Promene

Sadržaj stranice

• Registraciona prijava
• Ovlašćeni podnosilac prijave
• Pribavlјanje dokumentacije po službenoj dužnosti, overa i Apostille
• Javnobeležnička potvrda (solemnizacija)
• Konstitutivno dejstvo registracije člana i povećanja kapitala
• Konstitutivno dejstvo odluke o imenovanju odnosno razrešenju zastupnika
• Organi uprave po pravnim formama privrednih društava
• Zastupničke funkcije po pravnim formama
• Registracija ograničenja ovlašćenja za zastupanje
• Opšte promene
  
  • Promena poslovnog imena
  • Promena sedišta
  • Promena adrese za prijem pošte
  • Promena e-pošte
  • Promena pretežne delatnosti
  • Promena vremena trajanja društva
  • Promena osnivačkog akta
  • Promena obaveze overe osnivačkog akta
  • Promena statuta društva
• Promene u vezi sa zastupnicima (zakonski, ostali, prokuristi i likvidacioni upravnici)
• Promene u vezi sa organima upravljanja
• Promene u vezi sa članovima
• Promene u vezi sa rezervisanim sopstvenim udelom
• Promene u vezi sa realizacijom prava na sticanje udela
• Promene prodataka o registrovanim licima
• Promene u vezi sa objavljivanjem dokumentacije
• Promene u vezi sa ogrankom i predstavništvom
• Promene u vezi sa kapitalom (povećanje i smanjenje kapitala)
• Promena pravne forme
• Statusne promene
• Promene u vezi sa društvenim/javnim kapitalom
• Objavljivanje ugovora o kontroli i upravljanju
• Zabeležbe
• Promene u vezi sa stečajem

Registraciona prijava promene nije propisana, ali se u odeljku Obrasci mogu pronaći ponuđeni obrasci koji olakšavaju registraciju i sadrže odgovarajuće napomene koje mogu biti korisne pri popunjavanju prijave. Treba voditi računa da se prilikom podnošenja registracione prijave promene uvek podnosi prva strana prijave (Obavezni podaci), a da se uz nju prilažu i odgovarajući dodaci u zavisnosti od vrste promene koja se prijavljuje za registraciju. Pri tome, bitno je odabrati odgovarajući dodatak, tako da podaci upisani u dodatku budu u saglasnosti sa dokumentacijom koja se prilaže uz registracionu prijavu. Ako se istovremeno prijavljuje više promena, prilaže se samo jedan primerak prve strane prijave (Obavezni podaci), a uz nju se prilažu odgovarajući dodaci (u potrebnom broju primeraka).

Registracionu prijavu promene podnosi registrovani zastupnik privrednog subjekta (direktor, drugi registrovani zastupnik, likvidacioni ili stečajni upravnik). Podnosilac može biti i lice koje zastupnik ovlasti punomoćjem, u kom slučaju je potrebno priložiti i punomoćje.

Ako se prijava odnosi na promenu zastupnika, podnosilac prijave je ili novoimenovani zastupnik ili drugi registrovani zastupnik koji nije razrešen. Razrešeni zastupnik ne može podnositi prijavu za registraciju, osim u slučaju kada je osnov brisanja ostavka tog zastupnika. Prijavu za brisanje razrešenog zastupnika može podneti i osnivač ako drugi zastupnik nije imenovan.

U slučaju da prokurista da otkaz prokure, a direktor neće da podnese prijavu za njegovo brisanje, prokurista ima mogućnost da podnese prijavu za registraciju zabeležbe o datom otkazu.

Kada član društva istupa iz društva po osnovu izjave o istupanju bez potraživanja naknade za udeo, jedini ovlašćeni podnosilac prijave je privredno društvo (u skladu sa stavom Ministarstva privrede iznetim u rešenju koje možete pogledati ovde).

Zastupnik ogranka može podneti registracionu prijavu promene podataka koja se odnosi na ogranak i u vezi je sa ogrankom za čije je zastupanje ovlašćen (u skladu sa stavom Ministarstva privrede iznetim u rešenju koje možete pogledati ovde).

Više o ovlašćenom podnosiocu možete pročitati u odeljku Opšta uputstva. 

Podatke i dokumente koji se u skladu sa zakonom podnose uz prijavu, a o kojima se vode službene evidencije, registrator može da pribavi i po službenoj dužnosti, i to direktnim uvidom u službenu evidenciju, preko servisne magistrale organa ili na drugi prihvaćen način u skladu zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, osim ako podnosilac prijave izjavi da će te podatke i dokumente pribaviti sam.

Dakle, podnosilac bi u prijavi trebalo da se izjasni da li želi sam da dostavi određeni podatak odnosno dokument ili želi da ih registrator pribavi po službenoj dužnosti.

U vezi sa navedenim, važno je imati u vidu da:

1. registrator može sam da pribavlјa samo one podatke i dokumente o kojima se vode zvanične službene evidencije, ali ne i one koje državni organi pružaju podnosiocima isklјučivo na njihov zahtev i o kojima se ne vode pomenute evidencije,
2. kada registrator po službenoj dužnosti pribavlјa podatke i dokumente, rok za donošenje odluke od 5 radnih dana ne počinje da teče od dana podnošenja prijave već od narednog dana od dana pribavlјanja podatka odnosno dokumenta, odnosno ako je pribavlјanje podataka i dokumenata izvršeno neposrednim uvidom u službenu evidenciju drugog organa – rok teče od dana pribavlјanja tih podataka.

Ukoliko je zakonom predviđeno da se uz registracionu prijavu dostavlјa overena dokumentacija – to podrazumeva overu od strane organa nadležnog za overu potpisa (od 1. marta 2017. za overu dokumentacije nadležni su samo notari, osim u jedinicama lokalne samouprave gde nema notara, pa se overa i dalјe može vršiti u sudu ili opštini).

Dokumentacija, koja je overena od strane organa nadležnog za overu potpisa u inostranstvu, postaje strana javna isprava i mora sadržati Apostille - ukoliko je reč o zemlјi koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlјe i Republike Srbije nije zaklјučen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije. U slučaju da konkretna strana zemlјa nije potpisnica Haške konvencije i nema zaklјučen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. „puna” legalizacija.

Više informacija o tome sa kojim državama Republika Srbija ima zaključene bilateralne sporazume, odnosno o potpisnicama Haške konvencije možete pronaći ovde

Posebno napominjemo da određeni broj država potpisnica Haške konvencije još od 2006. godine pečat Apostille izdaje isklјučivo u elektronskom obliku i u takvim slučajevima, kada je u postupku registracije potrebno priložiti overenu ispravu, kao validan dokument prihvata se i odštampana spolјna forma pečata E-Apostille koja sadrži i obaveštenje da se u zemlјi porekla overavanje dokumenta sa pečatom Apostille vrši u elektronskom obliku, a ako takvog obaveštenja nema, uz registracionu prijavu je potrebno priložiti i izjavu podnosioca prijave (koju ne treba posebno overavati) da se u zemlјi porekla pečat Apostille ne izdaje u papirnom, već isklјučivo u elektronskom obliku. Navedeno stanovište izraženo je i u mišlјenju Ministarstva privrede koje možete videti ovde.

Kada se registru dostavlja dokument koji predstavlja osnov za prenos prava svojine na nepokretnosti (osnivački akt, ugovor o statusnoj promeni/plan podele, ugovor o pristupanju člana i povećanju kapitala, odluka o povećanju nenovčanog kapitala) ovaj dokument mora biti u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Kako se svojstvo člana društva stiče odnosno prestaje danom registracije, to odluke o promeni, npr. direktora, sedišta i dr. donose članovi koji su registrovani kao članovi onog dana kada se odluke donose. Tako na primer, ako u društvu dolazi do promene članova (na osnovu ugovora o prenosu udela ili nekog drugog akta), novi članovi društva ne mogu pre registracije da donose odluke o promeni nekih drugih podataka (npr. da imenuju ili razreše direktora, promene sedište ili pretežnu delatnost i sl) već će ovakve odluke moći da donesu tek nakon što budu registrovani kao članovi društva. U ovakvoj situaciji, moguće je ili dostaviti odluke (o promeni direktora, sedišta itd.) potpisane od strane registrovanih članova (koji treba da budu brisani iz Registra) ili sačekati da se prvo registruje promena članova, pa naknadno podneti prijavu za promenu drugih podataka.

Prema istom pravilu, sticalac udela može biti naveden u izmenama osnivačkog akta i potpisati ovaj akt samo nakon što bude registrovan kao član društva. Izuzetak postoji u slučaju kada do promene članova dolazi usled smrti člana društva, odnosno na osnovu ostavinskog rešenja - tada odluke mogu donositi naslednici i pre nego što budu registrovani kao članovi društva i kod zadruga kod kojih se svojstvo člana gubi i stiče u skladu sa odredbama Zakona o zadrugama, a registracija je samo deklarativna.

Zakon o privrednim društva takođe predviđa da se promene na kapitalu privrednih društva smatraju izvršenim danom registracije, odnosno da je i dejstvo registracije kapitala konstitutivno, a ne deklarativno. Iz ovog razloga, ne može se registrovati izmena osnivačkog akta priložena uz prijavu za promenu kapitala, već se najpre podnosi prijava za registraciju promene kapitala, a tek je nakon toga moguće donositi izmene osnivačkog akta u kom će biti prikazano novo stanje kapitala društva.

S obzirom na konstitutivno dejstvo registracije promena članova i kapitala, ove dve promene ne podležu pravilima o plaćanju naknade za neblagovremeno podnetu prijavu, odnosno za njih se ne plaća propisani uvećani iznos. 

Odluke o promenama zastupnika društva (imenovanje odnosno razrešenje) proizvode dejstvo danom njihovog donošenja ili stupanja na snagu odluke.

Iz navedenog proizilazi da registracionu prijavu kojom se traži promena zastupnika ne može podneti lice koje je razrešeno, osim u slučaju kada prijavu za brisanje zastupnika po osnovu podnete ostavke podnosi zastupnik koji je podneo ostavku.

Zakonom o privrednim društvima propisano je da društva imaju zakonske (statutarne) zastupnike i ostale zastupnike. Kada je reč o zakonskim (statutarnim) zastupnicima, Zakon je za svaku pravnu formu propisao koja su to lica odnosno funkcije, tako da morate voditi računa da se kao zakonski zastupnici kod svake pojedine forme mogu upisati samo one funkcije koje zakon predviđa, dok se kod ostalih zastupnikafunkcije ne registruju. Ovo međutim nije smetnja da društvo u svojim internim aktima određeno lice imenuje sa nekom funkcijom koju sâmo odabere.

Dozvoljene funkcije zakonskih (statutarnih) zastupnika po pravnim formama u skladu sa važećom zakonskom regulativom su sledeće:

Ukoliko je privredno društvo odredilo da ima dva ili više direktora odlukom skupštine umesto osnivačkim aktom, potrebno je da prilikom promene direktora, u odluci kojom se imenuje novi direktor, navede kojom odlukom je određen broj direktora (broj i datum odluke). Ovakvo navođenje neophodno je iz razloga što se odluka skupštine kojom se određuje broj direktora, za razliku od osnivačkog akta, ne registruje i ne objavljuje, te bi se prilikom odlučivanja o prijavi kojom se traži upis novog direktora moglo postaviti pitanje broja direktora.

