Sastavljanje i dostavljanje izveštaja

  1. Da li se za izveštajnu 2021. godinu, dostavlјaju Podaci za statističke i druge potrebe do kraja februara 2022. godine?

Ne, više se ne dostavlјaju. Međutim, novim Zakonom o računovodstvu je propisano, da se za potrebe statističke obrade, uz redovni godišnji finansijski izveštaj, u roku koji je propisan za dostavlјanje tog izveštaja (dakle, do 31. marta 2022. godine) dostavlјa obrazac Statistički izveštaj. Dostavlјanje ovog obrasca je neophodno da bi se finansijski izveštaj smatrao potpunim.  Takođe, novina je i to da se i obrazac Statistički izveštaj javno objavlјuje.

  1. Koji su rokovi za dostavlјanje izveštaja za 2021. godinu, u uslovima primene novog Zakona o računovodstvu?

Članom 44. Zakona, propisani su potpuno novi rokovi za dostavlјanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, izjave o neaktivnosti i konsolidovanog finansijskog izveštaja. Konkretno za izveštaje za 2021. godinu:

  • redovni godišnji finansijski izveštaj i Izjava o neaktivnosti se dostavlјaju najkasnije do 31. marta 2022. godine;
  • konsolidovani finansijski izveštaj se dostavlјa do 4. maja 2022. godine, s obzirom da poslednji dan roka – 30.04.2022. godine pada u neradni dan.

Rok za dostavlјanje vanrednog finansijskog izveštaja je ostao nepromenjen, i isti se kao i do sada, dostavlјa u roku od 60 dana od datuma bilansa.

  1. Da li su mikro pravna lica i preduzetnici razvrstani u tu veličinu dužni da dostavlјaju Napomene uz redovan godišnji finansijski izveštaj, tj. u kom obimu dostavlјaju taj izveštaj?

Za razliku od prethodnog, novim Zakonom o računovodstvu, propisano je da obavezu sastavlјanja Napomena, sada imaju mikro privredna društva, zadruge, ustanove, mikro ogranci stranih pravnih lica i mikro pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe Zakona i te napomene su dužni da dostave uz  Bilans stanja i Bilans uspeha.

Dakle, Napomene uz redovan godišnji finansijski izveštaj nisu dužni da sastavlјaju samo mikro druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. Zakona, koja kao računovodstvenu regulativu primenjuju pravilnik Ministarstva finansija i preduzetnici razvrstani u tu veličinu. Odnosno, oni redovan godišnji finansijski izveštaj sastavlјaju u obimu: Bilans stanja i Bilans uspeha.

O obimu u kojem se sastavlјaju finansijski izveštaji više možete pročitati ovde.

  1. U kom obimu mala, srednja i velika pravna pravna lica i preduzetnici razvrstani u te veličine dostavlјaju redovan godišnji finansijski izveštaj?

Mala pravna lica umesto punog seta obrazaca kako je to bilo predviđeno prethodnim zakonom, predmetni finansijski izveštaj dostavlјaju u obimu Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijski izveštaj. U istom obimu finansijski izveštaj sastavlјaju i preduzetnici razvrstani u tu veličinu.

Velika, srednja, matična pravna lica, sva javna društva, kao i preduzetnici razvrstani u te veličine, predmetni izveštaj dostavlјaju u punom obimu: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje. Izuzetno, velika i srednja druga pravna lica koja kao računovodstvenu regulativu primenjuju pravilnik Ministarstva finansija, finansijski izveštaj dostavlјaju u obimu: Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje.  

O obimu u kojem obveznici u zavisnosti od veličine i grupe pravnih lica kojoj pripadaju, sastavlјaju finansijski izveštaji više možete pročitati ovde.

  1. Da li su sva pravna lica dužna da uz redovan godišnji finansijski izveštaj, dostave i dokumentaciju (odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, revizorski izveštaj, godišnji izveštaj o poslovanju)?

U uslovima primene novog Zakona, obavezu dostavlјanja dokumentacije imaju samo obveznici revizije. Dakle, ne postoji obaveza dostavlјanja te dokumentacije za sva pravna lica kako je to do sada bilo. Međutim, za razliku od prethodno važećeg Zakona o računovodstvu, sada preduzetnici koji imaju obavezu revizije, u sklopu dokumentacije moraju dostaviti i odluku o usvajanju finansijskog izveštaja.

