Opšta uputstva

Postupak registracije pokreće se podnošenjem potpisane registracione prijave Agenciji (neposredno u sedištu APR-a u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR-a, u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum ili poštom, kao i elektronskim putem), a može biti pokrenut i po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena zakonom ili kada je to u javnom interesu.

Ako postupak pokreće stranka, prijava se podnosi na propisanom obrascu ili ako obrazac nije propisan - u formi podneska u kom se navode podaci o:

• nazivu registra kome se prijava podnosi (Registar privrednih subjekata),
• predmetu i vrsti registracije,
• podnosiocu prijave (ime, prezime, matični broj/broj pasoša za stranca, adresa),
• načinu dostavljanja odluke registratora (poštom na označenu adresu ili ličnim preuzimanjem u sedištu APR u Beogradu ili nekoj od organizacionih jedinica).

Pri tome, registraciona prijava osnivanja je propisana, te se podnosi na propisanom obrascu (JRPPS). Dakle, prijava osnivanja podneta u formi podneska, umesto na propisanom obrascu, uvek će biti odbačena.

Registracione prijave promene i brisanja nisu propisane, ali se u odeljku Obrasci mogu pronaći ponuđeni obrasci koji olakšavaju registraciju. Treba voditi računa da se prilikom podnošenja registracione prijava promene uvek podnosi prva strana prijave (Obavezni podaci) koja sadrži polja za upis svih gore pobrojanih (1-4) obaveznih podataka, a da se uz nju prilažu i odgovarajući dodaci u zavisnosti od vrste promena koje se prijavljuje za registraciju. Pri tome, bitno je odabrati odgovarajući dodatak, tako da podaci upisani u dodatku budu u saglasnosti sa dokumentacijom koja se prilaže uz registracionu prijavu. Nikada nemojte prilagati prazne dodatke za one promene koje ne želite da registrujete.

Navedene prijave se iz odeljka Obrasci preuzimaju besplatno, dok se u Agenciji za privredne registre preuzimaju uz naknadu od 120,00 dinara.

Prijava se može podneti i u elektronskoj formi putem korisničke aplikacije za prijem elektronske prijave.

Više informacija o elektronskom podnošenju prijava možete naći u odeljku eRegistracija preduzetnika.

Kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, podnosilac prijave mora biti ovlašćen za njeno podnošenje.

A) Podnošenje registracione prijave osnivanja

Podnosilac registracione prijave osnivanja može biti:

• fizičko lice - preduzetnik, ili
• lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik.

Napomena:

• Ukoliko punomoćje za podnošenje registracione prijave preduzetnik daje licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

B) Podnošenje registracione prijave promene

Podnosilac registracione prijave promene može biti:

• preduzetnik,
• registrovani poslovođa, ili
• lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik.

Napomena:

• Ukoliko punomoćje za podnošenje registracione prijave preduzetnik daje licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

V) Podnošenje registracione prijave brisanja

Podnosilac registracione prijave brisanja može biti:

• preduzetnik, ili
• lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik.

Napomena:

• Ukoliko je punomoćje za podnošenje registracione prijave daje preduzetnik licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

Za podnošenje elektronskih prijava preko punomoćnika potrebno je da punomoćnik ima elektronski potpis, kao i da se priloži punomoćje u formi elektronskog dokumenta – potpisano od strane preduzetnika njegovim elektronskim potpisom, bez obzira da li se izdaje advokatu ili nekom drugom licu.

Video uputstvo za korišćenje APR onlajn servisa za pretragu podataka o podnetim prijavama možete pogledati ovde.

Rok za odlučivanje o prijavi je pet radnih dana od dana prijema prijave. Kada se prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog podnošenja, uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji, a ne datum predaje pošti.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za registraciju registrator donosi rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje na internet strani Agencije. Istovremeno sa donošenjem rešenja objavljuju se i registrovani podaci i dokumenta.

