Pokretanje postupka registracije

Postupak registracije pokreće se podnošenjem registracione prijave Agenciji (neposredno u sedištu APR-a u Beogradu ili u nekoj od organizacionih jedinica ili poštom), a može biti pokrenut i po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena zakonom ili kada je to u javnom interesu.

Ako postupak pokreće stranka, prijava se podnosi na propisanom obrascu ili ako obrazac nije propisan - u formi podneska u kom se navode podaci o:

  1. nazivu registra kome se prijava podnosi (Registar privrednih subjekata),
  2. predmetu i vrsti registracije,
  3. podnosiocu prijave (ime, prezime, matični broj/broj pasoša za stranca, adresa),
  4. načinu dostavljanja odluke registratora (poštom na označenu adresu ili ličnim preuzimanjem u sedištu APR-a u Beogradu ili nekoj od organizacionih jedinica).

Pri tome, registraciona prijava osnivanja je propisana, te se podnosi na propisanom obrascu Jedinstvena registraciona prijava osnivanja  pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika (JRPPS) pri čemu je potrebno izabrati odgovarajući obrazac u zavisnosti od pravne forme subjekta koji se osniva. Dakle, prijava osnivanja podneta u formi podneska, umesto na propisanom obrascu, uvek će biti odbačena.

Registracione prijave promene i brisanja nisu propisane, ali se na internet strani Agencije, u odeljku Obrasci, mogu pronaći ponuđeni obrasci koji olakšavaju registraciju. Treba voditi računa da se prilikom podnošenja registracione prijave promene uvek podnosi prva strana prijave (Obavezni podaci) koja sadrži polja za upis svih gore pobrojanih (1-4) obaveznih podataka, a da se uz nju prilažu i odgovarajući dodaci u zavisnosti od vrste promena koje se prijavljuje za registraciju. Pri tome, bitno je odabrati odgovarajući dodatak, tako da podaci upisani u dodatku budu u saglasnosti sa dokumentacijom koja se prilaže uz registracionu prijavu. Nikada nemojte prilagati prazne dodatke za one promene koje ne želite da registrujete.

Navedene prijave se iz odeljka Obrasci preuzimaju besplatno, dok se u Agenciji za privredne registre preuzimaju uz naknadu od 120,00 dinara.

Ovlašćeni podnosilac

Kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, podnosilac prijave mora biti ovlašćen za njeno podnošenje.

A) Podnošenje registracione prijave osnivanja:

Podnosilac registracione prijave osnivanja može biti:

  1. osnivač, ili
  2. lice koje punomoćjem ovlasti osnivač.

Napomena:

  • Ukoliko je osnivač pravno lice, registracionu prijavu u ime pravnog lica osnivača podnosi lice koje je ovlašćeno da ga zastupa ili lice koje punomoćjem ovlasti zastupnik pravnog lica osnivača, i u tom slučaju njegov potpis kao vlastodavca ne mora biti overen od strane nadležnog organa za overu potpisa, ali mora pored potpisa sadržati čitko navedeno ime, prezime i funkciju lica koje daje ovlašćenje podnosiocu.
  • Ukoliko je osnivač fizičko lice, a punomoćje za podnošenje registracione prijave daje licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.

Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.

Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika, koji je advokat, može menjati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

B) Podnošenje registracione prijave promene i brisanja:

Podnosilac registracione prijave promene i brisanja može biti:

  1. registrovani zastupnik (direktor, drugi registrovani zastupnik, likvidacioni ili stečajni upravnik) privrednog subjekta,
  2. novoimenovani zastupnik privrednog subjekta (ako se prijava odnosi na promenu zastupnika),
  3. za registraciju ostavke lica ovlašćenog za zastupanje može biti i lice koje daje ostavku,
  4. lice koje zastupnik ovlasti punomoćjem,
  5. za registraciju prenosa udela u privrednom društvu može biti i sticalac odnosno prenosilac udela,
  6. zakonom ovlašćeno lice za registraciju podataka propisanih zakonom.