  1. Da li propisanu dokumentaciju obveznici revizije dostavlјaju istovremeno uz redovan, odnosno konsolidovani godišnji finansijski izveštaj ili u naknadnom roku, tj. koji je rok za dostavlјanje dokumentacije za poslovnu 2021. godinu?

Obveznici revizije nisu dužni, da u roku propisanom za dostavlјanje redovnih, odnosno konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja dostave i propisanu dokumentaciju.

Istu dokumentaciju saglasno Zakonu, obveznici revizije dostavlјaju naknadno, i to:

  • redovne godišnje finansijske izveštaje, najkasnije do 30. juna 2022. godine;
  • konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, najkasnije do 1. avgusta 2022. godine (poslednji dan roka – 31.07.2022. godine pada u neradni dan).

Međutim, obveznici revizije mogu ukoliko to žele, da istovremeno uz redovni odnosno konsolidovani godišnji finansijski izveštaj dostave i propisanu dokumentaciju, ukoliko je ista pripremlјena u momentu dostavlјanja finansijskog izveštaja

  1. Kako pravno lice odnosno preduzetnik koje nije obveznik revizije, može da dostavi revizorski izveštaj o izvršenoj reviziji redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (dobrovolјna revizija)?

Predmetni subjekti mogu dostaviti dobrovolјnu reviziju na način i u rokovima u kojima obveznici revizije dostavlјaju dokumentaciju uz finansijske izveštaje:

  • dostavlјanjem dobrovolјne revizije nakon dostavlјanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja;
  • istovremenim dostavlјanjem dobrovolјne revizije i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

Uz revizorski izveštaj, u svim slučajevima obveznik dostavlјa i Odluku o usvajanju, odnosno Izjavu da finansijski izveštaj nije usvojen.

O načinu i uslovima pod kojim se dostavlјa dobrovolјna revizija više možete pročitati ovde.

  1. Da li su advokati, odnosno advokatske kancelarije koje vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, obveznici dostavlјanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre?

Advokaturapredstavlјa slobodnu profesiju, i u tom smislu, zaista, Zakonom o advokaturi nije predviđeno da se advokati smatraju preduzetnicima, u smislu Zakona o privrednim društvima.

Međutim, član 32. Zakona o porezu na dohodak građana, predviđa da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice, koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (preduzetnik), odnosno na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnik paušalac). Predmetna odredba se odnosi i na advokate. Članom 43. Zakona, predviđeno je da preduzetnik, dakle i advokat, koji plaća porez na stvarni prihod, vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo, dok su preduzetnici paušalci dužni da vode samo knjigu o ostvarenom prometu. Iz navedenih odredaba Zakona o porezu na dohodak građana, proizilazi da advokati koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa Zakonom o računovodstvu, dužni su da shodno istom zakonu svoje redovne godišnje finansijske izveštaje dostave Agenciji za privredne registre.  

Navedeno se odnosi i na notare i javne izvršitelјe ukoliko poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.

  1. Da li su stečajne mase obveznici dostavlјanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre?

U uslovima primene novog Zakona o računovodstvu, stečajne mase, kao imovina stečajnog dužnika nad kojom se nastavlјa postupak stečaja u slučaju obustave ili zaklјučenja tog postupka nad stečajnim dužnikom, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj, jesu obveznici dostavlјanja finansijskih izveštaja Agenciji, bez obzira što nemaju puni pravni subjektivitet.

  1. Da li su predstavništva stranih pravnih lica u obavezi da dostave finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre?

Zakonom o računovodstvu  uređeno je da  se odredbe ovog zakona odnose i na ogranke i druge organizacione delove stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavlјaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Polazeći od navedene odredbe Zakona, predstavništva stranih pravnih lica koja ne obavlјaju privrednu delatnost u Republici Srbiji nisu obveznici predaje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja Agenciji.

  1. Da li su stambene zgrade u obavezi da dostave finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre?

Zakonom o računovodstvu  predviđeno je da se odredbe zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drugačije uređeno. Shodno navedenom, stambene zgrade nisu obveznici dostavlјanja finansijskih izveštaja Agenciji.

  1. Da li su preduzetnici koji su u obavezi da poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, dužni da o tome obaveste Agenciju za privredne registre?

Preduzetnici koji menjaju način vođenja poslovnih knjiga, i poslovne knjige počinju da vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, treba da se prijave u Evidenciju obveznika za dostavlјanje finansijskih i drugih izveštaja.