Ukoliko registrator utvrdi da nije ispunjen neki od uslova za registraciju iz člana 14. stav 1. tačka 1), 3), 4), 10), 11), 12) i 13) Zakona u postupku registracije u Agenciji za privredne registre u smislu da:

• nije nadležan za postupanje po prijavi,
• podatak ili dokument nije predmet registracije,
• podatak ili dokument čija se registracija je zahteva već registrovan,
• prijava nije podneta u zakonom propisanom roku, ako je rok uslov za registraciju,
• prijava iz člana 17. stav 3. Zakona nije podneta u propisanom roku i/ili da nisu otklonjeni utvrđeni nedostaci,
• registracija podatka ili dokumenta je u suprotnosti sa posebnim zakonom,
• registracija podatka ili dokumenta je u suprotnosti sa aktom nadležnog organa donetim u skladu sa zakonom,

donosi rešenje kojim odbacuje prijavu. Reč je o situacijama u kojima tražena registracija ne može uopšte biti izvršena, pa je donošenjem ovakvog rešenja postupak okončan bez mogućnosti da podnosilac uz dostavljanje neke dopunske dokumentacije utiče na drugačiji ishod postupka.

Ukoliko registrator utvrdi da nije ispunjen neki od uslova iz člana 14. stav 1. tačka 2), 5), 6), 7), 8) i 9) Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.

Ako podnosilac u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog rešenja podnese novu registracionu prijavu uz pozivanje na broj rešenja kojim je ranija prijava odbačena i otkloni sve utvrđene nedostatke (ukoliko je u rešenju o odbacivanju navedeno koja dokumentacija nije priložena i/ili koji su nedostaci priložene dokumentacije) za vođenje postupka registracije plaća polovinu propisanog iznosa naknade za registraciju.

Pravo na plaćanje umanjenog iznosa naknade podnosilac prijave može ostvariti jednom i to samo u odnosu na prijavu za registraciju podataka i dokumenata koja je odbačena prethodnim rešenjem. U slučaju da podnosilac proširi svoj zahtev kroz novu prijavu, dužan je da uplati za to propisani pun iznos naknade.

Uz novu prijavu podnosilac prijave dužan je da priloži samo nedostajuću, odnosno urednu dokumentaciju radi otklanjanja nedostataka utvrđenih rešenjem registratora kojim je zahtev odbačen.

Video uputstvo za korišćenje APR onlajn servisa za proveru odluke registratora ovde.

Dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se na izričit zahtev podnosioca prijave. Ovo znači da podnosilac u prijavi mora da zahteva dostavljanje odluke registratora i da odabere jedan od ponuđenih načina dostave. Ukoliko ovo ne učini, pismeni otpravak odluke registratora neće biti dostavljen, a podnosilac će sa sadržinom odluke moći da se upozna u odeljku Pretraga podataka (za konkretno izabranu preduzetničku radnju pogledati „Odluke registratora“).

Načini na koje se vrši dostavljanje pisanog otpravka odluke registratora su sledeći:

• poštanskom pošiljkom, na registrovanu adresu za prijem pošte preduzetnika,
• poštanskom pošiljkom, na adresu sedišta preduzetnika (ako adresa za prijem pošte nije registrovana),
• preuzimanjem u sedištu Agencije,
• preuzimanjem u nekoj od oganizacionih jedinica Agencije,
• preuzimanjem u opštinskoj kancelariji i
• poštanskom pošiljkom na adresu podnosioca.

Odluku registratora, ako se podnosilac prijave opredelio za preuzimanje odluke u sedištu APR-a u Beogradu ili organizacionoj jedinici APR-a, može preuzeti:

• preduzetnik,
• registrovani poslovođa, ili
• lice koje preduzetnik ovlasti punomoćjem.

Ukoliko je prijava podneta u elektronskoj formi rešenje registratora u formi e-dokumenta, potpisano e-potpisom registratora, dobija se na unetu imejl adresu ili se može preuzeti iz same aplikacije nakon e-registracije.

Na odluku registratora žalbu može podneti podnosilac prijave.

U žalbi se obavezno navodi broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe.

Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Ako podnosilac prijave izjavi žalbu na rešenje kojim je zahtev za registraciju odbačen uz utvrđivanje uslova koji nisu bili ispunjeni i istovremeno otkloni nedostatke utvrđene rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi. Ovo znači da podnosilac uz žalbu ne može dostaviti nedostajuću ili ispravljenu dokumentaciju, odnosno da ona neće biti uzeta u obzir ako je dostavljena uz žalbu.

Ako registrator utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od neovlašćenog lica, odbaciće žalbu svojim rešenjem.

Ako registrator utvrdi da je žalba osnovana, izmeniće pobijenu odluku ili staviti van snage rešenje o odbacivanju prijave i doneti rešenje o usvajanju prijave.