Odredbom člana 33. Zakona o privrednim društvima propisano je da je zastupnik dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima društva ili odlukama nadležnih organa društva. Istom odredbom Zakona dalje je imperativno propisano da se ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu isticati prema trećim licima, izuzev ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu zajedničkog zastupanja, odnosno obaveznog supotpisa koja se mogu isticati prema trećim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Iz citirane odredbe Zakona proizilazi da treća lica nisu dužna da imaju saznanje, niti da vode računa, o ograničenjima zastupnika privrednih društava, već da su zastupnici dužni da poslove iz svog delokruga obavljaju u okviru ovlašćenja koja su im data aktima društva ili odlukama nadležnih organa društva, ali da ta ograničenja ovlašćenja zastupnika nisu predmet registracije, izuzev ako je reč o ograničenju u vidu zajedničkog zastupanja ili ograničenju samostalnog zastupanja u vidu obaveznog supotpisa koja se mogu isticati prema trećim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Više o ograničenjima ovlašćenja za zastupanje možete pročitati ovde.

Potrebna dokumentacija za registraciju promena kod privrednih subjekata

• registraciona prijava promene poslovnog imena (Obavezni podaci + dodatak 01),
• odluka nadležnog organa o promeni poslovnog imena,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom. Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva, može da sadrži i opis predmeta poslovanja, kao i druge elemente ako je to propisano zakonom. Uz poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije dodaje se oznaka „u likvidaciji”. Pored poslovnog imena, društvo može da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristi i poslovno ime i ono obavezno sadrži naziv i pravnu formu društva. Skraćeno poslovno ime može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja (ako se naziv ili opis predmeta poslovanja iz poslovnog imena sastoji iz više reči) ali tako da ti akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom. Više o poslovnom imenu možete pročitati u odeljku Opšta uputstva.

Ako se za registraciju prijavljuje prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena, potrebno je koristiti dodatak 02.

•  registraciona prijava promene sedišta (Obavezni podaci + dodatak 03),
• odluka nadležnog organa o promeni sedišta,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Sedište društva je mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlјa poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara.

Pre podnošenja registracione prijave promene podataka o sedištu proverite podatke o novoj adresi sedišta u Adresnom registru Republičkog geodetskog zavoda ili na Nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to pre svega da li željeni naziv ulice postoji na teritoriji određenog naseljenog mesta, budući da je registrator dužan da koristi podatke o adresama iz Registra prostornih jedinica i Adresnog registra koji vodi Republički geodetski zavod.

Ukoliko u Adresnom registru ne postoji određeni naziv ulice na teritoriji određenog naseljenog mesta na način koji je naveden u prijavi i priloženoj dokumentaciji, registrator će doneti odluku o odbacivanju registracione prijave. Za sve nedoumice oko tačne adrese određenog objekta u kom će biti sedište privrednog subjekta možete se obratiti Republičkom geodetskom zavodu na Moja Adresa mojaadresa@rgz.gov.rs.

U skladu sa Zakonom o registru prostornih jedinica i adresnom registru, za svaki objekat se određuje poseban kućni broj, iz čega proizilazi da se sedište društva može registrovati samo sa jednim kućnim brojem pri čemu se „bb“ više ne može registrovati umesto broja.

Ako se promena sedišta vrši tako da se pored ulice i broja menja i mesto sedišta, tako da se društvo seli npr. iz Beograda u Pančevo, registrator će izvršiti promenu poslovnog imena u delu koji se odnosi na mesto sedišta (bez zahteva i bez posebne naknade). Isto će biti učinjeno i ako društvo ima registrovano skraćeno poslovno ime koje u sebi sadrži i mesto sedišta. Međutim, ako društvo ima registrovane prevode poslovnog imena, potrebno je priložiti zahtev za promenu ovih podataka (dodatak 02) i odgovarajuću dokumentaciju i naknadu.
Takođe, kada se promena sedišta vrši na teritoriji grada Beograda, tada je potrebno da podnosilac sam u dodatku 02 opredeli naziv mesta u poslovnom imenu, jer će u odsustvu takvog dodatka Registrator uvek upisati mesto u skladu sa podacima iz Adresnog registra (npr. Borča, Ugrinovci i sl.).

Za registraciju adrese sedišta podnosilac nema obavezu da dostavi dokaz o vlasništvu ili zakupu prostora, ali je u skladu sa odredbom člana 19. Zakona o privrednim društvima, zainteresovano lice ovlašćeno da podnese tužbu nadležnom sudu i da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je registrovana adresa sedišta društva.
Кada vlasnik, odnosno zainteresovano lice, podnese tužbu sudu za brisanje registrovane adrese sedišta, može da zahteva i da se u Registru privrednih subjekata registruje zabeležba tog spora, a sud će po pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta, po službenoj dužnosti presudu dostaviti registru privrednih subjekata. 
Društvo kome je presudom naloženo da obriše registrovanu adresu sedišta, dužno je to da sprovede u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini kao posledicu će trpeti pokretanje postupka prinudne likvidacije po službenoj dužnosti.

• registraciona prijava upisa, promene ili brisanja adrese za prijem pošte (Obavezni podaci + dodatak 31),
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Adresa za prijem pošte je posebna adresa koja se, ako postoji, uvek razlikuje od adrese sedišta. Dakle, društvo ne mora imati adresu za prijem pošte, ali ako je ima, ona mora biti različita od adrese sedišta i registrovana.

Pre podnošenja registracione prijave promene podataka o sedištu proverite podatke o novoj adresi sedišta u Adresnom registru Republičkog geodetskog zavoda, budući da je registrator dužan da koristi podatke o adresama iz Registra prostornih jedinica i Adresnog registra koji vodi Republički geodetski zavod. 

•  registraciona prijava upisa ili promene adrese za prijem pošte (Obavezni podaci + dodatak 31),
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

• registraciona prijava promene pretežne delatnosti (Obavezni podaci + dodatak 04),
• odluka nadležnog organa o promeni pretežne delatnosti,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom. Više o pretežnoj delatnosti možete pročitati u odeljku Opšta uputstva.

•  registraciona prijava promene vremena trajanja društva (Obavezni podaci + dodatak 05),
• odluka nadležnog organa društva o promeni trajanja društva,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Smatra se da je društvo osnovano na neodređeno vreme ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno. Društvo koje je osnovano na određeno vreme može odlukom, koja se registruje, produžiti vreme trajanja društva ili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme. Odluku o promeni (produženju) trajanja donose svi ortaci i komplementari jednoglasno, odnosno dvotrećinskom većinom skupštine društva s ograničenom odgovornošću i odgovornošću i tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara skupštine akcionarskog društva.

•  registraciona prijava promene osnivačkog akta (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka nadležnog organa društva o promeni osnivačkog akta,
• prečišćen tekst izmena osnivačkog akta, potpisan od strane zastupnika društva,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Osnivački akt se menja odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine društva. Odluku potpisuju članovi koji su za nju glasali i odluka se overava ako je to predviđeno osnivačkim aktom i ako je ta obaveza registrovana. U suprotnom, zakonska je pretpostavka da se izmene osnivačkog akta ne overavaju.

Zakonski zastupnik je u obavezi da nakon svake izmene osnivačkog akta i statuta, sačini i potpiše prečišćeni tekst tog dokumenta. Dakle, kada društvo radi izmene i dopune osnivačkog akta, obavezno je sačiniti i prečišćeni tekst osnivačkog akta, a oba ova dokumenta dostavljaju se radi registracije.

Takođe, društvo može umesto sačinjavanja ova dva dokumenta (izmene osnivačkog akta + prečišćeni tekst), da se odluči za donošenje novog osnivačkog akta. U ovom slučaju, prethodni osnivački akt se stavlja van snage, a donosi se novi. Ovako sačinjeni novi osnivački akt se takođe ne overava (ovo pravilo ne važi kod osnivanja društva, jer prvi osnivački akt mora uvek biti overen). Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja, već samo statut.

Posebno napominjemo da se registracija izmena osnivačkog akta odnosno novog osnivačkog akta ne može sprovesti istovremeno sa registracijom promene članova i/ili promene kapitala, s obzirom da ove dve promene proizvode dejstvo tek sa registracijom. O ovome možete pročitati više u delu Praktičnih napomena na ovoj stranici, pod naslovom „Konstitutivno dejstvo registracije člana i povećanja kapitala”.

• registraciona prijava upisa obaveze overe osnivačkog akta odnosno prestanka obaveze overe osnivačkog akta (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka nadležnog organa društva o promeni osnivačkog akta,
• prečišćen tekst izmena osnivačkog akta, potpisan od strane zastupnika društva,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).  

Obaveza overe izmene osnivačkog akta predviđa se osnivačkim aktom i registruje se. U suprotnom, zakonska pretpostavka je da se izmene osnivačkog akta ne overavaju.

• registraciona prijava promene statuta društva (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka nadležnog organa društva o promeni statuta,
• prečišćen tekst izmena statuta, potpisan od strane zakonskog zastupnika društva,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Akcionarska društva, pored osnivačkog akta imaju i statut, koji se kao i osnivački akt, sačinjava u pisanoj formi i registruje se. Statutom akcionarskog društva se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa zakonom i sadrži sve bitne podatke o društvu (delatnosti, kapitalu, akcijama, upravljanju, unutrašnjoj organizaciji). Menja se sa svakom promenom tih podataka, na osnovu odluke skupštine, najmanje jednom godišnje ako je u prethodnoj godini došlo do promene podataka o osnovnom kapitalu i akcijama.

Zakonski zastupnik:

Zakonski (statutarni) zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji koje tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika - koji je fizičko lice ili preko fizičkog lica koje je posebnim pisanim punomoćjem za to ovlašćeno. Zakonski zastupnici upisuju se na dodatku 06.

Ostali zastupnici:

Ostali zastupnici društva su lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo  pored zakonskih zastupnika društva. Ostali zastupnici upisuju se na dodatku 07.

Ostavka direktora, odnosno otkaz ortaka ovlašćenog za zastupanje:

Direktor društva može pisanim putem dati ostavku preostalim direktorima, a ako društvo ima samo jednog direktora ostavka se daje predsedniku skupštine ili akcionaru koji poseduje najveći broj akcija sa pravom glasa.  Ostavka proizvodi dejstvo u odnosu na društvo danom podnošenja, osim ako je u njoj naveden neki kasniji datum. Ostavka direktora i brisanje direktora iz registra se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.  Ako jedini direktor društva podnese ostavku, nastavlja da preduzima radnje koje ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora ali ne duže od 30 dana od dana registracije ostavke.