  1. Da li preduzetnik koji je osnovan, a još uvek nije prijavio početak obavlјanja delatnosti, treba da se prijavi u Evidenciju obveznika i dostavi finansijske izveštaje, odnosno Izjavu o neaktivnosti?

Preduzetnik koji je osnovan, a još uvek nije prijavio početak obavlјanja delatnosti, nema obavezu prijavlјivanja u Evidenciju obveznika, niti dostavlјanja finansijskih izveštaja, odnosno Izjave o neaktivnosti sve do registracije početka obavlјanja delatnosti u nadležnom Registru privrednih subjekata-preduzetnici.

  1. Da li je preduzetnik koji je privremeno prijavio prekid obavlјanja delatnosti obveznik dostavlјanja finansijskih izveštaja, odnosno Izjave o neaktivnosti?

Privremeni prekid obavlјanja delatnosti ne oslobađa preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva od obaveze dostavlјanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili Izjave o neaktivnosti, za celu kalendarsku godinu (ili od dana osnivanja, odnosno dana početka vođenja knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva).

  1. Na koji način možemo da dostavimo godišnje finansijske izveštaje za ranije godine (20 i ranije godine...)?

U toku 2022. godine nije moguće predati finansijske izveštaje, odnosno Izjavu o neaktivnosti za ranije godine. Članom 44. stav. 9. Zakona o računovodstvu  propisano je da je Agencija dužna da obezbedi prijem redovnih i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti za poslednju izveštajnu godinu, kao i vanrednih finansijskih izveštaja za prethodnu i tekuću godinu, u skladu sa ovim zakonom. Sledstveno tome u  2022. godini se primaju i obrađuju isklјučivo godišnji finansijski izveštaji za 2021. godinu, kao i vanredni finansijski izveštaji za 2020 i 2021. godinu.

  1. Da li pravna lica, odnosno preduzetnici koji nisu imali poslovnih aktivnosti u toku godine, mogu da dostave Izjavu o neaktivnosti?

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji u izveštajnoj 2021. godini nisu imali poslovnih događaja, niti su u poslovnim knjigama za tu godinu imali podatke o imovini i obavezama, dužni su da, putem posebnog informacionog sistema Agencije, dostave Izjavu o neaktivnosti potpisanu kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, u skladu sa  Zakonom o računovodstvu.

Da bi bili ispunjeni uslovi za dostavlјanje predmetne izjave pomenuti uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno. Dakle, ukoliko pravna lica, odnosno preduzetnici u izveštajnoj godini nisu imali promena na imovini, ali imaju imovinu za iskazivanje u obrascu Bilansa stanja, isti ne mogu dostaviti Izjavu o neaktivnosti, već su dužni da dostave redovni godišnji finansijski izveštaj.

  1. Na kojim obrascima druga pravna lica dostavlјaju finansijske i Statističkiizveštaj?

Druga pravna lica finansijske i Statistički izveštaj sastavlјaju na obrascima koji su za ovu kategoriju pravnih lica, propisani Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca Statističkog izveštaja za druga pravna lica („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020).

U slučaju da drugo pravno lice primenjuje međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP), odnosno međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), tada finansijski izveštaj sastavlјa na obrascima za privredna društva, zadruge i preduzetnike propisanim Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca Statističkog izveštaja  za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, broj 89/2020).

  1. Na koji način privredno društvo u Izveštaju o promenama na kapitalu može uneti vrednost sa predznakom minus za konkretnu AOP poziciju?

Negativnu vrednost za AOP poziciju za koju je predviđeno unošenje vrednosti sa predznakom minus, obveznik unosi na način da najpre unese vrednost (npr. 120), zatim znak „-„ (minus), a potom prelazi na naredno polјe za unos. Prilikom unošenja predznaka „-„ nije neophodno kursorom se pozicionirati ispred unete vrednosti.

  1. Kako treba popuniti amortizaciju u obrascu Statistički izveštaj?

U obrascima Statistički izveštaj koji je propisan za privredna društva, zadruge i preduzetnike, odnosno za druga pravna lica nije dozvolјeno da se iznos amortizacije i obezvređenja unose u kolone 4 i 6, jer bi se time dovelo u pitanje tačnost bruto, odnosno neto stanja imovine na kraju godine.