Ako registrator u roku od pet radnih dana od dana prijema urednu žalbu niti odbaci niti usvoji, bez odlaganja je dostavlja nadležnom ministru.

Ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu.

Odluka o žalbi dostavlja se registratoru koji je dužan da tu odluku dostavi stranci u roku od osam dana od dana prijema.

Uz žalbu se podnosi dokaz o uplati republičke administrativne takse za žalbu i odluku. Taksa se uplaćuje u budžet Republike Srbije, žiro-račun 840-742221843-57.

Prema članu 5. stav 1. tač 1) i 2) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019, 98/2020, 144/2020, 138/2022 и 92/2023) taksena obaveza za zahteve nastaje u trenutku podnošenja, a za rešenja u trenutku zahteva za njihovo izdavanje. Prema Tarifi republičkih administrativnih taksi, taksa za žalbu iznosi 590,00 dinara (tarifni broj 6), za rešenje po žalbi 690,00 dinara (tarifni broj 9), a za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu 350,00 dinara (tarifni broj 18).

Ako je prilikom registracije načinjena greška u registru, koja se odnosi na greške u pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti, registrator će, odmah po saznanju za grešku ili u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za ispravku, izvršiti ispravku i o tome pisanim putem obavestiti subjekta registracije, odnosno podnosioca zahteva za ispravku. 

Ako je registrator za grešku u registru saznao po prijemu prijave, odmah će postupiti na gore navedeni način i ispraviti utvrđenu grešku, a prijavu odbaciti zbog toga što činjenice iz prijave nisu saglasne sa podacima koji su registrovani u registru koji postupa po prijavi, sa pozivom podnosiocu prijave da otkloni nedostatak tako što će podatke iz prijave i dokumentacije uz prijavu usaglasiti sa novim stanjem u registru, bez plaćanja naknade za registraciju. 

Ako registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan.

Za dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre potrebno je:

• popuniti zahtev za izvod (može se dobiti u Agenciji ili besplatno preuzeti u odeljku Obrasci),
  dostaviti dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o privrednom subjektu (visine naknada).

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji.

Podatke i dokumente koji se u skladu sa zakonom podnose uz prijavu, a o kojima se vode službene evidencije, registrator može da pribavi i po službenoj dužnosti, i to direktnim uvidom u službenu evidenciju, preko servisne magistrale organa ili na drugi prihvaćen način u skladu zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, osim ako podnosilac prijave izjavi da će te podatke i dokumente pribaviti sam.

Dakle, podnosilac bi u prijavi trebalo da se izjasni da li želi sam da dostavi određeni podatak odnosno dokument ili želi da ih registrator pribavi po službenoj dužnosti.

U vezi sa navedenim, važno je imati u vidu da:

1. registrator može sam da pribavlјa samo one podatke i dokumente o kojima se vode zvanične službene evidencije, ali ne i one koje državni organi pružaju podnosiocima isklјučivo na njihov zahtev i o kojima se ne vode pomenute evidencije,
2. kada registrator po službenoj dužnosti pribavlјa podatke i dokumente, rok za donošenje odluke od 5 radnih dana ne počinje da teče od dana podnošenja prijave već od narednog dana od dana pribavlјanja podatka odnosno dokumenta, odnosno ako je pribavlјanje podataka i dokumenata izvršeno neposrednim uvidom u službenu evidenciju drugog organa – rok teče od dana pribavlјanja tih podataka.

A) Poslovno ime

Zakonom o privrednim društvima propisano je da preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.

Pravila kojima je Zakon uredio naziv i poslovno ime su veoma važna budući da poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove ne može biti registrovano i često predstavlja razlog za odbačaj prijave za registraciju, naročito prilikom osnivanja, pa preporučujemo da sledeća uputstva pažljivo proučite pre podnošenja registracione prijave: 