Ortak može otkazati ovlašćenje za zastupanje ako za to postoje opravdani razlozi u kom slučaju pisanim putem obaveštava ostale ortake blagovremeno o nameri da otkaže ovlašćenje za zastupanje, kako bi omogućio ostalim ortacima da preuzmu poslove zastupanja društva. Ortak, odnosno komplementar, koji otkazuje ovlašćenje za zastupanje, pisanim putem blagovremeno obaveštava sve ostale ortake, odnosno komplementare o nameri da otkaže ovlašćenje za zastupanje. Otkaz ovlašćenja ortaka može zameniti odluka suda o oduzimanju ovlašćenja.

Radi lakše primene člana 30. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentacije potrebne za registraciju naveli smo u tekstu koji sledi moguće promene i potrebnu dokumentaciju:

Registraciona prijava upisa, odnosno promene zastupnika:

• registraciona prijava upisa, odnosno promene zastupnika (Obavezni podaci + dodatak 06 ili 07),
• odluka nadležnog organa o imenovanju, odnosno razrešenju zastupnika,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Registraciona prijava ostavke zastupnika:

• registraciona prijava ostavke zastupnika (Obavezni podaci + dodatak 06 ili 07 + dodatak 28),
• ostavka zastupnika,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Registraciona prijava otkaza ovlašćenja ortaka/komplementara ovlašćenog za zastupanje:

• registraciona prijava otkaza ovlašćenja ortaka/komplementara ovlašćenog za zastupanje (Obavezni podaci + dodatak 06 + dodatak 28),
• otkaz ovlašćenja ili odluka suda o oduzimanju ovlašćenja,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Registraciona prijava upisa odnosno promene direktora:

• registraciona prijava upisa odnosno promene direktora,
• odluka nadležnog organa o imenovanju odnosno razrešenju direktora ili ostavka izvršnog direktora,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Ako se promena direktora registruje kod akcionarskog društva, onda se koristi registraciona prijava za promenu direktora/odbora akcionarskog društva (Obavezni podaci + dodatak 08), a ako je direktor koji se upisuje istovremeno i zakonski zastupnik društva prilaže se i dodatak 06. Izvršni direktor može u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim putem. Ostavka izvršnog direktora i brisanje izvršnog direktora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Kod ostalih pravnih formi, za promenu direktora koristi se registraciona prijava promene zakonskih zastupnika (Obavezni podaci + dodatak 06).

Kod javnih preduzeća u slučaju prestanka funkcije usled prestanka mandata treba dostaviti prijavu brisanja i upisa direktora i rešenje o imenovanju ili samo prijavu brisanja ukoliko je razlog brisanja prestanak mandata. 

Registraciona prijava promene obima ovlašćenja zastupnika:

• registraciona prijava promene obima ovlašćenja zastupnika (Obavezni podaci + dodatak 06 ili 07 + po potrebi dodatak 30),
• odluka nadležnog organa o promeni obima ovlašćenja zakonskog zastupnika,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Aktima društva ili odlukama nadležnog organa utvrđuju se ograničenja ovlašćenja zastupnika i zastupnik je dužan da postupa u skladu sa njima.

Više o ograničenjima ovlašćenja za zastupanje možete pročitati ovde.

Ako su ograničenja ovlašćenja za zastupanje takve sadržine da ne mogu biti upisana u odgovarajućim poljima u prijavi (dodatak 06 ili 07, zavisno od tipa zastupnika), onda se prilaže i dodatak 30 u kom ima dovoljno prostora za upis ograničenja.

Likvidacioni upravnik - definicija:

Likvidacioni upravnik se imenuje i razrešava odlukom društva. Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima društva prestaju prava zastupanja. Društvo može da ima više likvidacionih upravnika.

Registraciona prijava razrešenja likvidacionog upravnika:

• registraciona prijava razrešenja likvidacionog upravnika (Obavezni podaci + dodatak 06),
• odluka nadležnog organa o razrešenju likvidacionog upravnika i imenovanju novog likvidacionog upravnika,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Likvidacioni upravnik može biti razrešen odlukom nadležnog organa, a istom odlukom mora biti imenovan novi likvidacioni upravnik.

Registraciona prijava ostavke likvidacionog upravnika:

• registraciona prijava ostavke likvidacionog upravnika (Obavezni podaci + dodatak 06 + dodatak 28),
• ostavka likvidacionog upravnika,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Likvidacioni upravnik može dati ostavku u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima kojima se reguliše ostavka direktora društva. Ostavka likvidacionog upravnika se registruje.

Prokurista:

Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegov račun zaključuje pravne poslove i preduzima druge poslovne radnje. Izuzetno se može izdati i za ogranak.

Registraciona prijava prokure

• registraciona prijava prokure (Obavezni podaci i dodatak 11)
• odluka o davanju prokure,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Izdaje se odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno, neprenosiva je, može se opozvati, može biti pojedinačna ili zajednička.

Ograničenja prokure su propisana zakonom tako da prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da zaključuje pravne poslove u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima, da preuzima menične obaveze i obaveze jemstva, zaključuje ugovore o zajmu i kreditu, zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Posebno ovlašćenje prokuriste za zaključenje ovih pravnih poslova nije predmet registracije.

Dozvoljeno je ograničiti ovlašćenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika društva.

Prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu.

Registraciona prijava prestanka prokure:

• registraciona prijava prestanka prokure (Obavezni podaci + dodatak 11) ,
• odluka o opozivu prokure odnosno otkaz prokure,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Društvo može opozvati prokuru u svako doba.

Prokurista može otkazati prokuru u svako doba uz obavezu da u narednih 30 dana, računajući od dana dostave otkaza društvu, zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka štete za društvo.

Registraciona prijava upisa odnosno promene direktora:

• registraciona prijava upisa odnosno promene direktora,
• odluka nadležnog organa o imenovanju odnosno razrešenju direktora ili ostavka izvršnog direktora,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Ako se promena direktora registruje kod akcionarskog društva, onda se koristi registraciona prijava za promenu direktora/odbora akcionarskog društva (Obavezni podaci + dodatak 08), a ako je direktor koji se upisuje istovremeno i zakonski zastupnik društva prilaže se i dodatak 06. Izvršni direktor može u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim putem. Ostavka izvršnog direktora i brisanje izvršnog direktora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Kod ostalih pravnih formi, za promenu direktora koristi se registraciona prijava promene zakonskih zastupnika (Obavezni podaci + dodatak 06).

Kod javnih preduzeća u slučaju prestanka funkcije usled prestanka mandata treba dostaviti prijavu brisanja i upisa direktora i rešenje o imenovanju ili samo prijavu brisanja ukoliko je razlog brisanja prestanak mandata. 

Registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana izvršnog odbora: 

• registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana izvršnog odbora (Obavezni podaci + dodatak 08),
• odluka nadležnog organa o imenovanju odnosno razrešenju predsednika i člana izvršnog odbora,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Predsednik izvršnog odbora kao funkcija nije predviđen odredbama Zakona o privrednim društvima. U skladu sa tim, ova funkcija može se registrovati samo kod onih društava čiji su organi uprave uređeni posebnim zakonom koji ovu funkciju predviđaju, kao što su banke ili lizing kuće.

Registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana nadzornog odbora:

• registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana nadzornog odbora (Obavezni podaci + dodatak 09),
• odluka nadležnog organa o imenovanju odnosno razrešenju predsednika i člana nadzornog odbora ili ostavka člana nadzornog odbora,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Predsednik i član nadzornog odbora ne mogu biti imenovani za zastupnike društva.

Član nadzornog odbora može u svako doba preostalim članovima nadzornog odbora dati pisanim putem. Ostavka člana nadzornog odbora i brisanje člana nadzornog odbora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Kod javnih preduzeća u slučaju prestanka funkcije usled prestanka mandata treba dostaviti prijavu brisanja i upisa člana nadzornog odbora odnosno predsednika odbora i rešenje o imenovanju ili samo prijavu brisanja ukoliko je razlog brisanja prestanak mandata. 

Registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana upravnog odbora:

• registraciona prijava upisa odnosno promene predsednika i člana upravnog odbora (Obavezni podaci + dodatak 10),
• odluka nadležnog organa o imenovanju odnosno razrešenju predsednika i člana upravnog odbora,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Uz registracionu prijavu imenovanja odnosno razrešenja predsednika i članova upravnog odbora javnog preduzeća dostavlja se odluka osnivača javnog preduzeća.

Iako Zakon o privrednim društvima više ne predviđa postojanje upravnog odbora kao organa kod društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava, Zakon o finansijskom lizingu je kao lex specialis predvideo da su organi davaoca lizinga upravni i izvršni odbor. U skladu sa navedenim, ona društva s ograničenom odgovornošću i akcionarska društva čija je registrovana pretežna delatnost 6491 - Finansijski lizing mogu imati i registrovati i upravni odbor.

Isto pravilo važi i za banke, čiji su organi uprave definisani Zakonom o bankama, kao i za zadruge.

Registraciona prijava upisa ili promene člana privrednog društva: 

• registraciona prijava upisa ili promene člana u ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu s ograničenom odgovornošću (Obavezni podaci + dodatak 12 + dodaci 14 ili 15 – ako postoji i promena na ukupnom kapitalu),
• ugovor o prenosu udela sa overenim potpisima članova društva ili drugi akt koji je osnov za prenos udela,
• dokaz o identitetu člana koji pristupa društvu (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte stranca, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade). 

Osim po osnovu ugovora o prenosu udela, svojstvo člana društva može da se stekne i po osnovu ugovora o pristupanju člana društvu, koji za razliku od običnog prenosa udela, podrazumeva da član koji pristupa unosi novi ulog u društvo, odnosno da usled tog pristupanja dolazi i do povećanja kapitala. U ovom slučaju, ugovor o pristupanju novog člana društvu zaključuje se u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana društvu. Naravno, nema smetnji ni da ugovor bude zaključen između svih registrovanih članova i člana koji pristupa društvu. 