Amortizacija i obezvređenje (AOP 9013, 9020, 9028 i 9035 kod privrednih društava, zadruga i preduzetnika, odnosno AOP 9012, 9019, 9027 i 9034 kod drugih pravnih lica), se popunjavaju samo u koloni 5 (Ispravka vrednosti) imajući u vidu da  amortizacija predstavlјa ispravku vrednosti sredstva, odnosno vrednosni iskaz  trošenja sredstva u toku godine, te je kao takva jedinstvena i ne može imati svoju bruto i neto vrednost. S tim u vezi, amortizacija i obezvređenje predstavlјaju sabirak samo u izračunavanju krajnjeg stanja u koloni 5 koji nosi naziv Ispravka vrednosti. Posledično, neto stanje konkretnog oblika stalne imovine (kolona 6) predstavlјa razliku krajnjeg bruto stanja (kolona 4) i krajnjeg stanja ispravke vrednosti (kolona 4) konkretnog oblika stalne imovine.

  1. Da li je potrebno u bilansu stanja popunjavati kolonu 7?

U skladu sa čl. 6. Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike, podaci u koloni 7. iskazuju se samo u slučaju retrospektivne primene računovodstvene politike ili retrospektivnog prepravlјanja stavki u finansijskim izveštajima ili kada se reklasifikuju stavke u finansijskim izveštajima.

  1. Preduzetnik je 2021. godine počeo da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Da li u obrascima finansijskog izveštaja treba popuniti kolonu „prethodna godina“?

Preduzetnici koji su prijavili početak vođenja poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva počev od 2021. godine, u obrascima izveštaja nemaju obavezu popunjavanja podataka u kolonama za prethodnu godinu. Iz toga proizilazi da preduzetnici u obrascu Statistički izveštaj ne popunjavaju pozicije koje se odnose na prethodnu godinu (npr. AOP 9008,  9016, 9023, 9031).

  1. Koja je oznaka za veličinu koju obveznici upisuju prilikom popunjavanja dela Posebni podaci?

Oznake za veličinu koje se koriste prilikom popunjavanja dela Posebni podaci su sledeće:

  • mikro pravno lice – oznaka 1,
  • malo pravno lice – oznaka 2,
  • srednje pravno lice – oznaka 3,
  • veliko pravno lice – oznaka 4.
  1. Koja je oznaka za vlasništvo u Statističkom izveštaju na AOP-u 9002 za udruženja, sindikate i privredna društva?

U skladu sa relevantnim propisima, u obrascu Statistički izveštaj, pod oznakom AOP 9002 - Oznaka za vlasništvo, unosi se statistička oznaka za vlasništvo prema sledećem: 1 za društveno, 2 za privatno, 3 za zadružno, 4 za mešovito (dva ili više oblika vlasništva) i 5 za državno vlasništvo.

  1. Da li je uz finansijski izveštaj, potrebno dostaviti određena dokumenta i koja?

Iako Zakon o računovodstvu ne propisuje obavezu dostavlјanja dokumentacije uz redovne, odnosno konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za pravna lica, odnosno preduzetnike koja nemaju obavezu revizije, a ista se ne dostavlјa ni uz vanredni finansijski izveštaj, to ne znači da u određenim slučajevima ne treba dostaviti određena dokumenta. Na primer:

  • dokaz o uplati naknade - dostavlјa se ukoliko do momenta potpisivanja zahteva nije identifikovana uplata;
  • saglasnost supotpisnika potpisana kvalifikovanim elektronskim ili svojeručnim potpisom tog lica - dostavlјaju obveznici čiji su zakonski zastupnici ograničeni supotpisom;
  • izvod iz nadležnog statusnog registra - dostavlјaju obveznici koji se ne registruju u registrima koje vodi Agencija, ukoliko neki od statusnih podataka u Evidenciji obveznika nije ažuran.
  1. Koji preduzetnici su obveznici revizije redovnih i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno obveznici dostavlјanja dokumentacije?

Obveznici revizije su preduzetnici koji su se razvrstali kao velika ili srednja pravna lica, kao i svi preduzetnici čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj 2020. godini prelazi 517.361 hilјada RSD  (4,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti), bez obzira na veličinu.

  1. Koju dokumentaciju su obveznici revizije dužni da dostave saglasno propisima? Da li se uz redovan godišnji finansijski izveštaj dostavlјa odluka o raspodeli dobiti/pokriću gubitka?

