансирања подстицаја који као финансијскиинструмент претприступне помоћи (ИПА) могу да користе земље кандидати и потенцијални кандидати за чланство у ЕУ.
БЕСПОВРАТНА РАЗВОЈНА ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ОСТАЛИ ПРОГРАМИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – извор финансирања подстицаја путем бесповратне помоћи страних земаља, њихових агенција и међународних институција Републици Србији, као и помоћи дате кроз програме Европске уније, са изузетком ИПА.
ДОНАЦИЈЕ – извор финансирања подстицаја путем бесповратне помоћи у новцу, роби или услугама, која се добија уз одређене услове а чије се враћање не захтева.
КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја, дефинисан одредбама уговора између корисника подстицаја и даваоца подстицаја, који садржи услове под којима се кредит одобрава, као и услове и рокове за враћање кредита.
ДУГОРОЧАН КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем кредита који давалац подстицаја одобрава кориснику подстицаја, са роком отплате (враћања средстава даваоцу подстицаја) дужим од једне године.
КРАТКОРОЧАН КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем кредита који давалац подстицаја одобрава кориснику подстицаја, са роком отплате (враћања средстава даваоцу подстицаја) краћим од једне године.
МИКРО-КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем кредита који давалац подстицаја пласира корисника у подстицаја у ограниченим, мањим износима са циљем унапређења производње и услуга и повећавања броја запослених.
СТАРТАП КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем кредита који давалац подстицаја одобрава новооснованим привредним друштвима и предузетницима у циљу повећања броја запослених, односно корисницима подстицаја (мала и средња предузећа и предузетници), који у првој години пословања имају потребу за обртним средствима или за адекватном ликвидношћу.
МЕКИ КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем кредита који давалац подстицаја одобрава кориснику подстицаја под условима знатно повољнијим од услова под којим се одобравају кредити на тржишту, са елементом бесповратности од минимум 25%.
ЛИЗИНГ – начин финансирања подстицаја одобравањем лизинга, према којем давалац подстицаја пласира средства кориснику подстицаја (лизинг организација), на кредитној основи са или без камате.
ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТ – начин финансирања подстицаја путем дугорочног кредита који давалац подстицаја одобрава кориснику подстицаја, с циљем унапређења постојеће технологије или увођења производње нових производа (инвестирање у опрему, земљиште, грађевинске објекте, возни парк, основно стадо и остала основна средства).
СУБВЕНЦИЈА – начин финансирања подстицаја путем улагања/давања државе којима се обезбеђују економске користи за предузећа/кориснике подстицаја која испуњавају одређене критеријуме пословања (углавном бесповратно давање средстава корисницима подстицаја ради финансирања/суфинансирања одређених трошкова, које кориснику подстицаја обезбеђује већу профитабилност, конкурентност, квалитет и стандарде у пословању).
СУБВЕНЦИОНИСАНЕ КАМАТЕ – начин финансирања подстицаја путем остваривања права корисника подстицаја на кредитну подршку уз субвенционисане каматне стопе по којима пословне банке одобравају кредите за ликвидност, инвестиције и потрошачке кредите (у циљу подстицања развоја домаће индустријске производње), тако што давалац подстицаја исплаћује пословним банкама разлику између ниже каматне стопе по којој пословна банка одобрава кредит кориснику подстицаја и више каматне стопе која је у складу са пословном политиком банке.
ПРЕМИЈА – начин финансирања подстицаја путем којег давалац подстицаја исплаћује новчане износе корисницима подстицаја (пољопривредним произвођачима) за испоручене (пољопривредне) производе.
РЕГРЕС – начин финансирања подстицаја путем којег давалац подстицаја исплаћује кориснику подстицаја одређени проценат новчаног износа којим је корисник подстицаја платио купљену количину инпута неопходних за (пољопривредну) производњу (гориво, ђубриво, премије осигурања усева, плодова и животиња, трошкови складиштења и друго).
ПОВРАЋАЈ СРЕДСТАВА (РЕФАКЦИЈА, РЕФУНДАЦИЈА) – начин финансирања подстицаја којим се кориснику подстицаја врши повраћај новца, односно накнада од стране даваоца подстицаја, у складу са прописом.
ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА ЗА ПРИВЛАЧЕЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА – начин финансирања подстицаја додељивањем корисницима подстицаја одређеног износа бесповратних средстава, обрачунатог за новоотворена радна места, у складу са прописом.
МЕЂУНАРОДНА БЕСПОВРАТНА РАЗВОЈНА ПОМОЋ – начин финансирања подстицаја додељивањем бесповратне помоћи Републици Србији (трансфери у новцу, роби или услугама чије се враћање не захтева, истраживање тржишта, унапређење међународних маркетиншких вештина, ефикасне презентације на сајмовима, медијска комуникација и маркетинг, повећање капацитета у производњи, примена међународних стандарда и друго), од стране других држава, државних агенција и/или међународних институција.
ДРУГА СРЕДСТВА (ПОВРАТНА ИЛИ БЕСПОВРАТНА) – начини финансирања подстицаја путем додељивања повратних или бесповратних средстава корисницима подстицаја, који нису обухваћени посебно дефинисаним начинима финансирања подстицаја.
БЕСПОВРАТНА СРЕДСТВА – начин финансирања подстицаја путем трансфера у новцу, роби или услугама, који се исплаћују/усмеравају кориснику подстицаја, по испуњењу унапред предвиђених услова, односно директно плаћање некомерцијалне природе кориснику подстицаја, ради спровођења одређених мера и активности.
ПОВРАТНА СРЕДСТВА – начин финансирања подстицаја путем трансфера у новцу, роби или услугама, који се исплаћују/усмеравају кориснику подстицаја, по испуњењу унапред предвиђених услова, уз обавезу враћања средстава.
[1] Ниво 3 чине јединице локалне самоуправе у саставу управних округа (Уредба о номенклатури статистичких територијалних јединица, „Сл. гласник РС”, бр. 109/09 и 46/10)