Pored ugovora o prenosu udela, članu društva svojstvo člana može prestati:

• smrću - kada je potrebno dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju udela u društvu. U slučaju smrti ortaka udeo se ne nasleđuje, već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, osim ako je ugovorom o osnivanju predviđeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka;
• isključenjem člana društva odlukom skupštine - kada je potrebno dostaviti odluku skupštine o isključenju člana donetu u skladu sa zakonom (član se može isključiti odlukom skupštine samo zbog neispunjenja obaveze uplate odnosno unosa uloga iz člana 46. Zakona o privrednim društvima i zbog neispunjenja obaveze dodatne uplate iz člana 179. istog Zakona, a ne i iz drugih razloga) i izjavu člana da je prihvatio obavezu prema društvu, ako ta obaveza nije preuzeta osnivačkim aktom ili drugi dokaz da je prihvatio obavezu. U slučaju neispunjenja obaveze uplate/unosa upisanog uloga, društvo je dužno da pre isključenja člana po ovom osnovu pošalje poziv članu za izvršenje obaveze uplate/unosa uloga i isti objavi na internet stranici registra privrednih subjekata u skladu sa rokovima određenim članom 48. Zakona o privrednim društvima. Ako postoje drugi opravdani razlozi za isključenje člana društva, isključenje se vrši sudskim putem;
• isključenjem člana društva s ograničenom odgovornošću pravnosnažnom presudom- kada je potrebno dostaviti pravnosnažnu presudu nadležnog suda o isključenju člana;
• istupanjem člana društva bez potraživanja naknade za udeo - kada je potrebno dostaviti izjavu člana društva koji istupa iz društva u kojoj će biti navedeno da član istupa bez zahtevanja naknade za svoj udeo kao i dokaz da je izjava o istupanju člana društva koji istupa primljena od strane društva, poslata preporučenom pošiljkom na adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta društva (ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte) ili poslata na adresu za prijem elektronske pošte. Član može istupiti po ovom osnovu samo ako nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo. Udeo člana koji istupa po samom zakonu postaje sopstveni udeo društva. Kada član društva istupa iz društva po osnovu izjave o istupanju bez potraživanja naknade za udeo, jedini ovlašćeni podnosilac prijave je privredno društvo, odnosno zastupnik društva (u skladu sa stavom Ministarstva privrede iznetim u rešenju koje možete pogledati ovde);
• istupanjem člana društva s ograničenom odgovornošću iz opravdanog razloga - kada je potrebno dostaviti zahtev za istupanje člana i odluku skupštine o usvajanju zahteva za istupanje. Udeo člana koji istupa postaje sopstveni udeo društva po samom zakonu te nije potrebno da skupština društva donese odluku o tome. Posebno se napominje da član na ovaj način može istupiti samo ako nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo. Ukoliko član ima neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo, istupanje člana iz opravdanog razloga se sprovodi u dva koraka, s obzirom da je za iznos neuplaćenog ili neunetog uloga potrebno izvršiti smanjenje osnovnog kapitala uz poštovanje pravila o zaštiti poverioca. U prvom koraku, društvo je u obavezi da registruje i objavi odluku o smanjenju osnovnog kapitala za iznos neuplaćenog odnosno neunetog uloga u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije. Po proteku ovog roka, u drugom koraku uz sprovođenje smanjenja osnovnog kapitala za iznos neuplaćenog odnosno neunetog uloga se dostavlja zahtev za istupanje člana iz opravdanog razloga i odluka skupštine o prihvatanju zahteva za istupanje;
• brisanjem iz registra (za pravna lica) usled likvidacije ili stečaja- kada je potrebno dostaviti akt/dokaz o pravnom sledbeništvu nad udelom u društvu;
• brisanjem iz registra usled pripajanja drugom privrednom društvu- kada je potrebno dostaviti akt/dokaz o pravnom sledbeništvu (ako je član brisan usled statusne promene koja je registrovana u Registru privrednih subjekata, dovoljan dokaz je pozvati se na broj rešenja kojim je registrovana ta statusna promena)

Svojstvo člana u ortačkom i komanditnom društvu takođe prestaje prenosom udela koji se vrši ugovorom sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, s tim što Zakon predviđa i mogućnost istupanja ortaka odnosno komplementara u skladu sa odredbom člana 121. Zakona o privrednim društvima. U ovom slučaju prilaže se pisano obaveštenje o istupanju ortaka odnosno komplementara, s tim što ovo obaveštenje mora podneti društvu najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine (ako ugovorom o osnivanju nije predviđeno drugačije) i ono se najpre registruje u vidu zabeležbe podatka od značaja za pravni promet (Obavezni podaci + dodatak 29), a ortak koji podnese ovakvo obaveštenje istupa iz ortačkog društva tek sa istekom poslovne godine i tek tada može podneti prijavu za registraciju istupanja (dakle u periodu od 01-15. januara naredne godine).

Registracija promene člana ima konstitutivno dejstvo, što znači da se svojstvo člana stiče, odnosno prestaje danom registracije ovog podatka u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

U skladu sa navedenim, sticalac udela može biti naveden u izmenama osnivačkog akta i potpisati ovaj akt samo nakon što bude registrovan kao član društva.

Rezervisani sopstveni udeo je udeo koji društvo može steći od svojih članova samo besteretno i samo sa jednim cilјem: radi dodele finansijskog instrumenta – prava na sticanje udela. Rezervisani sopstveni udeo se može steći samo od udela članova čiji su ulozi u potpunosti uplaćeni/uneti. Odluku o sticanju donosi skupština društva kvalifikovanom većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova, pri čemu se rezervisani sopstveni udeo može formirati samo od udela onih članova koji su za tu odluku glasali  (odlukom skupštine se ne može obavezati član koji nije saglasan da deo svog udela prenese na društvo radi formiranja rezervisanog sopstvenog udela).

Registracija rezervisanog sopstvenog udela vrši se na osnovu sledećih dokumenata:

• registraciona prijava upisa rezervisanog sopstvenog udela i promene udela člana, odnosno smanjenja udela onih članova društva koji su saglasni sa formiranjem rezervisanog sopstvenog udela (Obavezni podaci + dodatak 12),
• odluka skupštine društva o sticanju rezervisanog sopstvenog udela,
• izjava člana društva čiji se udeo smanjuje da je saglasan sa formiranjem rezervisanog sopstvenog udela, ukoliko se njegova izričita saglasnost ne može utvrditi iz priložene odluke skupštine društva o sticanju rezervisanog sopstvenog udela.
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade)

Sticanje udela na osnovu finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela u rezervisanom sopstvenom udelu registruje se istovremeno za sve emisije koje su izdate iz jednog rezervisanog sopstvenog udela. Istovremena registracija svih imalaca prava na sticanje udela koji su uplatili otkupnu cenu uslovlјena je sadržinom prava na sticanje udela. Naime, ukoliko bi se imaoci ovih prava upisivali sukcesivno kao članovi društva, onda bi imalac dospelog, realizovanog prava koji je prvi registrovan kao član  društva stekao veći procenat udela od imaoca koji je kasnije registrovan kao član društva, bez obzira što su imali ista prava na sticanje istog rezervisanog sopstvenog udela. Realizacijom prvog prava na sticanje udela i upisa člana po tom osnovu rezervisani sopstveni udeo vi se smanjio za procenat udela imaoca čije je pravo prvo realizovano, tako da bi svaki sledeći imalac pri realizaciji svog prava sticao manji procenat udela, jer je i rezervisani sopstveni udeo u odnosu na koji stiče procenat umanjen.

Nakon pribavlјanja potvrde Centralnog registra o ispisu svih finansijskih instrumenata koji su izdati iz jednog rezervisanog sopstvenog udela, zakonski zastupnik društva podnosi Registru privrednih subjekata prijavu za upis sticanja udela svih imalaca finansijskih istrumenata koji su uplatili otkupnu cenu i prijavu za registraciju smanjenja procenta rezervisanog sopstvenog udela po tom osnovu.

Registracija člana na osnovu realizovanog finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela i smanjenje rezervisanog sopstvenog udela vrši se na osnovu sledećih dokumenata:

• registraciona prijava promene člana, tj upisa imaoca realizovanog prava na sticanje udela kao člana društva i smanjenje rezervisanog sopstvenog udela po tom osnovu (Obavezni podaci + dodatak 12),
• potvrda CRHOV o ispisu svih finansisjkih instrumenata izdatih iz jednog rezervisanog sopstvenog udela,
• dokaz o identitetu člana koji pristupa društvu (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte stranca, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade). 

• registraciona prijava promene podataka o registrovanim licima (Obavezni podaci + dodatak 13),
• dokaz koji predstavlja osnov za promenu podataka,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Podaci koji se upisuju u Registar za domaće fizičko lice su lično ime i JMBG, a za stranca lično ime, broj pasoša i država izdavanja ili broj lične karte stranca i država izdavanja ili evidencijski broj. Evidencijski broj  za stranca može se u prijavi upisati u polje za JMBG.

Za promenu prezimena fizičkog lica dostavlja se fotokopija lične karte ili pasoša ili druga dokumentacija u skladu sa zakonom (izvod iz matične knjige venčanih).

Prebivalište fizičkih lica koja se upisuju u registar (članova društva, zastupnika, drugih članova organa uprave) nije podatak koji se registruje, tako da predmet registracije nisu ni promene ovih podataka, ali se napominje da je podatak o prebivalištu obavezan element osnivačkog akta društva.

Ako domaće privredno društvo promeni poslovno ime ili sedište, ovaj podatak će automatski biti promenjen i u njegovim zavisnim privrednim društvima, te nema potrebe podnositi prijavu za registraciju.

Podaci koji se upisuju u Registar za strano pravno lice koje je član domaćeg privrednog društva su poslovno ime, sedište, matični/registarski broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i naziv tog registra (odn. država registra).

Ako dođe do promene nekog od navedenih podataka kod stranog privrednog društva, potrebno je podneti prijavu za registraciju promene podataka i odgovarajući izvod iz matičnog registra kao dokaz o nastaloj promeni (nema automatizma).

Objavljivanje poziva članu da izvrši obavezu uplate/unosa uloga 

• registraciona prijava za objavljivanje poziva društva članu da izvrši obavezu uplate odnosno unosa uloga na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• poziv društva članu da izvrši obavezu uplate odnosno unosa uloga,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

U slučaju da član društva propusti da izvrši svoju obavezu uplate odnosno unosa uloga u skladu sa osnivačkim aktom, društvo ga može pozvati pisanim putem da tu obavezu izvrši u naknadnom roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana slanja tog poziva.

Društvo je dužno da u roku od tri dana od dana slanja poziva isti objavi na internet strani registra. Objavljivanje poziva traje najmanje u istom roku koji je ostavljen članu društva da ispuni svoju obavezu unosa/uplate uloga.

Na osnovu navedenog, društvo podnosi prijavu za objavljivanje poziva uz koju dostavlja poziv društva članu da izvrši obavezu uplate/unosa i dokaz o uplati naknade za objavu (visina naknade), a registrator vrši objavljivanje poziva na internet strani Agencije.

Objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojoj postoji lični interes:

• registraciona prijava za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojoj postoji lični interes na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• obaveštenje o zaključenom pravnom poslu odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojoj postoji lični interes,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo podnosi prijavu za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojoj postoji lični interes uz koju dostavlja obaveštenje i dokaz o uplati naknade za objavu (visina naknade), a registrator vrši objavljivanje obaveštenja na internet strani Agencije. Obaveštenje mora da sadrži detaljan opis posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa.

Objavljivanje obaveštenja akcionarima koji imaju pravo prečeg upisa o izdavanju akcija odnosno drugih hartija od vrednosti:

• registraciona prijava za objavljivanje obaveštenja akcionarima koji imaju pravo prečeg upisa o izdavanju akcija odnosno drugih hartija od vrednosti na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• obaveštenje akcionarima koji imaju pravo prečeg upisa o izdavanju akcija odnosno drugih hartija od vrednosti,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija:

• registraciona prijava za objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• ponuda društva za otkup akcija,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo podnosi prijavu za objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija uz koju dostavlja ponudu društva za otkup i dokaz o uplati naknade za objavu (visina naknade), a registrator vrši objavljivanje ponude na internet strani Agencije.