Saglasno novom Zakonu o računovodstvu, ne postoji više obaveza dostavlјanja odluke o raspodeli dobiti/pokriću gubitka. U tom smislu, svi obveznici revizije dužni su da dostave sledeću dokumentaciju uz finansijske izveštaje:

  • Odluku o usvajanju redovnog, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja ili izjavu da finansijski izveštaj nije usvojen u kojoj navodi i razloge zbog kojih taj izveštaj nije usvojen,
  • Revizorski izveštaj uz koji se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije,

Pored toga, velika i srednja pravna lica (izuzev preduzetnika razvrstanih u tim veličinama), kao i sva javna društva dužna su da uz redovni godišnji finansijski izveštaj dostave Godišnji izveštaj o poslovanju (obavezu dostavlјanja istog imaju i mala ili mikro pravna lica, koja su u prethodnoj izveštajnoj godini bila razvrstana kao srednja ili velika). S druge strane, matična pravna lica uvek dostavlјaju Konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, uz konsolidovani godišnji finansijski izveštaj. O načinu i uslovima pod kojim obveznici revizije dostavlјaju dokumentaciju više možete pročitati ovde.

Zajedno sa navedenom dokumentacijom obveznik revizije može da dostavi i korigovani redovni, odnosno korigovani konsolidovani godišnji finansijski izveštaj ukoliko je vršio korekcije u odnosu na godišnji finansijski izveštaj koji je javno objavlјen kao potpun i računski tačan. O dostavlјanju korigovanih izveštaja u sklopu propisane dokumentacije, detalјnije se možete informisati ovde.

  1. Ko treba da potpiše Odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, odnosno Izjavu da nije doneta odluka o usvajanju?

Odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, po pravilu, donosi skupština pravnog lica, odnosno osnivači. Primera radi, Zakon o privrednim društvima propisuje da odluke za DOO potpisuje:

  • jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;
  • oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova; izuzetno u slučaju ponovlјene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, oba člana ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan;
  • predsednik skupštine u svim ostalim slučajevima.

U određenim slučajevima pomenute odluke mogu da donose i drugi organi upravlјanja (npr. nadzorni odbor kod javnih preduzeća). Ukoliko predsednik skupštine ili drugog nadležnog organa upravlјanja ili osnivači nemaju kvalifikovani elektronski potpis odluke je potrebno potpisati svojeručno i overiti pečatom, ako pravno lice koristi pečat u pravnom prometu. Da bi se ovako potpisane odluke dostavile elektronskim putem one se moraju digitalizovati i potpisati od strane zakonskog zastupnika njegovim kvalifikovanim elektronskim potpisom.

U slučaju dostavlјanja Izjave da nije doneta odluka o usvajanju, dovolјno je da iste budu potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika.

  1. Da li je usled privremenog prekida obavlјanja delatnosti preduzetnika potrebno dostaviti vanredni finansijski izveštaj?

Privremeni prekid obavlјanja delatnosti ne predstavlјa osnov za sastavlјanje i dostavlјanje vanrednog finansijskog izveštaja, u smislu Zakona o računovodstvu.

  1. Da li preduzetnik koji je brisao preduzetničku radnju ima obavezu dostavlјanja finansijskih izveštaja?

Preduzetnik, koji vodi ili ima obavezu da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, u slučaju brisanja preduzetničke radnje, ima obavezu dostavlјanja vanrednog finansijskog izveštaja. Vanredni finansijski izveštaj po osnovu brisanja sastavlјa se na dan kada je preduzetnik prestao da obavlјa delatnost.

  1. Za koji period se sastavlјa vanredni finansijski izveštaj u slučaju pokretanja postupka likvidacije odnosno zaklјučenja postupka likvidacije?

Vanredni finansijski izveštaj po osnovu pokretanja postupka likvidacije sastavlјa se za period od 01.01. tekuće godine do dana koji prethodi danu pokretanja postupka likvidacije, odnosno danu dobijanja rešenja od nadležnog statusnog registra, i dostavlјa se radi javnog objavlјivanja u roku od 60 dana od dana na koji se izveštaj sastavlјa. 

Vanredni finansijski izveštaj po osnovu zaklјučenja postupka likvidacije sastavlјa se za period od 01.01. tekuće godine do dana koji prethodi danu okončanja postupka likvidacije, odnosno danu donošenja odluke o okončanju postupka likvidacije i dostavlјa se radi javnog objavlјivanja u roku od 60 dana od dana na koji se izveštaj sastavlјa. 

  1. Kako i pod kojim uslovima mogu da višu računovodstvenu regulativu promenim na regulativu definisanu Zakonom o računovodstvu?