Napomena:

  • Ukoliko je zastupnik domaće privredno društvo (u skladu sa odredbom člana 31. ZPD), registracionu prijavu u ime privrednog društva zastupnika podnosi lice koje je ovlašćeno da ga zastupa ili lice koje posebnim punomoćjem ovlasti zastupnik privrednog društva, i u tom slučaju njegov potpis kao vlastodavca ne mora biti overen od strane nadležnog organa za overu potpisa, ali mora pored potpisa sadržati čitko navedeno ime, prezime i funkciju lica koje daje ovlašćenje podnosiocu.
  • Ukoliko je zastupnik fizičko lice, punomoćje kojim on ovlašćuje neko lice za podnošenje registracione prijave ne mora biti overeno od strane organa nadležnog za overu potpisa, ali mora pored potpisa sadržati čitko navedeno ime, prezime i funkciju vlastodavca.

Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.

Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

Video uputstvo za korišćenje APR onlajn servisa za pretragu podataka o podnetim prijavama možete pogledati ovde.

Odlučivanje registratora po prijavi (donošenje rešenja)

Rok za odlučivanje o prijavi je pet radnih dana od dana prijema prijave. Kada se prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog podnošenja, uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji, a ne datum predaje pošti.

  • Ukoliko su ispunjeni uslovi za registraciju registrator donosi rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje na internet strani Agencije. Istovremeno sa donošenjem rešenja objavljuju se i registrovani podaci i dokumenta.
  • Ukoliko registrator utvrdi da nije ispunjen neki od uslova za registraciju iz člana 14. stav 1. tačka 1), 3), 4), 10), 11), 12) i 13) Zakona u postupku registracije u Agenciji za privredne registre u smislu da:

donosi rešenje kojim odbacuje prijavu. Reč je o situacijama u kojima tražena registracija ne može uopšte biti izvršena, pa je donošenjem ovakvog rešenja postupak okončan bez mogućnosti da podnosilac uz dostavljanje neke dopunske dokumentacije utiče na drugačiji ishod postupka.

1. nije nadležan za postupanje po prijavi,
2. da podatak ili dokument nije predmet registracije,
3. da je podatak ili dokument čija se registracija zahteva već registrovan,
4. da prijava nije podneta u zakonom propisanom roku, ako je rok uslov za registraciju,
5. da prijava iz člana 17. stav 3. Zakona nije podneta u propisanom roku,
6. da je registracija podatka ili dokumenta u suprotnosti sa posebnim zakonom,
7. da je registracija podatka ili dokumenta u suprotnosti sa aktom nadležnog organa donetim u skladu sa zakonom,

  • Ukoliko registrator utvrdi da nije ispunjen neki od uslova iz člana 14. stav 1. tačka 2), 5), 6), 7), 8) i 9) Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.

Ako podnosilac u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog rešenja podnese novu registracionu prijavu uz pozivanje na broj rešenja kojim je ranija prijava odbačena i otkloni sve utvrđene nedostatke (ukoliko je u rešenju o odbacivanju navedeno koja dokumentacija nije priložena i/ili koji su nedostaci priložene dokumentacije) za vođenje postupka registracije plaća polovinu propisanog iznosa naknade za registraciju.

Pravo na plaćanje umanjenog iznosa naknade podnosilac prijave može ostvariti jednom.
Uz novu prijavu podnosilac prijave dužan je da priloži samo nedostajuću, odnosno urednu dokumentaciju radi otklanjanja nedostataka utvrđenih rešenjem registratora kojim je zahtev odbačen.

Video uputstvo za korišćenje APR onlajn servisa za proveru odluke registratora možete pogledati ovde.

Dostavljanje/preuzimanje pismenog otpravka odluke registratora (rešenja)

Dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se na izričit zahtev podnosioca prijave. Ovo znači da podnosilac u prijavi mora da zahteva dostavljanje odluke registratora i da odabere jedan od ponuđenih načina dostave. Ukoliko ovo ne učini, pismeni otpravak odluke registratora neće biti dostavljen, a podnosilac će sa sadržinom odluke moći da se upozna u odeljku Pretraga podataka privrednih društava (za izabrano privredno društvo pogledati Odluke registratora).

Načini na koje se vrši dostavljanje pisanog otpravka odluke registratora su sledeći:

  1. poštanskom pošiljkom, na registrovanu adresu za prijem pošte pravnog lica,
  2. poštanskom pošiljkom, na adresu sedišta pravnog lica (ako adresa za prijem pošte nije registrovana),
  3. preuzimanjem u sedištu Agencije,
  4. preuzimanjem u nekoj od organizacionih jedinica Agencije,
  5. poštanskom pošiljkom na adresu podnosioca.