Objavljivanje poziva društva za sednicu skupštine društva

• registraciona prijava poziva društva članovima za sednicu skupštine društva radi objavljivanja na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• poziv društva članovima za sednicu skupštine društva,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo s ograničenom odgovornošću sednicu skupštine saziva slanjem pisanih poziva upućenih svakom članu društva na adresu člana iz evidencije podataka o članovima, osim ako je drugačiji način pozivanja određen osnivačkim aktom ili se sa drugačijim načinom pozivanja član društva pisanim putem saglasio.

Akcionarsko društvo poziv za sednicu skupštine šalje:

• preporučenom poštanskom pošiljkom na adrese akcionara iz jedinstvene evidencije akcionara, odnosno na elektronsku adresu akcionara (ako je dao pisanu saglasnost za takav način slanja) ili
• objavljivanjem na internet strani društva i na internet strani Registra privrednih subjekata

Javno akcionarsko društvo je dužno da poziv za sednicu objavi i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme gde su uključene njegove akcije, a objavu uvek vrši i na svojoj internet stranici.

Na osnovu navedenog, društvo podnosi prijavu za objavljivanje poziva za sednicu skupštine uz koju dostavlja poziv društva članovima za sednicu skupštine i dokaz o uplati naknade za objavu (visina naknade), a Registrator vrši objavljivanje poziva na internet strani Agencije.

Objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija

• registraciona prijava za objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
• ponuda društva za otkup akcija,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo podnosi prijavu za objavljivanje ponude društva za otkup sopstvenih akcija uz koju dostavlja ponudu društva za otkup i dokaz o uplati naknade za objavu (visina naknade), a registrator vrši objavljivanje ponude na internet strani Agencije.

Registraciona prijava odluke/obaveštenja o vršenju prava na prinudni otkup:

• registraciona prijava odluke, odnosno obaveštenja o prinudnom otkupu udela ili akcija (Obavezni podaci + dodatak 27),
• odluka skupštine društva odnosno obaveštenje člana društva o prinudnom otkupu udela ili akcija,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava objavljivanja zapisnika sa sednice skupštine:

• registraciona prijava objavljivanja zapisnika sa sednice skupštine (Obavezni podaci + dodatak 27),
• zapisnik sa sednice skupštine akcionarskog društva koje ima preko 100 akcionara mora biti u formi javnobeležničkog zapisa, ako je ta forma predviđena osnivačkim aktom,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava odluke o ograničenju ili isključenju prava prečeg upisa:

• registraciona prijava odluke skupštine društva o ograničenju ili isključenju prava prečeg upisa (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka skupštine društva o ograničenju ili isključenju prava prečeg upisa,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava promene podataka o registrovanom ogranku:

• registraciona prijava promene podataka o registrovanom ogranku (Obavezni podaci + dodatak 18),
• odluka ili dokaz koji predstavlja osnov za promenu tih podataka,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Za upis novog ogranka, videti uputstvo u odeljku Osnivanje.

Registraciona prijava brisanja ogranka

• registraciona prijava za brisanje ogranka (Obavezni podaci + dodatak 17b),
• odluka o brisanju ogranka,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava promene podataka o predstavništvu:

• registraciona prijava promene podataka o predstavništvu (Obavezni podaci + odgovarajući dodataku zavisnosti od vrste promene čija se registracija traži),
• odluka o promeni podataka ili dokaz koji predstavlja osnov za promenu tih podataka,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Predstavništvo stranog privrednog društva ne može vršiti promenu osnivača, osim u slučaju da je osnivač pretrpeo statusnu promenu i da postoji njegov pravni sledbenik, o čemu je potrebno dostaviti dokaz u vidu potvrde nadležnog registarskog organa zemlje porekla osnivača da je društvo sticalac pravni sukcesor društva koje je registrovano kao osnivač predstavništva u Republici Srbiji.

Registraciona prijava finansijskih izveštaja osnivača ogranka stranog privrednog društva:

• registraciona prijava finansijskih izveštaja osnivača ogranka stranog privrednog društva (Obavezni podaci + dodatak 28),
• finansijski izveštaji osnivača ogranka,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Obaveštavamo sve podnosioce prijava da Registar privrednih subjekata od 02.04.2024. godine menja način registracije promena na kapitalu (povećanje i/ili smanjenje po bilo kom osnovu), a promena se sastoji u tome da će sva povećanja, odnosno smanjenja, biti registrovana kao jedinstven ukupan iznos kapitala nakon promene.

Ovo praktično znači da će, ako je u društvu u kome želite da registrujete povećanje kapitala registrovano više pojedinačnih uplata, registrator prilikom donošenja rešenja izvršiti brisanje svih tih pojedinačnih uplata i registorovati samo jednu koja će predstavlјati zbir svih do tada registrovanih i nove uplate.

Isto pravilo biće primenjeno i kod smanjenja kapitala, pa će registrator u ovoj situaciji obrisati sve registrovane uplate, a kao novi iznos kapitala upisati razliku između postojećeg kapitala i iznosa smanjenja.

Na isti način, vršiće se i registracija uloga članova (bilo da su društva jednočlana ili višečlana) i odnosi se i na novčani i na nenovčani kapital/uloge.

Takođe, svi postojeći datumi uplata/unosa biće obrisani, a kao datum uplate/unosa biće registrovan datum donošenja rešenja kojim se sprovodi ova promena.

Registrator privrednih subjekata doneo je ovakvu odluku u okviru svoje nadležnosti o bližem uređenju načina vođenja registra, a uz saglasnost nadležnog Ministarstva privrede.

Registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću: 

• registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću (Obavezni podaci + dodatak 14),
• odluka skupštine društva o povećanju osnovnog kapitala,
• potvrda banke o uplati novčanog uloga ili sporazum članova o proceni nenovčanog uloga ili procena ovlašćenog sudskog veštaka, revizora ili drugog stručnog lica koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procenu vrednosti određenih stvari ili prava, ako se povećanje osnovnog kapitala vrši novim ulozima članova društva, ili pretvaranjem dodatnih uplata u osnovni kapital,
• godišnji finansijski izveštaj, ako isti nije registrovan u skladu sa zakonom, kad se povećanje osnovnog kapitala vrši pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital društva,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se povećati:

• novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupa društvu;
• pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital;
• pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital;
• statusnim promenama koje imaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala;
• pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital.

Pri tome, pravilo je da se kapital ne može povećavati novim ulozima, ako prethodno nije izvršena obaveza uplate, odnosno unosa ranije upisanog uloga. Izuzeci od ovog pravila odnose se na sledeće situacije:

1. kada postojeći član društva vrši povećanje nenovčanog kapitala i istovremeno ga upisuje i unosi,
2. kada novi član koji pristupa istovremeno sa pristupanjem uplati odnosno unese svoj ulog u celosti,

Više o ovim izuzecima možete pročitati u mišljenju Ministarstva privrede.

Ako se povećanje kapitala vrši konverzijom potraživanja prema društvu u osnovni kapital, treba voditi računa da li će potraživanje biti iskazano kao novčani ili kao nenovčani kapital. Za konverziju potraživanja u novčani ulog (kapital) potrebno je posedovati potvrdu banke da je određeni novčani iznos uplaćen na račun društva po nekom drugom osnovu koji nije doveo do povećanja kapitala (iz čega je nastalo potraživanje), dok za konverziju potraživanja u nenovčani ulog (kapital) ne mora biti priložena potvrda banke, već samo dokaz da je društvo steklo određene stvari ili prava po osnovu kojih je nastao dug prema ulagaču.

Posebno se napominje da se konverzija potraživanja pripadajuće kamate po osnovu novčanog zajma u kapital, može vršiti isključivo u nenovčanom obliku – odnosno u vidu prava potraživanja kamate, s obzirom da se o kamati ne može dostaviti dokaz o uplati jer se radi o interesu kao bitnom delu ugovora o zajmu ukoliko je zaključen sa naknadom.

Najzad, ako se povećanje kapitala vrši unosom nepokretnosti, odluka o povećanju kapitala mora biti u formi solemnizovane privatne isprave.

Registracione prijave smanjenja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću:

Osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala koji iznosi 100 dinara.

Smanjenje se može sprovoditi:

• radi pokrića gubitaka,
• radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva,
• u slučaju oslobođenja preuzete obaveze na uplatu odnosno unos uloga u društvo iz člana 46 Zakona o privrednim društvima,
• u slučaju povlačenja i poništaja udela iz člana 155 Zakona o privrednim društvima,
• u slučaju poništaja sopstvenog udela usled neraspolaganja istim iz člana 159 Zakona o privrednim društvima.

Ovde treba razlikovati dve situacije: 

• A. smanjenje kapitalabez primene odredbi o zaštiti poverilaca kada se smanjenje sprovodi u jednom koraku 
• B. smanjenje kapitala uz primenu odredbi o zaštiti poverilaca kada se sprovodi u dva koraka.

A. Smanjenje kapitala BEZ primene odredbi o zaštiti poverilaca:

• registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću (Obavezni podaci + dodatak 15),
• odluka skupštine društva o smanjenju kapitala,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Smanjenje kapitala društva s ograničenom odgovornošću sprovodi se u jednom koraku samo u slučajevima kad se:

1. poništavaju sopstveni udeli društva koje je društvo besteretno steklo i za koje su ulozi u potpunosti uplaćeni odnosno uneti.
2. povlače i poništavaju udeli koji su u potpunosti uplaćeni/uneti i to isplatom članu na teret sredstava rezervikoje se mogu koristiti za te namene.
3. pokrivaju gubici društva iz prethodne poslovne godine. Ovo je moguće samo u slučaju da društvo ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koji se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne može biti veći od gubitaka koji se pokrivaju.
4. stvaraju ili povećavaju rezerve za pokrivanje budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva. Ove rezerve po smanjenju kapitala ne mogu biti veće od 10% osnovnog kapitala.

U svim ostalim slučajevima smanjenja kapitala primenjuju se odredbe o zaštiti poverilaca ("dva koraka").

B. smanjenje kapitala UZ  primenu odredbi o zaštiti poverilaca:

U slučaju smanjenja kapitala uz primenu odredbi o zaštiti poverilaca postupak smanjenja sprovodi se u dva koraka:
1.    korak - registracija i objava odluke o smanjenju kapitala u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije:

• registraciona prijava za registraciju i objavu odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka skupštine društva o smanjenju kapitala (ne starija od tri meseca),
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

2. korak - smanjenje kapitala nastalo sprovođenjem objavljene odluke o smanjenju:

• registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću društva nastalog sprovođenjem odluke o smanjenju kapitala (Obavezni podaci + dodatak 15),
• izjava nadležnog organa društva da su sva potraživanja poverilaca obezbeđena odnosno izmirena, odnosno da ti poverioci u propisanom roku nisu podneli tužbu nadležnom sudu, odnosno dokaz da je sud odbio da se naloži ustanovljenje obezbeđenja tih poverilaca,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Odluka o smanjenju kapitala uz primenu odredbi o zaštiti poverilaca obavezno sadrži  poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja tih potraživanja.