Saglasno Zakonu o računovodstvu, izabrana viša računovodstvena regulativa se može promeniti ako je ta viša regulativa primenjivana najmanje pet godina u kontinuitetu. Ukoliko je ovaj uslov ispunjen, obveznik  u posebnom informacionom sistemu Agencije treba da izabere zahtev – POSEBAN ZAHTEV OBVEZNIKA, te u okviru istog odabere i priloži dokument - Zahtev za promenu računovodstvene regulative koji sastavlјa u slobodnoj formi i koji potpisuje zakonski zastupnik svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom.

S druge strane, u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije promena računovodstvene regulative je moguća čim nastupi navedena okolnost. Iz tog razloga je u ovim slučajevima data mogućnost obvezniku da neposredno u zahtevu za javno objavlјivanje finansijskog izveštaja ili drugom odgovarajućem zahtevu, izabere i regulativu definisanu Zakonom.

  1. Validaciona greška ukazuje da nisam npr. priložio dokument Izjava o neaktivnosti, iako sam to učinio. U čemu je problem?

Obveznik nakon otklanjanja greške na koju mu je sistem ukazao, mora kliknuti na dugme „Proveri greške“ kako bi se ažurirao pregled grešaka koje je sistem identifikavao u vezi sa obrascima, dokumentacijom i ostalim. Greške se ažuriraju i klikom na dugme „Spremi za podnošenje“

  1. Šta znače validaciona upozorenja?

Validaciona upozorenja ukazuju na određene nelogičnosti podataka koji su iskazani u finansijskim izveštajima. Ukoliko ova pravila nisu zadovolјena, to ne sprečava dalјi tok obrade zahteva, odnosno samim činom potpisivanja izveštaja zakonski zastupnik potvrđuje ispravnost unetih podataka u obrascima.

  1. Šta u posebnom informacionom sistemu Agencije za privredne registre znači status zahteva SPREMAN ZA PODNOŠENјE, a šta status U PRIPREMI?

U momentu kreiranja, zahtev dobija status  U PRIPREMI, u kojem obveznik unosi podatke u obrasce finansijskog izveštaja, unosi druge relevantne podatke i učitava dokumentaciju koju prilaže. Kada u zahtevu više nema nedostataka (uneti su svi relevantni podaci, podaci u obrascima izveštaja su računski tačni, učitana je obavezna dokumentacija koja je potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, uparena je naknada za obradu i javno objavlјivanje), obveznik isti prevodi u status SPREMAN ZA PODNOŠENјE. Treba napomenuti da prevođenje zahteva u ovaj status neće biti moguć, ako postoje nedostaci (greške) u istom. S druge strane, u ovom statusu nije moguće vršiti bilo kakve izmene u zahtevu. Ukoliko postoji potreba za naknadnim izmenama, neophodno  je zahtev vratiti u status „U PRIPREMI“.

Tek kada zahtev bude u statusu SPREMAN ZA PODNOŠENјE, moguće je pokrenuti postupak njegovog potpisivanja kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika.

  1. Kada se zahtev smatra dostavlјenim Agenciji za privredne registre?

Zahtev se smatra dostavlјenim Agenciji za privredne registre samim činom potpisivanja istog kvalifikovanim elektronskim potpisom. U tom momentu, zahtev dobija FIN broj pod kojim je zaveden, i o tome se prikazuje informacija u informacionom sistemu (na vrhu stranice). Pored toga, na mejl adresu zakonskog zastupnika (navedenu u zahtevu) i adresu kreatora korisničkog naloga, se šalјe notifikacija da je zahtev uspešno dostavlјen Agenciji. Takođe, od trenutka prijema, zahtev se prevodi u novi status „PODNET“ i čeka postupak obrade.

  1. Ko može da potpiše zahtev, odnosno finansijski izveštaj da bi bio prihvaćen kao ispravan?

Zahtev, odnosno finansijski izveštaj potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik. Izuzetno, u skladu sa mišlјenjem Ministarstva finansija, iste može potpisati registrovani ostali zastupnik (kod preduzetnika – poslovođa) ukoliko je dostavlјeno obrazloženje u kojem se navodi razlog sprečenosti zakonskog zastupnika/preduzetnika da potpiše zahtev (koje se prilaže u delu Dokumentacija pod „Ostalo“).

Zahtev, odnosno izveštaj koji je potpisan elektronskim potpisom nekog trećeg lica ne može biti prihvaćen kao ispravan.

  1. Da li elektronski sertifikat za potpisivanje izveštaja treba da glasi na ime pravnog lica za kog se podnosi finansijski izveštaj ili na ime zakonskog zastupnika kao fizičkog lica?