Odluku registratora, ako se podnosilac prijave opredelio za preuzimanje odluke u sedištu APR u Beogradu ili organizacionoj jedinici APR-a, može preuzeti:

  • podnosilac registracione prijave,
  • registrovani zastupnik (direktor, drugi registrovani zastupnik, likvidacioni ili stečajni upravnik) privrednog subjekta,
  • lice koje zastupnik ovlasti punomoćjem,
  • registrovani prokurista,
  • punomoćnik advokat može ovlastiti drugog advokata (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio,
  • punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Žalba na odluku registratora

Na odluku registratora žalbu može podneti podnosilac prijave.

U žalbi se obavezno navodi broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe.

Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Ako podnosilac prijave izjavi žalbu na rešenje kojim je zahtev za registraciju odbačen uz utvrđivanje uslova koji nisu bili ispunjeni i istovremeno otkloni nedostatke utvrđene rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi. Ovo znači da podnosilac uz žalbu ne može dostaviti nedostajuću ili ispravljenu dokumentaciju, odnosno da ona neće biti uzeta u obzir ako je dostavljena uz žalbu.

Ako registrator utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od neovlašćenog lica, odbaciće žalbu svojim rešenjem.

Ako registrator utvrdi da je žalba osnovana, izmeniće pobijenu odluku ili staviti van snage rešenje o odbacivanju prijave i doneti rešenje o usvajanju prijave.

Ako registrator u roku od pet radnih dana od dana prijema urednu žalbu niti odbaci niti usvoji, bez odlaganja je dostavlja nadležnom ministru.

Ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu.

Odluka o žalbi dostavlja se registratoru koji je dužan da tu odluku dostavi stranci u roku od osam dana od dana prijema.

Uz žalbu se podnosi dokaz o uplati republičke administrativne takse za žalbu i odluku. Taksa se uplaćuje u budžet Republike Srbije, žiro-račun 840-742221843-57, poziv na broj 50-016.

Prema članu 5. stav 1. tač 1) i 2) Zakona o republičkim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019 i 98/2020) taksena obaveza za zahteve nastaje u trenutku podnošenja, a za rešenja u trenutku zahteva za njihovo izdavanje. Prema Tarifi republičkih administrativnih taksi, taksa za žalbu iznosi 480,00 dinara (tarifni broj 6), za rešenje po žalbi 550,00 dinara (tarifni broj 9), a za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu 280,00 dinara (tarifni broj 18).

Video uputstvo za korišćenje APR onlajn servisa za pretragu podataka o podnetim žalbama možete pogledati ovde.

Ispravka greške

Ako je prilikom registracije načinjena greška u pisanju, računanju ili druga očigledna greška, registrator će, u roku od pet radnih dana od dana saznanja za grešku ili od dana podnošenja zahteva za ispravku, izvršiti ispravku greške u registru i o tome doneti rešenje.

Ako registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan.

Dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata

Za dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre potrebno je:

  • popuniti zahtev za izvod (može se dobiti u Agenciji ili besplatno preuzeti u odeljku Obrasci),
  • dostaviti dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o privrednom subjektu (visine naknada).

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji.

Overa dokumentacije i Apostille

Ukoliko je zakonom predviđeno da se uz registracionu prijavu dostavlja overena dokumentacija – to podrazumeva overu od strane organa nadležnog za overu potpisa (od 1. marta 2017. za overu dokumentacije nadležni su samo notari, osim u jedinicama lokalne samouprave gde nema notara, pa se overa i dalje može vršiti u sudu ili opštini).

Dokumentacija, koja je overena od strane organa nadležnog za overu potpisa u inostranstvu, postaje strana javna isprava i mora sadržati Apostille - ukoliko je reč o zemlji koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlje i Republike Srbije nije zaključen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije. U slučaju da konkretna strana zemlja nije potpisnica Haške konvencije i nema zaključen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. "puna" legalizacija.

Više informacija o tome sa kojim državama Republika Srbija ima zaključene bilateralne sporazume, odnosno o potpisnicama Haške konvencije možete pronaći ovde

Uz dokumentaciju koja je sačinjena na stranom jeziku, obavezno se dostavlja prevod na srpski jezik overen od stalnog sudskog tumača.