Osnovni kapital društva se smatra smanjenim danom registracije u registru privrednih subjekata.

Registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva:

Odluka o izdavanju akcija radi povećanja kapitala se registruje u skladu sa zakonom o registraciji u roku od šest meseci od dana donošenja.

Osnovni kapital akcionarskog društva može se povećati:

1. novim ulozima (obuhvata i konverziju duga u kapital, osim kod javnih AD);
2. uslovno, u skladu sa članom 301. ZPD (uslovno povećanje kapitala);
3. iz neraspoređene dobiti i rezervi društva raspoloživih za te namene (povećanje iz neto imovine društva);
4. kao rezultat statusne promene.

Povećanje kapitala akcionarskog društva uvek se sprovodi u dva koraka:

1. korak - registracija i objava odluke o povećanju kapitala:

• registraciona prijava odluke o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva  (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka nadležnog organa društva o povećanju kapitala,
• dokaz o uplati naknade za pregistraciju i objavu (visina naknade).

2. korak - povećanje osnovnog kapitala nastalo sprovođenjem registrovane odluke:

• registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva nastalog sprovođenjem odluke o povećanju kapitala (Obavezni podaci + dodatak 14),
• potvrda Centralnog registra o izvršenom upisu akcija u Centralnom registru,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Za slučajeve povećanja kapitala nastalog ostvarivanjem prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata:

1. korak - registracija odluke o izdavanju zamenljivih obveznica i varanata:
   • registraciona prijava odluke o izdavanju zamenljivih obveznica i varanata (Obavezni podaci + dodatak 28),
   • odluka nadležnog organa o izdavanju zamenljivih obveznica i varanata,
   • dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).
2. korak - povećanje osnovnog kapitala nastalo sprovođenjem registrovane odluke o izdavanju zamenljivih obveznica i varanata:
   • registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva nastalog sprovođenjem odluke o izdavanju zamenljivih obveznica i varanata (Obavezni podaci + dodatak 14),
   • potvrda Centralnog registra o izvršenom upisu zamenljivih obveznica i varanata u Centralni registar,
   • dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala akcionarskog društva:

Kod smanjenja kapitala akcionarskog društva takođe treba razlikovati dve situacije: 

A. smanjenje kapitala bez primene odredbi o zaštiti poverilaca kada se smanjenje sprovodi u jednom koraku,

B. smanjenje kapitala uz primenu odredbi o zaštiti poverilaca kada se smanjenje sprovodi u dva koraka.

A. smanjenje kapitala bez primene odredbi o zaštiti poverilaca društva kada se smanjenje sprovodi u jednom koraku. Ovo obuhvata slučajeve u kojima se vrši poništaj akcija (član 320. ZPD) i slučajeve u kojima se smanjenje osnovnog kapitala vrši bez promene neto imovine društva (član 321. ZPD):

• registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala - slučajevi kada se ne primenjuju pravila o zaštiti poverilaca, već se odmah registruje smanjenje kapitala (Obavezni podaci + dodatak 15),
• odluka nadležnog organa društva o smanjenju osnovnog kapitala,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

B. smanjenje kapitala uz primenu odredbi o zaštiti poverilaca društva kada se sprovode dva koraka. Ovo obuhvata sve ostale slučajeve osim onih iz člana 320. i 321. ZPD:

1. korak - registracija i objava odluke o smanjenju kapitala u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije:
   • registraciona prijava za registraciju i objavu odluke o smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva poveriocima, preko internet strane Agencije (Obavezni podaci + dodatak 28),
   • odluka nadležnog organa društva o smanjenju kapitala (ne starija od tri meseca),
   • dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).
2. korak - smanjenje kapitala nastalo sprovođenjem objavljene odluke o smanjenju:
   • registraciona prijava smanjenja osnovnog kapitala akcionarskog društva nastalog sprovođenjem odluke o smanjenju kapitala (Obavezni podaci + dodatak 15),
   • potvrda Centralnog registra o izvršenom smanjenju,
   • dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Postupak kod vraćanja dodatnih uplata koje ne povećavaju osnovni kapital:

• registraciona prijava za registraciju i objavu odluke o vraćanju dodatnih uplata, preko internet strane Agencije (Obavezni podaci + dodatak 28),
• odluka nadležnog organa društva o vraćanju dodatnih uplata (ne starija od tri meseca),
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Odredbom člana 180. Zakona o privrednim društvima propisano je da je društvo u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva. Pravilo je da se one vraćaju u roku koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva. Ako rok za vraćanje nije određen, član društva ima pravo da zahteva vraćanje, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka ili za namirenje poverilaca društva. Takođe je određeno da se dodatne uplate ne mogu vratiti članu društva koji nije u poptunosti uneo upisani ulog u društvo.

Vraćanje dodatnih uplata članovima društva vrši se shodno primenom odredaba ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala društva, što dalje upućuje da odluka radi zaštite poverilaca mora biti objavljena na internet strani Registra u trajanju od 3 meseca. U ova tri meseca eventualni poverioci prijavljuju svoja potraživanja i ona se namiruju ili obezbeđuju ili osporavaju.

Dakle, za razliku od postupka za registraciju smanjenja osnovnog (registrovanog) kapitala društva, gde postoji tzv. drugi korak, u slučaju dodatnih uplata, koje nikad nisu pretvorene u kapital, registrator nakon tri meseca ne može doneti nikakvo rešenje o smanjenju dodatnih uplata ili kakvoj drugoj registraciji, budući da se dodatne uplate ne registruju, pa nikakva izmena u registrovanim podacima ni ne nastaje.

Pod ovim okolnostima, registrator može samo izdati potvrdu da je odluka o vraćanju dodatnih uplata bila registrovana i objavljena na internet strani Registra privrednih subjekata u trajanju od tri meseca, a ovo se može utvrditi i pretragom internet strane Agencije.
Izuzetno na zahtev člana društva koji je izvršio dodatnu uplatu, a koji nije u potpunosti uplatio upisani ulog u društvo, za iznos neuplaćenog upisanog uloga, društvo može doneti odluku da se umesto vraćanja dodatnih uplata, dodatna uplata smatra potpunim ili delimičnim ispunjenjem uplate upisanog novčanog uloga. Ukoliko društvo donese takvu odluku, odluka se dostavlja uz registracionu prijavu promene.

Registraciona prijava uplate odnosno unosa upisanog uloga:

Uplata novčanog uloga - DOO:

• registraciona prijava uplate upisanog novčanog uloga društva s ograničenom odgovornošću (Obavezni podaci + dodatak 14),
• potvrda banke o izvršenoj uplati,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Uplata novčanog uloga - AD:

• registraciona prijava uplate upisanog novčanog uloga akcionarskog društva (Obavezni podaci + dodatak 14),
• akt Centralnog registra o upisu akcija,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Unos nenovčanih uloga kod AD i DOO:

• registraciona prijava unosa upisanog nenovčanog uloga društva s ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva (Obavezni podaci + dodatak 14),
• sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga (kod javnih akcionarskih društava obavezna je procena vrednosti nenovčanog uloga ovlašćenog procenjivača),
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registracija promene pravne forme sprovodi se u dva koraka, pri čemu je prvi korak objava predloga odluke o promeni pravne forme.

Radi sprovođenja postupka promene pravne forme, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora priprema i dostavlja skupštini na usvajanje predlog odluke o promeni pravne forme kao i ostatak dokumentacije predviđene članom 479 Zakona o privrednim društvima.

Kod ortačkog društva, akte i dokumente priprema jedan od ortaka i dostavlja ostalim ortacima na usvajanje, dok kod komanditnog društva, akte i dokumente priprema jedan od komplementara i dostavlja ostalim komplementarima i komanditorima na usvajanje. Ako je upravljanje društvom dvodomno u kome, pored direktora, društvo ima i nadzorni odbor,  dokumentaciju priprema jedan ili više direktora odnosno izvršni odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja.

Predlog odluke o promeni pravne forme dostavlja se Registru privrednih subjekata radi objave na internet stranici ovog registra najkasnije 60 dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme.

Društvo podnosi prijavu za objavu predloga odluke o promeni pravne forme, uz koju dostavlja predlog odluke o promeni pravne forme i dokaz o uplati naknade za objavu u iznosu od 800,00 dinara, a registrator vrši objavljivanje odluke na internet strani Agencije. Predlog odluke biće objavljen na internet stranici Registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana, te društvo može održati sednicu skupštine na kojoj će doneti odluku o promeni pravne forme nakon isteka ovog roka od dana objave predloga odluke.

1. korak - Objava predloga odluke
   
   
   • registraciona prijava za objavljivanje predloga odluke o promeni pravne forme na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 27),
   • odluka o promeni pravne forme,
   • dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Po isteku zakonskog roka od 60 dana od dana objave predloga odluke o promeni pravne forme i nakon održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi konačna odluka o promeni pravne forme, može se pristupiti 2. koraku:

2. korak - Promena pravne forme
   
   
   • registraciona prijava promene pravne forme privrednog društva (Obavezni podaci + dodatak 19 + dodatak 01 + dodatak 12+ drugi odgovarajući dodaci za promenu organa društva u zavisnosti od nove pravne forme),
   • odluka nadležnog organa o promeni pravne forme društva,
   • izmene osnivačkog akta društva,
   • statut društva, ako društvo menja pravnu formu u akcionarsko društvo,
   • odluka kojom se imenuju članovi organa društva,
   • dokumentacija propisana za osnivanje date forme društva,
   • dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade) - imajte u vidu da se za registraciju osnivačkog akta odnosno statuta društva plaća posebna naknada u skladu sa Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre ("Službeni glasnik RS", br. 119/13, 138/14, 45/15, 106/15, 32/16, 60/16, 75/18, 73/19, 15/20, 91/20, 11/21 и 66/21)

Važna napomena za promenu pravne forme akcionarskih društava:

Akcionarsko društvo koje menja pravnu formu je u obavezi da podnese zahtev za ispis akcija u Centralnom registru depoa i kliring hartija od vrednosti. Potvrda Centralnog registra o podnetom zahtevu za ispis akcija se dostavlja uz registracionu prijavu promene pravne forme u skladu sa odredbom člana 48. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju za promenu pravne forme akcionarskog društva.

Registraciona prijava promene oblika organizovanja društvenog preduzeća:

• registraciona prijava za promenu oblika organizovanja društvenog preduzeća (Obavezni podaci + dodatak 19 + dodatak 01 + dodatak 12+ drugi odgovarajući dodaci za promenu organa društva u zavisnosti od novog oblika organizovanja),
• odluka o promeni oblika organizovanja,
• sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koje koristi društveno preduzeće,
• zaključak Vlade o udelu državne svojine u sredstvima koje koristi društveno preduzeće sa predlogom sporazuma o udelu državne svojine u sredstvima koje koristi društveno preduzeće,
• dokaz o uplati naknade za promenu podataka (visina naknade).