Ukoliko je fizičko lice zakonski zastupnik više pravnih lica, može jednim elektronskim sertifikatom potpisati izveštaje za sva pravna lica u kojima je zakonski zastupnik. Dakle, sertifikat ne mora da glasi na ime pravnog lica za kog se podnosi finansijski izveštaj.

  1. Kako potpisati zahtev, odnosno finansijski izveštaj kada je zakonski zastupnik ograničen supotpisom drugog zakonskog zastupnika?

Ukoliko je zakonski zastupnik pravnog lica ograničen supotpisom u vezi sa dostavlјanjem izveštaja, zahtev odnosno izveštaj potpisuje zakonski zastupnik, pri čemu je potrebno u delu „Dokumentacija“ priložiti dokument „Saglasnost supotpisnika sa sadržinom izveštajapotpisan elektronskim potpisom supotpisnika. Ukoliko supotpisnik ne poseduje elektronski potpis, dokument može potpisati svojeručno, nakon čega zakonski zastupnik isti overava svojim elektronskim potpisom i dostavlјa Agenciji zajedno sa dokumentacijom i izveštajem.

  1. Da li strano fizičko lice – nerezident, koje je osnivač i zakonski zastupnik, može da elektronski potpiše finansijske izveštaje karticom kvalifikovanog elektronskog potpisa koju ima u svojoj zemlјi?

Zakonski zastupnik mora da ima kvalifikovani elektronski potpis izdat od strane ovlašćenog sertifikacionog tela u Republici Srbiji.

  1. Kolike su naknade za obradu i javno objavlјivanje finansijskih izveštaja?

Visina naknade za obradu i javno objavlјivanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije iz člana 45. Zakona o računovodstvu uslovlјena je obimom finansijskih izveštaja, tj. dokumentacije koju su određene kategorije obveznika dužni da dostave. U tom smislu, naknada iznosi:

  • Za obveznike koji redovne godišnje finansijske izveštaje (RGFI) dostavlјaju u punom obimu (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje) – 3.500,00 dinara; ista naknada propisana je i za konsolidovane finansijske izveštaje,
  • Za obveznike koji RGFI dostavlјaju u obimu: Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijski izveštaj – 1.400,00 dinara,
  • Za obveznike koji RGFI dostavlјaju u obimu: Bilans stanja i Bilans uspeha – 550,00 dinara,
  • Za vanredni finansijski izveštaj – 500,00 dinara,
  • Za izjavu o neaktivnosti – 300,00 dinara.

Naknada za obradu i javno objavlјivanje dokumentacije iz člana 45. Zakona o računovodstvu iznosi 3.5000,00 dinara, ako obveznik revizije u sklopu iste dostavlјa i Godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno 2.500,00 dinara, ako obveznik revizije isti izveštaj ne dostavlјa. Ukoliko obveznik revizije dostavlјa istovremeno finansijski izveštaj i dokumentaciju, naknade za obradu istih se kumuliraju (sabiraju).

Navedene naknade se odnose na izveštaje i dokumentaciju koji su dostavlјeni u propisanim rokovima. Ako su isti dostavlјeni po isteku propisanog roka, naknada se uvećava za 3.000,00 dinara.

Za zamene finansijskih izveštaja naknada je istovetna naknadi za obradu finansijskih izveštaja (obveznik revizije plaća i naknadu za obradu dokumentacije). Za zamenu dokumentacije, odnosno Statističkog izveštaja naknada je 1.000,00 dinara.

  1. Na koji poziv na broj je potrebno izvršiti uplatu usled neblagovremenog dostavlјanja finansijskog izveštaja i u kom iznosu?

U kreiranom zahtevu, na linku „Status naplate zahteva/Instrukcije za plaćanje“ nalaze se podaci o tačnom iznosu koji je potrebno uplatiti, kao i poziv na broj po kom treba izvršiti uplatu. Skeniranu uplatnicu je potrebno priložiti u delu „Dokumentacija“, na mesto „Dokaz o uplati naknade“ samo u slučaju da uplaćena naknada nije uparena sa predmetom, a kako bi se stvorila mogućnost za potpisivanje, odnosno dostavlјanje izveštaja.

  1. Hoće li obvezniku biti priznata naknada za javno objavlјivanje finansijskog izveštaja, odnosno Izjave o neaktivnosti, obzirom da nije uplaćena saglasno instrukcijama iz PIS FI sistema?