Poslovno ime i rezervacija naziva

A) Poslovno ime

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom.

Pravila kojima je Zakon uredio naziv i poslovno ime su veoma važna budući da poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove ne može biti registrovano i često predstavlja razlog za odbačaj prijave za registraciju, naročito prilikom osnivanja, pa preporučujemo da sledeća uputstva pažljivo proučite pre overe osnivačkog akta i podnošenja registracione prijave:

  1. Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva, a može da sadrži i opis predmeta poslovanja, kao i druge elemente ako je to propisano zakonom. Tako, uz poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije dodaje se oznaka "u likvidaciji", a uz poslovno ime subjekta u stečaju dodaje se oznaka "u stečaju", a uz poslovno ime privrednog društva u postupku prinudne likvidacije dodaje se oznaka „u prinudnoj likvidaciji“.
  2. Poslovno ime ne može da bude takvo da vređa moral, da izaziva zabludu u pogledu pravne forme društva i da izaziva zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva. Ovo znači da poslovno ime ne može da sadrži pogrdne i slične reči, da oznaka pravne forme u poslovnom imenu mora da odgovara stvarnoj pravnoj formi subjekta (odnosno ne sme da upućuje na neku drugu pravnu formu) i da eventualni opis predmeta poslovanja mora biti u skladu sa registrovanom pretežnom delatnošću. Tako na primer, društvo čija je pretežna delatnost trgovina, ne može u svom poslovnom imenu koristiti opis "za usluge i konsalting" jer bi ovakav opis stvarao zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva.
  3. Poslovno ime je na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu. Pri tome je važno voditi računa da ukoliko se odabere jedno pismo u osnivačkom aktu ili odluci, istim pismom mora biti upisano i poslovno ime u registracionu prijavu. U suprotnom, postojaće nesaglasnost između registracione prijave i priložene dokumentacije, što predstavlja razlog za odbacivanje zahteva. Isto pravilo važi i za izbor malih ili velikih slova u poslovnom imenu – moraju biti identično navedeni i u registracionoj prijavi i u priloženoj dokumentaciji.
  4. Poslovno ime društva i prevodi poslovnog imena, mogu da sadrže reč „Srbija“, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, kao i izvedenice ovih reči, uključujući  i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRB“, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Takođe, mogu da sadrže i naziv strane države ili međunarodne organizacije i njihove pridevske oblike uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije. Izuzetno saglasnost nije potrebna ako poslovno ime osnivača tog društva sadrži naziv te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije (više o ovom izuzetku možete pročitati u mišljenju Minstarstva privrede). Sve rečeno odnosi se i na ogranke domaćih privrednih društava, na predstavništva i ogranke stranih privrednih društava.
  5. Poslovno ime društva može da sadrži lično ime fizičkog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo.
  6. Društvo može u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku (pri čemu se naziv ne prevodi). Ukoliko društvo želi da koristi prevod poslovnog imena ili skraćenog poslovnog imena u svom poslovanju, potrebno je da i te prevode registruje.
  7. Naziv društva može biti na stranom jeziku, može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve. Važno je uočiti da se ova mogućnost odnosi samo na naziv, ali ne i na celo poslovno ime subjekta registracije.
  8. Naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva i mora se razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim društvom. Ovo pravilo je naročito važno, budući da je odredbom člana 14. stav 1. tačka 8) Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano da po prijemu prijave registrator proverava da li je u registru koji postupa po prijavi pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik, ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom, ili je već rezervisan u skladu sa ovim zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Ukoliko postoji naziv koji je identičan ili sličan traženom nazivu, prijava će biti odbačena.
  9. Najzad, pored poslovnog imena, društvo može da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristi i poslovno ime i ono obavezno sadrži naziv i pravnu formu društva. Dakle, naziv i pravna forma su obavezni elementi skraćenog poslovnog imena, a pored njih može da sadrži i neke druge elemente (ali ne mora). Skraćeno poslovno ime može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja (ako se naziv ili opis predmeta poslovanja iz poslovnog imena sastoji iz više reči) ali tako da ti akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.

Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja privrednih društava ili prijava za promenu naziva postojećih društava, izvrše pretragu već registrovanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Pri tome, predlažemo da se pridržavate sledećih uputstava:

  • naziv društva mora da ima minimalno 3 karaktera, ne računajući dozvoljene znakove ( .  -  &) i brojeve; maksimalan broj karaktera je 100, računajući dozvoljene znakove i razmake,
  • ukoliko se željeni naziv sastoji iz samo jedne reči, preporučujemo da pretragu izvršite i za ceo i za deo naziva i ukoliko vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, to znači da je taj naziv slobodan. Ukoliko je, međutim, željeni naziv zauzet, imajte u vidu da dodavanje inicijala osnivača, samo dva slova ili broja čak i uz crticu ili razmak neće biti dovoljno da takav naziv bude registrovan. Na primer, ukoliko postoji privredni subjekt sa nazivom BETACOM DOO, neće biti moguće registrovati naziv BETA-OM, BETA OM, BETA COM, BETA-COM, BETACOM MD, BETAKOM 77, BETAKOM ili BETA KOM,
  • vodite računa da se neke reči drugačije pišu, ali se isto izgovaraju, odnosno da se na jedan način pišu na srpskom i na stranom jeziku (npr. MENADŽMENT i MANAGEMENT) tako da je uvek potrebno proveriti da li se upotrebom nekog drugog slova ili rasporeda slova dobija isti rezultat, jer ako se samo drugačije piše, a isto izgovara, to može da izaziva zabunu o privrednom subjektu (npr. KOFI i COFFEE i COFEE),
  • potrebno je imati u vidu i to da delovi naziva koji se sastoje od reči koje upućuju na delatnost privrednog subjekta kao što su: "komerc", "trade", "group", "company", "export", "import", “inženjering”, “engineering” i slično, nije moguće koristiti kao onaj deo naziva koji pravi razliku u odnosu na već postojeći naziv. Dakle, ako već postoji privredni subjekt registrovan kao npr. "BONUS" DOO, dodavanje neke od navedenih ili sličnih reči koje upućuju na delatnost, neće biti dovoljno da takav zahtev bude usvojen. U takvom slučaju, najbolje je pridodati još neku reč i ponoviti pretragu,
  • takođe, ukoliko se društvo zove npr. BONUS TRANS DOO, neće biti moguće registrovati naziv BONUS TRANSPORT DOO. Ovo važi i za reči INVEST i INVESTMENT, kao i za PROM i PROMET,
  • ukoliko se željeni naziv sastoji iz više od jedne reči, nikada nemojte kucati u polje pretrage sve reči iz kojih se naziv sastoji. U ovakvim situacijama, preporučujemo da uzmete onaj deo naziva koji je po nečemu specifičan i da taj deo ukucate u polje pretrage pa ako vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, takav naziv je slobodan.

Video uputstvo za registraciju poslovnog imena možete pogledati ovde.

B) Rezervacija naziva

Ukoliko želite da budete sigurni da će tačno određeni naziv koji želite da registrujete biti slobodan, možete se koristiti pravom rezervacije naziva, koja je propisana članom 39. i 40. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kojima je propisano da se rezervacija naziva pokreće podnošenjem prijave nadležnom registru sa dokazom o uplati naknade za rezervaciju naziva (visine naknada).

Ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva registrator u roku od pet dana od dana podnošenja prijave izdaje potvrdu o rezervaciji naziva i rezervisani naziv unosi u bazu podataka rezervisanih naziva. Potvrda sadrži oznaku registra, broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijave, naziv koji se rezerviše, podatke o podnosiocu prijave i podatke o visini naknade. Naziv se rezerviše u korist podnosioca prijave na rok od 60 dana od dana objave, koji se uz ponovnu uplatu naknade, pre isteka roka na koji je rezervisan, može obnoviti na naknadni rok od 60 dana. Rezervacija naziva se do isteka roka na koji je naziv rezervisan, može preneti na drugo pravno ili fizičko lice u kom slučaju registrator potvrdu o prenosu rezervisanog naziva dostavlja licu u čiju je korist naziv rezervisan.

Video uputstvo za rezervaciju naziva možete pogledati ovde.