Ukoliko društveno preduzeće u kome je utvrđen udeo Republike Srbije menja oblik organizovanja u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo potrebno je da dostavi izmenjen osnivački akt sačinjen i potpisan od strane ovlašćenog lica.

Registraciona prijava statusne promene:

Registracija statusne promene sprovodi se u dva koraka, pri čemu je prvi korak objava nacrta ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrta plana podele. Nacrt ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrt plana podele dostavlja se Registru privrednih subjekata radi objave na internet stranici tog registra najkasnije 60 dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.

Nacrt ugovora/plana podele dostavlja se Registru radi objave za svakog od učesnika u statusnoj promeni (osim za društvo koje eventualno nastaje iz statusne promene).

Društvo podnosi prijavu za objavu nacrta ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrta plana podele, uz koju dostavlja nacrt ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrt plana podele i dokaz o uplati naknade za objavu u iznosu od 800,00 dinara, a registrator vrši objavljivanje nacrta na internet strani Agencije. Nacrt će biti objavljen na internet stranici Registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana. Dakle od trenutka objave nacrta do održavanja sednice skupštine mora proteći najmanje 60 dana. 

1. korak - objava nacrta ugovora o statusnoj promeni/nacrta plana podele
   • registraciona prijava za objavljivanje na internet strani Agencije nacrta ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrta plana podele (Obavezni podaci + dodatak 27),
   • nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele privrednog društva,
   • dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registracija odluke o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva

Ako se statusnom promenom povećava osnovni kapital akcionarskog društva, istovremeno sa prijavom nacrta ugovora, podnosi se i prijava registracije odluke o povećanju osnovnog kapitala (dodatak 28).

Objava obaveštenja članovima društva:

Uz prijavu nacrta ugovora, dostavlja se obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu izvršiti uvid u dokumente i akte društva, radi objave u skladu sa zakonom, s tim što društvo koje nije javno AD nema ovu obavezu ako je ovo obaveštenje uputilo lično svakom članu društva.

Objava obaveštenja poveriocima:

Objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni odnosno nacrta plana podele, smatra se da su i poverioci društva obavešteni o statusnoj promeni.

2. korak - registracija statusne promene

• registraciona prijava statusne promene (za upotrebu obrazaca pogledati niže - obrasci se razlikuju u zavisnosti od vrste statusne promene),
• odluke skupština privrednih društava koja učestvuju u statusnoj promeni, kojima se odobrava statusna promena,
• ugovor o statusnoj promeni, odnosno plan podele društva, overen od nadležnog organa overe,
• osnivački akt privrednog društva koje nastaje statusnom promenom, kao i statut tog privrednog društva ako se osniva akcionarsko društvo, ili izmene i dopune osnivačkog akta, odnosno statuta u slučaju akcionarskog društva, ako privredno društvo koje učestvuje u statusnoj promeni nastavlja da postoji,
• odluka o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala, do kojeg dolazi u zavisnosti od vrste statusne promene, osim u slučaju zabrane stvaranja prividnog kapitala,
• izjava kojom se potvrđuje da su isplaćeni svi nesaglasni članovi/akcionari koji učestvuju u statusnoj promeni, odnosno da nesaglasnih članova/akcionara nije bilo
• dokumentacija koja se dostavlja za registraciju osnivanja privrednog društva u odgovarajućoj pravnoj formi, ako statusnom promenom nastaje novo privredno društvo,
• finansijski izveštaj privrednih društava koja učestvuju u statusnoj promeni sa mišljenjem revizora, izveštaj revizora o izvršenoj statusnoj promeni, izveštaj odbora direktora, odnosno izvršnog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno o statusnoj promeni ili izjava zastupnika društva da su članovi saglasni da se finansijski izveštaji, izveštaj revizora, izveštaj odbora direktora odnosno izvršnog odbora ne sačinjava,
• potvrda Centralnog registra o izvršenom upisu akcija u Centralnom registru, ako se usled statusne promene povećava osnovni kapital akcionarskog društva,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registracija statusne promene, odnosno drugi korak, vrši se nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele (član 504. Zakona o privrednim društvima).

Iz toga sledi da po isteku roka od 60 dana od objave nacrta, na sednici skupštine društva učesnika statusne promene odobrava se ugovor o statusnoj promeni odnosno plan podele i nakon njegovog zaključenja kada i stupa na snagu, ako nije predviđen neki drugi datum, može se odmah podneti prijava Registru privrednih subjekata radi sprovođenja statusne promene.
Uz odluku o statusnoj promeni, skupština je dužna da istovremeno usvoji izmene i dopune osnivačkog akta, odnosno statuta u slučaju acionarskog društva, ako društvo nastavlja da postoji, zatim da usvoji osnivački akt društva koje nastaje statusnom promenom, kao i statut tog društva ako je ono akcionarsko društvo i da donese odluku o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala u zavisnosti od vrste statusne promene.

Registracija statusne promene se ne može vršiti pre isplate nesaglasnih članova društva koje učestvuje u statusnoj promeni. Zakonski zastupnik/predsednik odbora direktora/predsednik nadzornog odbora pisanom izjavom potvrđuju da su isplaćeni svi nesaglasni članovi/akcionari koji učestvuju u statusnoj promeni, odnosno da nesaglasnih članova/akcionara nije bilo. Navedena izjava se dostavlja Registru privrednih subjekata u potupku regstracije statusne promene.

Važna napomena u sučaju nesrazmerne zamene udela/akcija

U cilju zaštite prava svih članova društva, ako se statusnom promenom vrši nesrazmerna zamena udela/akcija članova društva prenosioca za udele/akcije u društvu sticaocu, odluka skupštine o odobravanju ugovora odnosno plana podele mora da sadrži odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjaveod strane lica određenih članom 474 stav 3 Zakona o privrednim društvima da se svaki član društva prenosioca saglasio da se statusnom promenom izvrši zamena udela odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, osim članova društva prenosioca koji koriste svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508 istog zakona.  

Dakle za punovažnost odluke supštine kojom se odobrava statusna promena, neophodno je da sadrži konstataciju da stupa na snagu davanjem ove izjave direktora/predsedika odbora drektora/predsednika nadzornog odbora (u zavisnosti od forme društva), a u postupku registacije ovakve statusne promene, navedena izjava se dostavlja Registru rivrednih subjekata.

Ovde je potrebno napomenuti, da ukoliko ne dolazi do nesrazmerne zamene udela/akcija za članove ili akcionare društva prenosioca, ovakva konstatacija neće biti neophodna u odluci supštine, niti je potrebno navedenu izjavu u postupku registracije dostavljati.

Kod statusnih promena javnih preduzeća potrebno je priložiti i saglasnost osnivača na odluku o statusnoj promeni.

Važna napomena za statusne promene kod javnih akcionarskih društava:

Odredbom člana 483. stav 5. Zakona o privrednim društvima propisano je da ako se statusnom promenom javno akcionarsko društvo pripaja društvu koje nije javno akcionarsko društvo ili se sa njim spaja u novo društvo koje nije javno akcionarsko društvo, to društvo mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog društva koji su propisani zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Ovo upućuje na primenu odredbi članova 70. i 123. Zakona o tržištu kapitala.

U skladu sa navedenim, procedura je sledeća:

• javno akcionarsko društvo donosi nacrt ugovora o statusnoj promeni i odluku o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta odnosno MTP. Nacrt i odluku potrebno je dostaviti APR radi registracije odnosno objave (Obavezni podaci + dodatak 27 + dodatak 28). Ova dva akta se mogu podneti za registraciju istovremeno ili odvojeno, uz obavezu poštovanja zakonskih rokova u pogledu vremena donošenja;
• zatim se Odluka o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta odnosno MTP zajedno sa rešenjem registratora o registraciji ove odluke u APR i ostalom propisanom dokumentacijom dostavlja Beogradskoj berzi radi donošenja rešenja o isključenju akcija izdavaoca sa regulisanog tržišta odnosno MTP;
• nakon dobijanja rešenja Beogradske berze, potrebno je obratiti se Komisiji za hartije od vrednosti radi brisanja izdavaoca iz Registra javnih društava;
• tek nakon dobijanja ovog akta Komisije i pribavljanja ostale dokumentacije potrebne za registraciju statusne promene, može se podneti registraciona prijava za promenu pravne forme u APR, pri čemu se rešenje Komisije o brisanju društva iz Registra javnih društava dostavlja APR uz ostalu dokumentaciju (u originalu ili overenoj kopiji).

Pojednostavljeni postupak sprovođenja statusne promene:

Pojednostavljeni postupak sprovođenja statusne promene sprovodi se kada je društvo sticalac vlasnik najmanje 90% udela/akcija društva prenosioca i tada se postupak statusne promene može sprovesti bez donošenja odluke o statusnoj promeni društva sticaoca, ali samo ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 501. stav 1. ZPD (tj. ako je društvo sticalac blagovremeno objavilo nacrt ugovora o statusnoj promeni, omogućilo uvid u akta i dokumenta društva vezana za statusnu promenu, ako su manjinski akcionari sticaoca saglasni da se odluka ne donosi), a sam ugovor o statusnoj promeni ne mora da sadrži podatke o zameni akcija/udela.

Takođe, ako je društvo sticalac 100% vlasnik akcija/udela u društvu prenosiocu, kod društva sticaoca neće biti promene u članskom odnosu, niti promene u visini kapitala.

Promena članskog odnosa usled statusne promene:

Statusnom promenom se društvo prenosilac reorganizuje tako što na drugo društvo - društvo sticaoca prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije.

Svi članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela odnosno akcija u drugačijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu. Posebno napominjemo da se kroz statusnu promenu ne mogu sprovoditi promene članova koje za svoj osnov imaju prenos udela, a nisu posledica same statusne promene, budući da se shodno Zakonu o privrednim društvima svojstvo člana stiče odnosno gubi danom registracije. Ovo praktično znači da nije moguće koristiti postupak statusne promene za istupanje/pristupanje članova mimo pravila koje predviđa Zakon, već će lica koja žele da istupe iz društva prenosioca i/ili sticaoca to moći da učine tek nakon registracije statusne promene kroz prenos udela ili na drugi zakonom propisani način.

Ukoliko je konkretna statusna promena takva da dovodi do promene u članskom odnosu, bilo kod društva prenosioca i/ili društva sticaoca, podnosi se i dodatak za promenu članova (dodatak 12), osim ako je društvo sticalac društvo koje nastaje usled statusne promene (tada se novi članovi upisuju u JRPPS) ili ako je društvo prenosilac društvo koje prestaje da postoji (tada nema potrebe brisati posebno članove društva budući da se briše čitavo društvo).