Ukoliko zahtev, odnosno izveštaj još uvek nije potpisan od strane zakonskog zastupnika, potrebno je priložiti dokaz o uplati naknade, u delu „Dokumentacija“. U protivnom, dokaz o uplati naknade dostaviti na i-mejl adresu finizvestaji@apr.gov.rs, kako bi u postupku obrade izveštaja, odnosno Izjave o neaktivnosti naknada bila ručno uparena.  

  1. Hoće li obvezniku biti priznata naknada koja je uplaćena po zahtevu od kojeg je odustao, u postupku obrade novog zahteva?

Hoće, s tim što u tom slučaju treba da priloži dokaz o uplati naknade, u delu „Dokumentacija“, kao i da u zavisnosti od propisane naknade po novopodnetom zahtevu i zahtevu od kojeg je odustao uplati ili traži povraćaj za eventalnu razliku u visini naknade. Primera radi, kada je obveznik odustao od zahteva Redovni godišnji finansijski izveštaj, radi podnošenja Redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja sa dobrovolјnom revizijom, obveznik je dužan da, priloži dokaz o uplati po prvom zahtevu i uplati razliku u visini naknade.

Izuzetno, naknada koja je po konkretnom zahtevu plaćena elektronskim putem (putem platne kartice), ne može biti priznata u drugom zahtevu koji obveznik želi da podnese. U ovom slučaju, obveznik mora da traži povraćaj sredstava po prvom zahtevu i uplati pun iznos naknade po novom zahtevu.

  1. Dobili smo obaveštenje da osnov za sastavlјanje i izveštajni period u vanrednom finansijskom izveštaju nisu ispravni. Na koji način treba ispraviti utvrđene nedostatke?

Ispravka utvrđenih nedostataka se vrši u okviru postojećeg zahteva, preko dugmeta „Ažuriranje podataka za vanredni  FI“,gde treba ispraviti osnov za sastavlјanje odnosno period na koji vanredni finansijski izveštaj treba da glasi. Sledstveno tome, u ovakvim slučajevima ne postoji potreba za kreiranje novog zahteva.

  1. Ispravlјeni su nedostaci po obaveštenju o utvrđenim nedostacima u izveštaju,odnosno dokumentaciji, ali je status zahteva nepromenjen, još uvek je NA DOPUNI, šta treba još uraditi?

Postupanje po nedostacima u obaveštenju vrši se u dva koraka. Prvi korak podrazumeva ispravlјanje samih nedostataka, a drugi ponovno potpisivanje celog zahteva od strane zakonskog zastupnika njegovim kvalifikovanim elektronskim potpisom, čime se zahtev ponovo dostavlјa Agenciji i dobija status „Podnet .

  1. Ukoliko je pravno lice načinilo greške prilikom popunjavanja obrazaca finansijskog izveštaja koji je javno objavlјen kao ispravan, kako navedene greške može da ispravi?

U Redovnom godišnjem finansijskom izveštaju koji je javno objavlјen ne mogu se vršiti ispravke. Pravna lica i obveznici koji nemaju obavezu revizije, mogu da kreiraju i dostave zahtev Zamena redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u kojoj će biti prikazani ispravni podaci u obrascima izveštaja.

Navedeno važi i za obveznike revizije ukoliko je dokumentacija uz finansijski izveštaj iz člana 45. Zakona javno objavlјena kao ispravna. Ukoliko obveznici revizije nisu dostavili predmetnu dokumentaciju, u tom slučaju uz istu dokumentaciju mogu dostaviti korigovani redovan godišnji finansijski izveštaj.

  1. Pod kojim uslovima obveznik može odustati od podnetog zahteva?

Obveznik može odustati od podnetog zahteva, sve do okončanja obrade i izdavanja odgovarajućeg dokumenta o tome od strane Agencije za privredne registre (potvrda o javnom objavlјivanju, dopis o nemogućnosti obrade, pregled utvrđenih nedostataka), odnosno do momenta javnog objavlјivanja finansijskog izveštaja, odnosno dokumentacije. Obveznik može odustati od bilo kojeg zahteva koji je podneo.

  1. Ako je finansijski izveštaj za 2021. godinu objavlјen kao neispravan, na koji način mogu da se otklone nedostaci i izveštaj objavi kao ispravan?

Ukoliko je finansijski izveštaj objavlјen kao neispravan, obveznik ne može vršiti dopunu istog zahteva, već mora kreirati novi zahtev i dostavi potpuno novi finansijski izveštaj za 2021. godinu, najkasnije do kraja 2022. godine.