• Poslovno ime obavezno sadrži: ime i prezime preduzetnik, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i mesto u kom je sedište preduzetnika, a može da sadrži i poseban naziv kao i predmet poslovanja preduzetnika.Ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda to poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja.
• Poslovno ime ne može da bude takvo da vređa moral, da izaziva zabludu u pogledu pravne forme. Ovo znači da oznaka pravne forme u poslovnom imenu mora da odgovara stvarnoj pravnoj formi subjekta (odnosno ne sme da upućuje na neku drugu pravnu formu). Takođe, poslovno ime ne može da sadrži pogrdne i slične reči.
• Poslovno ime je na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu.
• Poslovno ime i prevodi poslovnog imena, mogu da sadrže reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, kao i izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Takođe, mogu da sadrže i naziv strane države ili međunarodne organizacije i njihove pridevske oblike uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.
• Poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč „Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRBˮ.
• Naziv preduzetnika može biti na stranom jeziku, može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve. Važno je uočiti da se ova mogućnost odnosi samo na naziv, ali ne i na celo poslovno ime subjekta registracije.
• Naziv preduzetnika može da sadrži lično ime drugog fizičkog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo.
• Naziv ne može da izaziva zabludu u pogledu delatnosti preduzetnika, kao i u pogledu pravne forme.
• Preduzetnik može u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku (pri čemu se naziv ne prevodi). Ukoliko preduzetnik želi da koristi prevod poslovnog imena ili skraćenog poslovnog imena u svom poslovanju, potrebno je da i te prevode registruje.
• Pored poslovnog imena, preduzetnik može da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristi i poslovno ime i ono obavezno sadrži: ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i naziv. Dakle, ime i prezime preduzetnika, oznaka pravne forme i naziv su obavezni elementi skraćenog poslovnog imena preduzetnika. Pri tome, naziv u skraćenom poslovnom imenu mora biti identičan nazivu u poslovnom imenu i ne mogu se koristiti skraćenice naziva, akronimi i slično.
• Poslovno ime ne može da izaziva zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika, Ovo znači da pretežna delatnost u poslovnom imenu preduzetnika ne može da bude navedena kao: uslužna radnja, zanatstvo, zanatske usluge, zanatska radionica, uslužna agencija, agencija za intelektualne usluge, proizvodnja, proizvodno zanatska radnja , ili: SZR, STR, SUR, ZTPUR i sl.
• Predmet poslovanja  koji se navodi u poslovnom imenu, mora biti  pre svega u skladu sa pretežnom delatnošću preduzetnika i ne može da izaziva zabludu, kao i njegov naziv, u pogledu iste. Na primer: ako je pretežna delatnost preduzetnika: 9523 Popravka obuće i predmeta od kože, ta delatnost u poslovnom imenu može biti opisana na isti način (popravka obuće i predmeta od kože) ili npr: popravka obuće, obućarska radionica, obućar, obućarske usluge i sl.
• Ako preduzetnik, pored pretežne delatnosti, obavlja i druge delatnosti, njegovo poslovno ime može da sadrži (pored opisa delatnosti koju će obavljati kao pretežnu) i precizan ili manje precizan opis tih drugih delatnosti, ako preduzetnik te delatnosti može da registruje (primer: Popravka obuće, trgovina, prozvodnja i prevoz, Popravka obuće, ugostiteljstvo, trgovina i građevinarstvo, Popravka obuće i menjački poslovi, Studio za strane jezike i iznajmljivanje vozila itd.). Naravno, ovo nije moguće u slučaju ako je posebnim propisom  određeno da: 1.  preduzetnik ne može da obavlja određenu delatnost (delatnost škola za vozače, advokatska delatnost, delatnost ustanova), 2. delatnost može da se obavlja samo kao pretežna (primer: taksi prevoz), 3. delatnost može da se obavlja kao jedina (primer: zastupnik u osiguranju), ili 4. da nije priložena prethodna saglasnost, ako je to propisano (primer: promet i popravljanje oružja i municije itd).
• Ako predmet poslovanja, obuhvata više različitih poslova i aktivnosti, u poslovnom imenu se precizno navodi samo onaj posao, odnosno aktivnost koju će preduzetnik obavljati. Primer: šifra 69.10 Pravni poslovi (sadrži: advokatske poslove koji se ne registruju u RPS i – ostale pravne poslove koji obuhvataju aktivnosti - veštaka, stečajnih upravnika, izvršitelja itd,  koji se registruju u RPS i njihova registracija je uslovljena izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa).
• U poslovnom imenu preduzetnika, odnosno drugog subjekta, delatnost ne može da bude opisana kao: „stari zanat“, umetnički zanat“ ili „domaća radinost“. Samo proizvod koji je sertifikovan (Pravilnik) može da nosi oznaku: „proizvod starog zanata“, „proizvod umetničkog zanata“ ili „proizvod domaće radinosti“, kao i stilizovanu oznaku otvorene šake.
• Najzad, naziv preduzetnika mora se razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom. Ovo pravilo je naročito važno, budući da je odredbom člana 14. stav 1. tačka 8. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano da registrator proverava da li je u momentu registracije u registru koji postupa po prijavi pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik, ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom, ili je već rezervisan u skladu sa ovim zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Ukoliko postoji naziv koji je identičan ili sličan traženom nazivu, prijava će biti odbačena. Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva registrovanih preduzetnika, izvrše pretragu već registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Pri tome, predlažemo da se, prilikom korišćenja Pretrage naziva pridržavate sledećih uputstava:

• Naziv preduzetnika mora da ima minimalno 3 karaktera, ne računajući dozvoljene znakove ( .  -  &) i brojeve; maksimalan broj karaktera je 100, računajući dozvoljene znakove i razmake,
• Ukoliko se željeni naziv sastoji iz samo jedne reči, preporučujemo da pretragu izvršite i za ceo i za deo naziva i ukoliko vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, to znači da je taj naziv slobodan. Ukoliko je, međutim, željeni naziv zauzet, imajte u vidu da dodavanje, jednog ili dva simbola (kao što su crtice, slova, razmak) neće biti dovoljno da takav naziv bude registrovan. Na primer, ukoliko postoji privredni subjekt sa nazivom BETAPREVOZ, neće biti moguće registrovati naziv     BETA PREVOZ ili BETA-PREVOZ;
• Vodite računa da se neke reči drugačije pišu, ali se isto izgovaraju, odnosno da se na jedan način pišu na srpskom i na stranom jeziku (npr. MENADŽMENT i MANAGEMENT) tako da je uvek potrebno proveriti da li se upotrebom nekog drugog slova ili rasporeda slova dobija isti rezultat, jer ako se samo drugačije piše, a isto izgovara, to može da izaziva zabunu o privrednom subjektu (npr. KOFI i COFFEE i COFEE). Takođe, ukoliko se željeni naziv sastoji iz više od jedne reči, nikada nemojte kucati u polje pretrage sve reči iz kojih se naziv sastoji. U ovakvim situacijama, preporučujemo da uzmete onaj deo naziva koji je po nečemu specifičan i da taj deo ukucate u polje pretrage pa ako vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, takav naziv je slobodan.

VAŽNO:  Poslovno ime preduzetnika ne mora da sadrži naziv.

Video uputstvo za registraciju poslovnog imena možete pogledati ovde.

B) Rezervacija naziva

Ukoliko želite da budete sigurni da će tačno određeni naziv koji želite da registrujete biti slobodan, možete se koristiti pravom rezervacije naziva, koja je propisana članom 39. i 40. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kojima je propisano da se rezervacija naziva pokreće podnošenjem prijave nadležnom registru sa dokazom o uplati naknade za rezervaciju naziva  (visina naknade).

Ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva registrator u roku od pet radnih dana od dana podnošenja prijave izdaje potvrdu o rezervaciji naziva i rezervisani naziv unosi u bazu podataka rezervisanih naziva. Potvrda sadrži oznaku registra, broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijave, naziv koji se rezerviše, podatke o podnosiocu prijave i podatke o visini naknade. Naziv se rezerviše u korist podnosioca prijave na rok od 60 dana od dana objave, koji se uz ponovnu uplatu naknade, pre isteka roka na koji je rezervisan, može obnoviti na naknadni rok od 60 dana. Rezervacija naziva se do isteka roka na koji je naziv rezervisan, može preneti na drugo pravno ili fizičko lice u kom slučaju registrator potvrdu o prenosu rezervisanog naziva dostavlja licu u čiju je korist naziv rezervisan.

Video uputstvo za rezervaciju naziva možete pogledati ovde.

Zakon o privrednim društvima, član 4. stav 1. propisuje da privredno društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, te u članu 4. stav 2. da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

Uzimajući u obzir navedenu odredbu Zakona o privrednim društvima, privredni subjekti prijavljuju za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre samo jednu, pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih privredni subjekt može obavljati, uz pribavljanje prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa ako je to propisano posebnim zakonom.