Povećanje kapitala društva

Ako se statusnom promenom povećava osnovni kapital društva sticaoca, istovremeno sa registracionom prijavom statusne promene, podnosi se i dodatak za registraciju i objavu odluke o povećanju kapitala (dodatak 28), zatim dodatak za povećanje osnovnog kapitala društva sticaoca (dodatak 14), osim ako se kapital prenosi na društvo koje nastaje usled statusne promene (tada se iznos upisuje u JRPPS). Društvo sticalac ne može povećati svoj osnovni kapital za iznos koje ono samo poseduje u društvu prenosiocu niti za iznos koji društvo prenosilac poseduje u društvu sticaocu  niti za iznos koje društvo prenosilac poseduje u drugom društvu prenosiocu (zabrana stvaranja prividnog kapitala).

Povećanje se vrši u skladu sa registrovanim iznosima osnovnog kapitala.

Smanjenje kapitala društva

Ako se statusnom promenom smanjuje osnovni kapital društva prenosioca, istovremeno sa registracionom prijavom statusne promene podnosi se i dodatak za registraciju i objavu odluke osmanjenju kapitala (dodatak 28), zatim dodatak za smanjenje osnovnog kapitala društva prenosioca (dodatak 15), osim ako se društvo prenosilac briše usled statusne promene.

Smanjenje se vrši u skladu sa registrovanim iznosima osnovnog kapitala.

Registracione prijave statusne promene – korišćenje obrazaca:

1. Pripajanje
   • za prenosioca: Registraciona prijava brisanja
   • za sticaoca: Obavezni podaci + dodatak 20 + drugi potrebni dodaciza promenu članova i/ili kapitala u zavisnosti od konkretnog slučaja
2. Spajanje
   • za prenosioce: Registraciona prijava brisanja(za svakog prenosioca zasebna prijava)
   • za sticaoca: Jedinstvena registraciona prijava osnivanja (JRPPS) za odgovarajuću pravnu formu u zavisnosti od pravne forme društva koje nastaje usled ove statusne promene
3. Podela uz osnivanje
   • za prenosioca: Registraciona prijava brisanja
   • za sticaoce: Jedinstvena registraciona prijava osnivanja (JRPPS) za odgovarajuću pravnu formu u zavisnosti od pravne forme društva koje nastaje usled ove statusne promene (za svakog sticaoca zasebna prijava)
4. Podela uz pripajanje
   • za prenosioca:Registraciona prijava brisanja
   • za sticaoce: Obavezni podaci + dodatak 20+ drugi potrebni dodaci u zavisnosti od konkretnog slučaja. Za svakog sticaoca podnosi se zasebna prijava.
5. Izdvajanje uz osnivanje
   • za prenosioca: Obavezni podaci + dodatak 20+ drugi potrebni dodaci u zavisnosti od konkretnog slučaja.
   • za sticaoca/e: Jedinstvena registraciona prijava osnivanja (JRPPS) za odgovarajuću pravnu formu u zavisnosti od pravne forme društva koje nastaje usled ove statusne promene (za svakog sticaoca zasebna prijava, ako ih ima više)
6. Izdvajanje uz pripajanje
   • za prenosioca: Obavezni podaci + dodatak 20+ drugi potrebni dodaci u zavisnosti od konkretnog slučaja (videti dodatak 21).
   • za sticaoca/e: Obavezni podaci + dodatak 20+ drugi potrebni dodaci u zavisnosti od konkretnog slučaja. Za svakog sticaoca podnosi se zasebna prijava, ako ih ima više.

Napomena:

Prilikom podnošenja registracionih prijava i prateće dokumentacije za registraciju statusnih promena važno je da imate u vidu da se svaka prijava za svakog učesnika zavodi zasebno, u smislu da dobija svoj BD broj, ali da se svi dobijeni brojevi tretiraju kao jedan zahtev – zahtev za registraciju statusne promene. U ovom smislu, ako jedan od podnetih zahteva ne ispunjava uslove za registraciju, neće biti moguće doneti pozitivnu odluku ni po ostalim zahtevima, s obzirom da se o njima mora odlučivati na jedinstven način.

Registraciona prijava promene vlasništva društvenog, odnosno javnog kapitala: 

• registraciona prijava promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (Obavezni podaci + dodatak 06 + dodatak 12 + dodatak 14 ili dodatak 15 + dodatak 19 + dodatak 28) – prilažu se odgovarajući dodaci u zavisnosti od konkretnog slučaja, odnosno neće uvek biti potrebni svi navedeni dodaci),
• ugovor o prodaji društvenog, odnosno javnog kapitala,
• akt o promeni pravne forme subjekta privatizacije, ako se usled prodaje društvenog, odnosno javnog kapitala menja pravna forma,
• rešenje organizacije nadležne za privatizaciju kojim se potvrđuje da je preduzeće prenelo udele bez naknade zaposlenima u postupku privatizacije, čiji je sastavni deo spisak udeličara,
• overene izmene osnivačkog akta i njegov prečišćen tekst i/ili statut subjekta privatizacije, u zavisnosti od promene pravne forme,
• odluka o imenovanju zastupnika društva, ako dolazi do promene zastupnika,
• druga dokumentacija u skladu sa zakonom,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava povećanja kapitala usled ispunjenja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog, odnosno javnog kapitala:

• registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala u skladu sa obavezom iz ugovora o prodaji društvenog, odnosno državnog kapitala u postupku privatizacije (Obavezni podaci + dodatak 14),
• odluka skupštine društva o povećanju osnovnog kapitala, doneta u skladu sa ugovorom o prodaji društvenog, odnosno javnog kapitala,
• dokaz o izvršenom povećanju osnovnog kapitala (potvrda banke o izvršenoj uplati novčanog kapitala i/ili izveštaj o izvršenoj proceni uloga u stvarima),
• akt organizacije nadležne za privatizaciju o potvrđivanju ispunjenja obaveze iz ugovora o prodaji društvenog, odnosno javnog kapitala u postupku privatizacije,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Prijava ugovora 

• registraciona prijava ugovora o kontroli i upravljanju radi objavljivanja na internet strani Agencije (Obavezni podaci + dodatak 26),
• ugovor o kontroli i upravljanju,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Društvo podnosi prijavu za objavljivanje ugovora o kontroli i upravljanju uz koju dostavlja ugovor i dokaz o uplati naknade za objavu (visine naknada), a registrator vrši objavljivanje ugovora na internet strani Agencije.

Prestanak ugovora

• registraciona prijava prestanka ugovora o kontroli (Obavezni podaci + dodatak 26),
• dokaz o prestanku ugovora o kontroli i upravljanju,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Registraciona prijava zabeležbe: 

• registraciona prijava činjenica od značaja za pravni promet radi registracije i objave preko internet strane Agencije (Obavezni podaci + dodatak 29),
• dokumentacija kojom se te činjenice utvrđuju,
• dokaz o uplati naknade (visina naknade).

Promena stečajnog upravnika

Postupak registracije za promenu podataka o stečajnom upravniku, može biti pokrenut po zahtevu stečajnog upravnika ili po službenoj dužnosti, a promena podataka se vrši po osnovu pravosnažnog rešenja suda o imenovanju i razrešenju stečajnog upravnika.

Više o tome možete pročitati ovde.

Obustava stečaja usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica:

U stečajnom postupku može doći i do obustave stečajnog postupka kao posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica koja za posledicu nema brisanje, već sprovođenje promene podataka o stečajnom dužniku u Registru.

Ukoliko se u postupku stečaja stečajni dužnik proda kao pravno lice, tada se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, a nastavlja se prema stečajnoj masi. Nakon obustave stečajnog postupka, privredni subjekt koji je bio predmet prodaje u stečajnom postupku zadržava svoj pravni subjektivitet, a dolazi do promene osnivača, tj. vlasnika pravnog lica, tako što se kupac stečajnog dužnika upisuje u Registar Agencije za privredne registre kao njegov član (osim kod akcionarskih društava, s obzirom da se promena akcionara ne registruje u Registru privrednih subjekata već u Centralnom registru hartija od vrednosti).

Pri tome, registrovani podaci o kapitalu se brišu, a kao nova vrednost nenovčanog uloga člana (kupca stečajnog dužnika), odnosno osnovnog nenovčanog kapitala društva, registruje se iznos plaćene kupoprodajne cene.

Ako bi na ovaj način registrovana vrednost osnovnog kapitala bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje se na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavlјanja postupka stečaja.

Istovremeno, novi član društva bira zakonske zastupnike i druge organe društva.

Prijavu za registraciju promene podataka u ovom slučaju ovlašćen je da podnese novi zastupnik društva – ne i stečajni upravnik (najčešće su to sledeće promene: poslovno ime, pravna forma, organi, članovi društva, obustava stečaja, pa se u skladu sa tim i prilažu odgovarajući dodaci prijave). Uz prijavu za registraciju obustave stečajnog postupka usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica prilažu se:

• pravnosnažno rešenje o obustavi stečajnog postupka (osim ako je obustava stečajnog postupka već prethodno registrovana po službenoj dužnosti),
• ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica,
• dokaz o identitetu novog člana/članova,
• odgovarajuće odluke skupštine odnosno drugog organa društva o promeni/imenovanju organa društva ili promeni drugih statusnih podataka,
• izmene osnivačkog akta i prečišćeni tekst (ako se menja pravna forma) i/ili statut (ako je reč o akcionarskom društvu),
• dokaz o uplati naknade (visina naknade) - imajte u vidu da se za registraciju osnivačkog akta odnosno statuta plaća posebna naknada u skladu sa Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre.

Važna napomena:

Prilikom promene pravne forme usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, ne primenjuju se odredbe Zakona o privrednim društvima kojima je predviđena obavezna objava predloga odluke o promeni pravne forme, odnosno ovaj slučaj predstavlja izuzetak u kom se promena pravne forme može registrovati u "jednom koraku".

Izuzetak od ovog pravila je situacija kada je obustavljen stečajni postupak  usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, a stečajni dužnik je akcionarsko društvo, kada se na promenu pravne forme primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima kojima je predviđena obavezna objava predloga odluke o promeni pravne forme, tako da:

1. podnosilac prijave (zakonski zastupnik imenovan odlukom kupca iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica)  podnosi zahtev za obustavu stečajnog postupka, promenu zakonskog zastupnika i zahtev za objavu nacrta odluke o promeni pravne forme. Uz registracionu prijavu dostavlja se: pravnosnažno rešenje o obustavi stečaja, ugovor o kupoprodaji stečajnog dužnika, odluka o imenovanju direktora koju donosi kupac stečajnog dužnika, predlog odluke o promeni pravne forme.
2. nakon dobijanja dokumenta iz CRHoV o ispisu akcija (u „drugom koraku“) stranka podnosi registracionu prijavu promene pravne forme, poslovnog imena, organa (po potrebi), članova, prijavu za registraciju i objavu osnivačkog akta, a uz prijavu se dostavlјa: odluka o promeni pravne forme, overen  osnivački akt  i  dokument  CRHoV o ispisu akcija iz Centralnog registra.