Pretežna delatnost

Zakon o privrednim društvima, član 4. stav 1. propisuje da privredno društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, te u članu 4. stav 2. da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa. Odluku o promeni pretežne delatnosti donosi skupština, ortaci, odnosno komplementari.

Uzimajući u obzir navedenu odredbu Zakona o privrednim društvima, privredni subjekti prijavljuju za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre samo jednu, pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih privredni subjekt može obavljati, uz pribavljanje prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa ako je to propisano posebnim zakonom.

Sa druge strane, ukoliko privredni subjekt želi da se u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre upiše kao pretežna delatnost ona delatnost koja se može obavljati samo na osnovu prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, dužno je da ovakvo odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa i dostavi prilikom podnošenja zahteva za upis te delatnosti u Registar (npr. proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine, poslovi banaka, poslovi osiguravajućih društava).

Odredbom člana 88. Zakona o privrednim društvima propisano je da se na delatnost preduzetnika, shodno primenjuju odredbe člana 4. ovog zakona o delatnostima društva.

Privredni subjekt za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre ne dostavlja potvrdu nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se delatnost obavlja, osim kada je posebnim zakonom propisano da je za registraciju i obavljanje određene delatnosti potrebno pribaviti takvu potvrdu.

Iz iznetog proizilazi da privredni subjekti mogu upisati u Registar samo jednu, pretežnu delatnost, jer im je po osnovu Zakona o privrednim društvima dozvoljeno da obavljaju i druge delatnosti, s tim što sâm privredni subjekt mora voditi računa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti. Mišljenje registratora privrednih subjekata u vezi sa registracijom pretežne delatnosti možete preuzeti ovde.

U vezi sa mogućnošću obavljanja svih zakonom dozvoljenih delatnosti, napominjemo i to da odredbama Zakona o privrednim društvima, a takođe ni odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju nije predviđena ni obaveza, niti mogućnost registracije podataka o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa i usluga u spoljnoj trgovini i da u skladu sa tim, Registar privrednih subjekata počevši od 01.02.2012. godine neće vršiti registraciju ovih podataka, a do ranije registrovani podaci neće biti javno dostupni. Dakle, obavljanje kako pretežne tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registru privrednih subjekata i ovi podaci počevši od 01.02.2012. godine ne predstavljaju predmet registracije.

Načelo formalnosti

Odredbom člana 3. tačka 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registere propisano je načelo formalnosti shodno kome registrator donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti, dok je odredbom člana 45. istog Zakona propisano da će se lice koje registru prijavi neistinit podatak ili dostavi lažni ili preinačeni dokument u nameri da se takav podatak ili dokument u postupku registracije i evidencije upotrebi kao pravi, kazniti kaznom zatvora od tri meseca do pet godina, odakle proizilazi da podnosilac registracione prijave snosi odgovornost za tačnost podataka unetih u registracionu prijavu i pravilnost i zakonistost postupaka u kojima su doneti dokumenti koji se dostavljaju uz registracionu prijavu.

Dakle, potrebno je imati u vidu da se nadležnost Registra sastoji u registraciji podataka o privrednim subjektima i to na zahtev ovlašćenog lica uz obavezu prilaganja dokumentacije predviđene zakonom, te da registrator nema ovlašćenje da ispituje zakonitost postupka donošenja odluka koje se prilažu uz zahtev za registraciju, već samo da vrši registraciju na osnovu priloženog zahteva i  dokumentacije.

S obzirom na navedeno, obaveštenja zainteresovanih lica kojima upozoravaju Registar na postojanje sporne situacije u nekom privrednom subjektu (najčešće spora između osnivača, nezakonito donetih odluka, falsifikovanja dokumenta i/ili pečata i slično) ili zahtevaju sprečavanje upisa mimo propisanog postupka nema pravnog značaja, budući da takvo obaveštenje ne može sprečiti postupanje registratora po formalno uredno podnetom zahtevu i registrator na takva obaveštenja neće odgovarati.

U ovakvim situacijama, lice koje ima pravni interes da spreči određenu registraciju može se obratiti nadležnom sudu radi evenutalnog izricanja privremene mere kojom se sprečava određeni upis i o tako izrečenoj privremenoj meri ili drugom odgovarajućem aktu nadležnog organa može da obavesti Registar kroz podnošenje zahteva za upis zabeleže podatka od značaja za pravni promet.