Sa druge strane, ukoliko privredni subjekt želi da se u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre upiše kao pretežna delatnost ona delatnost koja se može obavljati samo na osnovu prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, dužno je da ovakvo odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa i dostavi prilikom podnošenja zahteva za upis te delatnosti u Registar (npr. proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine, poslovi zastupnika u osiguranju, privatna praksa, proizvodnja, promet i opravka oružja).

Odredbom člana 88. Zakona o privrednim društvima propisano je da se na delatnost preduzetnika, shodno primenjuju odredbe člana 4. ovog zakona o delatnostima društva.

Privredni subjekt za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre ne dostavlja potvrdu nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se delatnost obavlja, osim kada je posebnim zakonom propisano da je za registraciju i obavljanje određene delatnosti potrebno pribaviti takvu potvrdu.

Iz iznetog proizilazi da privredni subjekti mogu upisati u Registar samo jednu, pretežnu delatnost, jer im je po osnovu Zakona o privrednim društvima dozvoljeno da obavljaju i druge delatnosti, s tim što sâm privredni subjekt mora voditi računa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti. Mišljenje registratora privrednih subjekata u vezi sa registracijom pretežne delatnosti možete preuzeti ovde.

U vezi sa mogućnošću obavljanja svih zakonom dozvoljenih delatnosti, napominjemo i to da odredbama Zakona o privrednim društvima, a takođe ni odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju nije predviđena ni obaveza, niti mogućnost registracije podataka o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa i usluga u spoljnoj trgovini i da u skladu sa tim, Registar privrednih subjekata počevši od 01.02.2012. godine ne vrši registraciju ovih podataka. Dakle, obavljanje kako pretežne tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registru privrednih subjekata.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registere propisano je načelo formalnosti shodno kome registrator donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti, dok je odredbom člana 45. istog Zakona propisano da će se lice koje registru prijavi neistinit podatak ili dostavi lažni ili preinačeni dokument u nameri da se takav podatak ili dokument u postupku registracije i evidencije upotrebi kao pravi, kazniti kaznom zatvora od tri meseca do pet godina, odakle proizilazi da podnosilac registracione prijave snosi odgovornost za tačnost podataka unetih u registracionu prijavu i pravilnost i zakonistost postupaka u kojima su doneti dokumenti koji se dostavljaju uz registracionu prijavu.

Dakle, potrebno je imati u vidu da se nadležnost Registra sastoji u registraciji podataka o privrednim subjektima i to na zahtev ovlašćenog lica uz obavezu prilaganja dokumentacije predviđene zakonom, te da registrator nema ovlašćenje da ispituje zakonitost postupka donošenja odluka koje se prilažu uz zahtev za registraciju, već samo da vrši registraciju na osnovu priloženog zahteva i dokumentacije.

S obzirom na navedeno, obaveštenja zainteresovanih lica kojima upozoravaju Registar na postojanje sporne situacije u nekom privrednom subjektu (najčešće spora između osnivača, nezakonito donetih odluka, falsifikovanja dokumenta i/ili pečata i slično) ili zahtevaju sprečavanje upisa mimo propisanog postupka nema pravnog značaja, budući da takvo obaveštenje ne može sprečiti postupanje registratora po formalno uredno podnetom zahtevu i registrator na takva obaveštenja neće odgovarati.

U ovakvim situacijama, lice koje ima pravni interes da spreči određenu registraciju može se obratiti nadležnom sudu radi evenutalnog izricanja privremene mere kojom se sprečava određeni upis i o tako izrečenoj privremenoj meri ili drugom odgovarajućem aktu nadležnog organa može da obavesti Registar kroz podnošenje zahteva za upis zabeleže podatka od značaja za pravni promet.

Prilikom iniciranja postupka registracije, dešava se da podnosioci zahteva, uz dokumentaciju propisanu Zakonom i pripadajućim podzakonskim aktima, greškom podnesu i dokumente koji nisu potrebni za konkretni postupak.

S obzirom da Agencija, odnosno registar, nema mogućnost da predupredi ove situacije, a kako bi se izbeglo kršenje načela propisanih odredbom člana 5. stav 1. tačke 1) - 3) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podnosiocima prijave je omogućeno da se obrate službi Arhive Agencije kako bi preuzeli dokumentaciju koja sadrži osetljive podatke, a pri tome nije predstavljala osnov za donošenje odluke registratora, uz sastavljanje zapisnika o preduzetoj radnji.